Sonja Biserko: Srbija i Rusija - Konzervativna tradicija
16.11.2019 Beograd

VideoSonja Biserko: Srbija i Rusija - Konzervativna tradicija

Sonja Biserko: Srbija i Rusija - Konzervativna tradicija Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić
Raspad SSSR, gubitak pozicije svetskog lidera, moralni i ekonomski kolaps u vreme Jeljcinove vladavine, te u suštini pobedničko ponašanje Zapada, u značajnoj su meri uticali da se liberalni poredak i njegove vrednosti percipiraju kao, kako ističe Aleksandar Dugin, filozof blizak Putinu, nova vrsta rasizma – kulturnog i civilizacijskog – koji se projektuje na svetskom nivou kao univerzalizam.

Putinova strategija vraćanja Rusije na svetsku scenu počivala je na tvrdnji da je cilj svih procesa na postsovjetskom prostoru uništenje naroda koji naseljavaju tu teritoriju i preraspodela njihovih resursa

U uslovima dezorijentacije i raspada socijalističkog sistema vrednosti (kao i u svim ostalim postsocijalističkim zemljama) religija dobija ključnu ulogu u oblikovanju novih vrednosti. Jer, smatra se da je religija kičma na kojoj se drži svako tradicionalno društvo. Osim toga, pravoslavlje se percipira kao istorijski temelj Rusije preko kojeg se želi obnoviti imperija. Bez pravoslavlja nema ni velike Rusije.

Frustracija neuspelom tranzicijom dovela je do odbijanja liberalizma, individualizma i ljudskih prava kao ideologije. Aleksandar Dugin osporava da bi subjekat slobode trebalo da bude individualizam, te da identitet ljudi, ljudske kulture, društva, ne može biti sveden na individualnost. On podvlači da je kolektivni identitet uvek bio dominantan u ruskoj kulturi. Ideologija ljudskih prava doživljava se kao imperijalni projekat zapadne civilizacije koji je u suštini utemeljen u istorijskom i društvenom iskustvu Zapada. Putin je marginalizovao sve organizacije civilnog sektora, posebno one koje se bave ljudskim pravima. Posebno su radikalni napadi na one koji se zalažu za LGBT prava, za medijske slobode, za ženska prava (repatrijarhalizacija) i za verske zajednice, odnosno na sve oblike pluralizma.

Ekspanzija Rusije na Balkan odigrava se u trenutku kad su zemlje u regionu nekonsolidovane, ranjive, nedovršenih identiteta i stoga podležu uticaju i pritiscima. Rusija je počela da razvija instrumente javne diplomatije s ciljem da paralelno jača i dejstvo meke sile. Kao strateški važna tačka prema Evropi, Srbija je u viđenju Kremlja pogodna da postane “ogledno dobro”, na kojem bi se ukupna rastuća moć Rusije uspešno manifestovala. Tim pre jer je u Srbiji već dobro pozicionirana. Iako je formalno i egzistencijalno upućena na Evropsku uniju, proruski resentiman dominira kod većine građana Srbije. U javnom i kulturnom životu Srbije rusko prisustvo najizrazitije je predstavljeno prisustvom predstavnika ruske naučne i kulturne elite na skupovima (najčešće sa geostrateškom i istorijskom tematikom).

Osnovna poveznica sa Rusijom jeste otpor liberalnim vrednostima, uključujući i ideologiju ljudskih prava. Glavni kritičar ideologije ljudskih prava su Ruska pravoslavna crkva, a na Balkanu Srpska pravoslavna crkva. Pravoslavni teolozi, kao i određene crkve, nemaju afirmativan odnos prema savremenom konceptu ljudskih prava. On se vidi kao izraz Zapada, njegovih liberalnih vrednosti i individualizma. Smatra se da je prenaglašeno individualizovan i apsolutizovan i da se nameću sasvim različitim kulturnim, društvenim i političkim miljeima kao univerzalna.

Dr Zoran Devrnja, docent na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu, zamera onima koji zastupaju liberalno-humanistički koncept ljudskih prava da ne vode dijalog sa drugima već da samo nameću svoj koncept, te da stav liberalnog humanizma ostaje nedodirljiv i neupitan. Jer, kako ističe, savremeni trenutak u svetu kaže da ga treba dovesti u pitanje.

