Sonja Biserko: Srbija i Rusija - Konzervativna tradicija
16.11.2019 Beograd

VideoSonja Biserko: Srbija i Rusija - Konzervativna tradicija

Sonja Biserko: Srbija i Rusija - Konzervativna tradicija Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić
Raspad SSSR, gubitak pozicije svetskog lidera, moralni i ekonomski kolaps u vreme Jeljcinove vladavine, te u suštini pobedničko ponašanje Zapada, u značajnoj su meri uticali da se liberalni poredak i njegove vrednosti percipiraju kao, kako ističe Aleksandar Dugin, filozof blizak Putinu, nova vrsta rasizma – kulturnog i civilizacijskog – koji se projektuje na svetskom nivou kao univerzalizam.

Putinova strategija vraćanja Rusije na svetsku scenu počivala je na tvrdnji da je cilj svih procesa na postsovjetskom prostoru uništenje naroda koji naseljavaju tu teritoriju i preraspodela njihovih resursa

U uslovima dezorijentacije i raspada socijalističkog sistema vrednosti (kao i u svim ostalim postsocijalističkim zemljama) religija dobija ključnu ulogu u oblikovanju novih vrednosti. Jer, smatra se da je religija kičma na kojoj se drži svako tradicionalno društvo. Osim toga, pravoslavlje se percipira kao istorijski temelj Rusije preko kojeg se želi obnoviti imperija. Bez pravoslavlja nema ni velike Rusije.

Frustracija neuspelom tranzicijom dovela je do odbijanja liberalizma, individualizma i ljudskih prava kao ideologije. Aleksandar Dugin osporava da bi subjekat slobode trebalo da bude individualizam, te da identitet ljudi, ljudske kulture, društva, ne može biti sveden na individualnost. On podvlači da je kolektivni identitet uvek bio dominantan u ruskoj kulturi. Ideologija ljudskih prava doživljava se kao imperijalni projekat zapadne civilizacije koji je u suštini utemeljen u istorijskom i društvenom iskustvu Zapada. Putin je marginalizovao sve organizacije civilnog sektora, posebno one koje se bave ljudskim pravima. Posebno su radikalni napadi na one koji se zalažu za LGBT prava, za medijske slobode, za ženska prava (repatrijarhalizacija) i za verske zajednice, odnosno na sve oblike pluralizma.

Ekspanzija Rusije na Balkan odigrava se u trenutku kad su zemlje u regionu nekonsolidovane, ranjive, nedovršenih identiteta i stoga podležu uticaju i pritiscima. Rusija je počela da razvija instrumente javne diplomatije s ciljem da paralelno jača i dejstvo meke sile. Kao strateški važna tačka prema Evropi, Srbija je u viđenju Kremlja pogodna da postane “ogledno dobro”, na kojem bi se ukupna rastuća moć Rusije uspešno manifestovala. Tim pre jer je u Srbiji već dobro pozicionirana. Iako je formalno i egzistencijalno upućena na Evropsku uniju, proruski resentiman dominira kod većine građana Srbije. U javnom i kulturnom životu Srbije rusko prisustvo najizrazitije je predstavljeno prisustvom predstavnika ruske naučne i kulturne elite na skupovima (najčešće sa geostrateškom i istorijskom tematikom).

Osnovna poveznica sa Rusijom jeste otpor liberalnim vrednostima, uključujući i ideologiju ljudskih prava. Glavni kritičar ideologije ljudskih prava su Ruska pravoslavna crkva, a na Balkanu Srpska pravoslavna crkva. Pravoslavni teolozi, kao i određene crkve, nemaju afirmativan odnos prema savremenom konceptu ljudskih prava. On se vidi kao izraz Zapada, njegovih liberalnih vrednosti i individualizma. Smatra se da je prenaglašeno individualizovan i apsolutizovan i da se nameću sasvim različitim kulturnim, društvenim i političkim miljeima kao univerzalna.

Dr Zoran Devrnja, docent na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu, zamera onima koji zastupaju liberalno-humanistički koncept ljudskih prava da ne vode dijalog sa drugima već da samo nameću svoj koncept, te da stav liberalnog humanizma ostaje nedodirljiv i neupitan. Jer, kako ističe, savremeni trenutak u svetu kaže da ga treba dovesti u pitanje.

Teološko oblikovanje javnog prostora u Srbiji počelo je nakon 2000. godine, kada pravoslavlje s političkim pretenzijama počinje da oblikuje javni, društveni prostor, pri čemu se ugrožavaju prava drugih na sopstveni identitet. Odbacuju se sekularne vrednosti civilnog društva – demokratija, civilno društvo, pluralistički diskurs, sekularna i verska tolerancija i individualna ljudska prava.

