Sonja Biserko: Srbija i Rusija - Konzervativna tradicija
16.11.2019 Beograd

VideoSonja Biserko: Srbija i Rusija - Konzervativna tradicija

Sonja Biserko: Srbija i Rusija - Konzervativna tradicija Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić
Raspad SSSR, gubitak pozicije svetskog lidera, moralni i ekonomski kolaps u vreme Jeljcinove vladavine, te u suštini pobedničko ponašanje Zapada, u značajnoj su meri uticali da se liberalni poredak i njegove vrednosti percipiraju kao, kako ističe Aleksandar Dugin, filozof blizak Putinu, nova vrsta rasizma – kulturnog i civilizacijskog – koji se projektuje na svetskom nivou kao univerzalizam.

Putinova strategija vraćanja Rusije na svetsku scenu počivala je na tvrdnji da je cilj svih procesa na postsovjetskom prostoru uništenje naroda koji naseljavaju tu teritoriju i preraspodela njihovih resursa

U uslovima dezorijentacije i raspada socijalističkog sistema vrednosti (kao i u svim ostalim postsocijalističkim zemljama) religija dobija ključnu ulogu u oblikovanju novih vrednosti. Jer, smatra se da je religija kičma na kojoj se drži svako tradicionalno društvo. Osim toga, pravoslavlje se percipira kao istorijski temelj Rusije preko kojeg se želi obnoviti imperija. Bez pravoslavlja nema ni velike Rusije.

Frustracija neuspelom tranzicijom dovela je do odbijanja liberalizma, individualizma i ljudskih prava kao ideologije. Aleksandar Dugin osporava da bi subjekat slobode trebalo da bude individualizam, te da identitet ljudi, ljudske kulture, društva, ne može biti sveden na individualnost. On podvlači da je kolektivni identitet uvek bio dominantan u ruskoj kulturi. Ideologija ljudskih prava doživljava se kao imperijalni projekat zapadne civilizacije koji je u suštini utemeljen u istorijskom i društvenom iskustvu Zapada. Putin je marginalizovao sve organizacije civilnog sektora, posebno one koje se bave ljudskim pravima. Posebno su radikalni napadi na one koji se zalažu za LGBT prava, za medijske slobode, za ženska prava (repatrijarhalizacija) i za verske zajednice, odnosno na sve oblike pluralizma.

Ekspanzija Rusije na Balkan odigrava se u trenutku kad su zemlje u regionu nekonsolidovane, ranjive, nedovršenih identiteta i stoga podležu uticaju i pritiscima. Rusija je počela da razvija instrumente javne diplomatije s ciljem da paralelno jača i dejstvo meke sile. Kao strateški važna tačka prema Evropi, Srbija je u viđenju Kremlja pogodna da postane “ogledno dobro”, na kojem bi se ukupna rastuća moć Rusije uspešno manifestovala. Tim pre jer je u Srbiji već dobro pozicionirana. Iako je formalno i egzistencijalno upućena na Evropsku uniju, proruski resentiman dominira kod većine građana Srbije. U javnom i kulturnom životu Srbije rusko prisustvo najizrazitije je predstavljeno prisustvom predstavnika ruske naučne i kulturne elite na skupovima (najčešće sa geostrateškom i istorijskom tematikom).

Osnovna poveznica sa Rusijom jeste otpor liberalnim vrednostima, uključujući i ideologiju ljudskih prava. Glavni kritičar ideologije ljudskih prava su Ruska pravoslavna crkva, a na Balkanu Srpska pravoslavna crkva. Pravoslavni teolozi, kao i određene crkve, nemaju afirmativan odnos prema savremenom konceptu ljudskih prava. On se vidi kao izraz Zapada, njegovih liberalnih vrednosti i individualizma. Smatra se da je prenaglašeno individualizovan i apsolutizovan i da se nameću sasvim različitim kulturnim, društvenim i političkim miljeima kao univerzalna.

Dr Zoran Devrnja, docent na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu, zamera onima koji zastupaju liberalno-humanistički koncept ljudskih prava da ne vode dijalog sa drugima već da samo nameću svoj koncept, te da stav liberalnog humanizma ostaje nedodirljiv i neupitan. Jer, kako ističe, savremeni trenutak u svetu kaže da ga treba dovesti u pitanje.

Teološko oblikovanje javnog prostora u Srbiji počelo je nakon 2000. godine, kada pravoslavlje s političkim pretenzijama počinje da oblikuje javni, društveni prostor, pri čemu se ugrožavaju prava drugih na sopstveni identitet. Odbacuju se sekularne vrednosti civilnog društva – demokratija, civilno društvo, pluralistički diskurs, sekularna i verska tolerancija i individualna ljudska prava.

