Rumunski niski start, udarac i gol!
29.02.2012 Beograd

Rumunski niski start, udarac i gol!

Rumunski niski start, udarac i gol!
Pala je i Rumunija! Da se izrazimo sportskim žargonom, svega par minuta pre nego što je sudija trebalo da odsvira kraj, naši (obično prijateljski nastrojeni) susedi pokušali su neočekivanim niskim startom da nas spreče da dođemo do gola.

 

Veštim izbegavanjem neprijatnog uklizavanja i uz par dodatnih driblinga sa takođe neočekivanim suparnicima - Poljskom i Litvanijom - uspeli smo da šutiramo i konačno damo taj toliko željeni i najavljivani gol.

Ima li razloga za slavlje? Ako je verovati komentarima čitalaca na medijskim sajtovima i večitim analitičarima i dušebrižnicima – nema. “Ništa od ovoga neće biti, bolje da ne idemo u tu Evropu, tamo će nas i dalje samo ucenjivati”, neki su od stavova koji se mogu pročitati. Nisu retki ni oni koji kažu da nam nikada nije bilo gore i da se čak i devedesetih živelo bolje.

U takvim slučajevima uvek se setim jedne stare priče koja otprilike glasi: Mnogo godina posle rata srela su se dvojica bivših logoraša iz Aušvica, krenuli u priču, prisećaju se tih davnih vremena, pa jedan od njih reče: ”Eh, kako je to bilo sjajno vreme”.

Nije nemoguće da se ovakav ili sličan razgovor zaista negde i vodio. Kad si mlad sve ti izgleda lako i lepo. Kada se osvrnemo u prošlost uvek postoji ta tendencija da je obojimo ružičastijim bojama nego što je to zaista bilo - čini nam se da smo probleme lakše rešavali, da je bilo jednostavnije. Ako još znamo da smo kao narod skloni da veoma lako i brzo zaboravljamo svoju prošlost (naročito delove koji nisu za pohvalu), onda ne treba ni da čude ovakvi stavovi u javnosti.

Ali u zemlji koja je devedesetih doživela totalni kolaps i katastrofu, kada smo svakog dana brojali mrtve i kada je izgledalo da je ceo svet digao ruke od nas, ne smemo olako davati takve ocene - ko ne nauči lekcije iz prošlosti vrlo lako mu se može desiti ponavljanje istorije. A u tome smo valjda eksperti.

Zbog toga se ne treba skrivati iza neke lažne skromnosti i trebalo bi jednostavno dati odgovore na osnovna pitanja: Da li se danas teško živi? Da, veoma teško. Da li je moglo biti bolje? Da, moglo je i moralo. Da li je bolje nego devedesetih. Ne može se ni porediti. Da li će se na našem evropskom putu pojavljivati nove prepreke? Hoće, i to nebrojene – nijednu od njih ne treba gledati dramatično, svakoj treba prići ozbiljno i rešiti je poštujući nacionalne interese i strateške ciljeve.

Članstvo u Evropskoj uniji nije cilj samo po sebi, to je sredstvo da se neke stvari u zemlji promene i da postanemo deo jedne velike porodice – u kojoj, kao i u svakoj drugoj, ima i zlobe i ogovaranja, ali i slavlja i prijatnih trenutaka. Ne želimo više da sedimo na dovratku i čekamo da nam bace kosku, želimo da sedimo za zajedničkim stolom sa ostalima, ravnopravni i uvaženi. Jedino s te pozicije možemo nekome da postavljamo svoje uslove, da budemo nečija Rumunija, možemo da igramo niske startove, a da nam ne zamere. Nije to ni tako loše.

autor: Milorad Ivanović izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

  • Vladimir Gligorov: Lična vlast Vladimir Gligorov: Lična vlast

    U Srbiji je zapravo skandal sve što je povezano sa epidemijom. Sa stanovišta vlasti, to što je izmakla kontroli. Vladar nije garantor sigurnosti već sam deluje nesigurno.

  • Vladimir Gligorov: Improvizacije Vladimir Gligorov: Improvizacije

    Kako već i biva sa improvizacijama, i ova oko susreta u Americi neslavno je prošla. Slično će, međutim, biti i sa briselskim zabludama.

  • Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica

    Nije Sheveningen iz kojeg su Srbiji dugo stizali izveštaji o pritvorenicima Haškog tribunala, nije ni znameniti “29”, kako se još kolokvijalno naziva zgrada Policijske uprave Beograd iliti SUP, a nije ni CeZe, kako najvećem zatvoru u Beogradu od “milja” tepaju i zatvorenici i ini.

  • Ljiljana Stojanović: Da li veruješ meni ili misliš svojom glavom Ljiljana Stojanović: Da li veruješ meni ili misliš svojom glavom

    A što se huligana i navijačkih grupa tiče, zar nije i to tekovina sistema u kome živimo? Mladima nije ostavljeno mnogo izbora; ili da odlaze iz zemlje ili da se pridruže navijačkim grupama i postanu huligani ako neće da budu roblje stranim „investitorima“ za nikakve plate. To su te devedesete koje žive prilagođenim, ali punim intenzitetom i sad.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side