Tokom devedesetih unutar SPC dominira svetosavska ideologija koju zastupaju Otačastveni pokret Obraz, Sveti Justin Filozof, Dveri srpske. Sintagma te ideologije je – jedan narod jedne religije u jednoj državi.

Većina desničarskih grupa i intelektualaca zalaže se za “svetosavski identitet srpskog naroda”, kao oslonac na kojem “počivaju sve pobede i nade u oporavak Srbije”. Dominantna nacionalistička elita snažno se opire reformi države i društva pod izgovorom da to uništava srpski identitet.

Važnu ulogu u kreiranju novog identiteta ima i Rusija, čije je prisustvo na kulturnoj i političkoj sceni sve izrazitije i sve uticajnije. Rusija pothranjuje srpsku frustraciju i tezu da je Jugoslavija bila srpska zabluda. Isto tako i tezu o veštački stvorenim nacijama, poput, na primer, Makedonaca, Bošnjaka, Crnogoraca. Istovremeno, uticajni proruski konzervativni blok osnažuje rusku komponentu u srpskom identitetu, odnosno doprinosi “rusizaciji srpske nacije”, sa tezom o superiornosti pravoslavne civilizacije, vizantijskog nasleđa, slovenstva, uzajamnoj istorijskoj pomoći. Nikita Bondarjev, ruski ekspert za Balkan, nedavno je u svom pismu srpskoj opoziciji istakao da je “najvažnije dostignuće Aleksandra Vučića u tome što je tokom njegove vladavine rusofilstvo u Srbiji postalo mejnstrim. Kritika Rusije i Vladimira Putina u Srbiji danas jednaka je političkom samoubistvu”.

 

 

Pogledajte razgovor sa autorkom teksta:

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nikola Lunić: Brat Li Nikola Lunić: Brat Li

    Li Venliang, oftalmolog iz Vuhana, umro je 7. februara ove godine od posledica koronavirusne upale pluća. On je prvi pokušao javno da upozori na zabrinjavajući broj virusnih infekcija koje mogu da prerastu kontrolisane uslove. Međutim, na samom početku virusne infekcije Komunistička partija Kine odlučila je da to ipak sakrije od domaće i svetske javnosti, a dr Li je bio ukoren i prisiljen da potpiše izjavu kako su njegovi stavovi neosnovani i predstavljaju nezakonitu glasinu

  • Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se

    Dok se velike sile nadmeću kako da preurede svet po svom ukusu, novi globalni poredak zavela je minijaturna, nevidljiva avetinja – koronavirus. Presekla je globalizaciju i izazvala zatvaranje granica više od Donalda Trampa, mlavi otpore svojoj svemoći jednostavnije od Vladimira Putina i Si Đinpinga, dodatno umanjuje neophodnu dozu jedinstva u EU i sve njih inspiriše da se međusobno optužuju za njegovu iznenadnu najezdu.

  • Vladimir Gligorov: Tri zablude Vladimir Gligorov: Tri zablude

    Evropska ekonomska zajednica, pa potom Evropska unija uticale su na diktatorske ili autokratske režime, desne ili leve (da ne ulazim u detaljnije karakterizacije) na taj način što su nudile proces evropeizacije.

  • Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke

    Nije to baš često u Vučićevoj Srbiji da u javnost prodru veoma različiti pogledi državnih funkcionera na neko krupno privredno pitanje, kao što je sada slučaj u prodaji ili odustajanju od prodaje Komercijalne banke u Beogradu.

  • Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa

    Iako “korona kriza” još nije širom sveta došla do svojih krajnjih granica i nanela sve moguće štete i mnogobrojne ljudske žrtve, u svetskom javnom mnjenju već se tu i tamo postavlja pitanje da li će ova pandemija ostaviti neke trajne posledice ili će se politički i ekonomski trendovi na planeti nastaviti tamo gde su prekinuti pre nekoliko sedmica, sa osnovnim ciljem da se nadoknadi propušteno?

  • Dimitrije Boarov: Korona i gorivo Dimitrije Boarov: Korona i gorivo

    Još se ne vidi kuda će nas odvesti rat za udele na skučenom svetskom naftnom tržištu, koji se između najvećih proizvođača rasplamsao zajedno s pandemijom koronavirusa i startom svetske privredne recesije.

  • Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure

    Paradoksalno ali istinito, posao cenzora u svim vremenima i svim sistemima nikada nije bio lak. U krajnjem skoru uvek je bivao osujećen, a sizifovski napori i nalogodavaca i izvođača radova po pravilu su završavali tako što su i jedni i drugi, nakon izvesnog vremena, bivali izloženi javnoj osudi i stubu srama.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side