Tokom devedesetih unutar SPC dominira svetosavska ideologija koju zastupaju Otačastveni pokret Obraz, Sveti Justin Filozof, Dveri srpske. Sintagma te ideologije je – jedan narod jedne religije u jednoj državi.

Većina desničarskih grupa i intelektualaca zalaže se za “svetosavski identitet srpskog naroda”, kao oslonac na kojem “počivaju sve pobede i nade u oporavak Srbije”. Dominantna nacionalistička elita snažno se opire reformi države i društva pod izgovorom da to uništava srpski identitet.

Važnu ulogu u kreiranju novog identiteta ima i Rusija, čije je prisustvo na kulturnoj i političkoj sceni sve izrazitije i sve uticajnije. Rusija pothranjuje srpsku frustraciju i tezu da je Jugoslavija bila srpska zabluda. Isto tako i tezu o veštački stvorenim nacijama, poput, na primer, Makedonaca, Bošnjaka, Crnogoraca. Istovremeno, uticajni proruski konzervativni blok osnažuje rusku komponentu u srpskom identitetu, odnosno doprinosi “rusizaciji srpske nacije”, sa tezom o superiornosti pravoslavne civilizacije, vizantijskog nasleđa, slovenstva, uzajamnoj istorijskoj pomoći. Nikita Bondarjev, ruski ekspert za Balkan, nedavno je u svom pismu srpskoj opoziciji istakao da je “najvažnije dostignuće Aleksandra Vučića u tome što je tokom njegove vladavine rusofilstvo u Srbiji postalo mejnstrim. Kritika Rusije i Vladimira Putina u Srbiji danas jednaka je političkom samoubistvu”.

 

 

Pogledajte razgovor sa autorkom teksta:

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
E-pretplata
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje Dimitrije Boarov: Simbolično torpedovanje

    Ovo što sada gledamo pokazuje da se Aleksandar Vučić trudi da prikaže da se kod Donalda Trampa zapravo ništa bitno nije dogodilo, što je u suprotnosti s navodno “istorijskim karakterom” dogovora sa SAD, kako je to “pismo o namerama”, koje je sa SAD pompezno potpisano, kvalifikovala sama provladina štampa.

  • Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori Vladimir Gligorov: Drugi kvartal u Srbiji, reforme u Crnoj Gori

    Srpska privredna politika sve se više oslanja na državna ulaganja i potrošnju, što je verovatno suprotno od pravca kojim bi trebalo da ide.

  • Nadežda Gaće: 30. avgust Nadežda Gaće: 30. avgust

    Tridesetog avgusta 1963. Hruščov i Kenedi su uspostavili “crveni telefon” u strahu od nuklearnog rata, i time započeli eru, doduše neiskrene, međusobne saradnje dva suštinski suprotna koncepta upravljanja supersilama, koji su se jasno odslikali i na globalna kretanja.

  • Dimitrije Boarov: Mladi lideri Dimitrije Boarov: Mladi lideri

    Među mladim ljudima ima rođenih lidera i vrednica, ali se ovo društvo u promovisanju ličnosti ne vodi fundamentalnim već uglavnom političkim kriterijumima.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto Dimitrije Boarov: Privreda u raljama politike - i obrnuto

    Srbija je, boreći se da reši pitanje krupnih državnih firmi, preko “strateškog političkog partnerstva” uspela da privuče strane investitore, ali se tako uplela u složenu matricu geopolitičkih odnosa, zbog čega je sada u poziciji da bilo kakve promene srpske spoljne politike mogu imati veoma visoku ekonomsku cenu.

  • Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu Momčilo Pantelić: Po nizbrdici ka vrhu

    Kad bi se sa stihom Branka Miljkovića “ubi me prejaka reč” bar donekle poistovetili i političari, mnogi među njima već ne bi bili među nama. U ovdašnjoj verbalnoj tiraniji, uglavnom odozgo nadole, ispraćaja na onaj svet bilo bi napretek, a ovih dana, začudo, i u savremenoj, a sve više “balkanizovanoj” Americi.

  • Jelka Jovanović: Čemu prava? Jelka Jovanović: Čemu prava?

    Ustavni sud Srbije je prošle sedmice, prvi put posle mnogo vremena, oborio jednu od mera koje je Vlada Srbije donela, i to tokom vanrednog stanja.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side