Teološko oblikovanje javnog prostora u Srbiji počelo je nakon 2000. godine, kada pravoslavlje s političkim pretenzijama počinje da oblikuje javni, društveni prostor, pri čemu se ugrožavaju prava drugih na sopstveni identitet. Odbacuju se sekularne vrednosti civilnog društva – demokratija, civilno društvo, pluralistički diskurs, sekularna i verska tolerancija i individualna ljudska prava.

Tokom devedesetih unutar SPC dominira svetosavska ideologija koju zastupaju Otačastveni pokret Obraz, Sveti Justin Filozof, Dveri srpske. Sintagma te ideologije je – jedan narod jedne religije u jednoj državi.

Većina desničarskih grupa i intelektualaca zalaže se za “svetosavski identitet srpskog naroda”, kao oslonac na kojem “počivaju sve pobede i nade u oporavak Srbije”. Dominantna nacionalistička elita snažno se opire reformi države i društva pod izgovorom da to uništava srpski identitet.

Važnu ulogu u kreiranju novog identiteta ima i Rusija, čije je prisustvo na kulturnoj i političkoj sceni sve izrazitije i sve uticajnije. Rusija pothranjuje srpsku frustraciju i tezu da je Jugoslavija bila srpska zabluda. Isto tako i tezu o veštački stvorenim nacijama, poput, na primer, Makedonaca, Bošnjaka, Crnogoraca. Istovremeno, uticajni proruski konzervativni blok osnažuje rusku komponentu u srpskom identitetu, odnosno doprinosi “rusizaciji srpske nacije”, sa tezom o superiornosti pravoslavne civilizacije, vizantijskog nasleđa, slovenstva, uzajamnoj istorijskoj pomoći. Nikita Bondarjev, ruski ekspert za Balkan, nedavno je u svom pismu srpskoj opoziciji istakao da je “najvažnije dostignuće Aleksandra Vučića u tome što je tokom njegove vladavine rusofilstvo u Srbiji postalo mejnstrim. Kritika Rusije i Vladimira Putina u Srbiji danas jednaka je političkom samoubistvu”.

 

 

Pogledajte razgovor sa autorkom teksta:

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Mijat Lakićević: Avioni, milioni Mijat Lakićević: Avioni, milioni

    Para ima, ima li pameti? Tako je glasio naslov teksta od pre nekoliko brojeva (NM 481) nakon što je Aleksandar Vučić izjavio kako država nema “ćup s parama” i “ne može da obezbedi još novca za pomoć privredi”.

  • Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada

    Čini se da Vučić najviše zazire od “razdvajanja gaća” od naslednika Miloševićeve ideologije i politike, okupljenih oko Ivice Dačića.

  • Jelka Jovanović: Oluja u srcima Jelka Jovanović: Oluja u srcima

    Milošević u Kninu posle četvrt veka od krvavog progona srpskog naroda iz Krajine!

  • Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici

    Zemlja propada otkad su ljudi koji su na vlasti u Srbiji počeli da je oslobađaju od Jugoslavije, a oni idu iz političkog uspeha u uspeh. Evo sada epidemije i njene zloupotrebe, a vlasti nikada više. Kako? Tako što će se građani pretvoriti u navijače

  • Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta

    “Paradoksalno je da je demokratizacija društva dovela do smanjenja poverenja u demokratske institucije”, jedna je od uvodnih rečenica Ivana Krastava u knjizi “S verom u nepoverenje”, koja je štampana 2013. Izdvojiću samo još dve rečenice iz tog uvoda “da građansko nepoverenje kada prekorači određeni prag slabi poziciju građana” i citata Semjuela Džonsa: “Bolje je nekada biti prevaren nego uopšte ne verovati”.

  • Vladimir Gligorov: Sada Belorusija Vladimir Gligorov: Sada Belorusija

    Lukašenko će najverovatnije biti prepušten sudbini. O čemu bi valjalo da razmišljaju ruski klijenti na Balkanu.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side