Romi na beogradskim ledinama
28.11.2011 Beograd

Romi na beogradskim ledinama

Romi na beogradskim ledinama
Raseliti nehigijensko romsko naselje ne znači naći neku novu lokaciju na kojoj bi Romi imali iste ili malo bolje uslove. Tako se, zapravo, samo stvara novo naselje istih karakteristika I sa istim problemima, umesto onoga koje se ruši.

Hiljade Roma iz takozvanih nehigijenskih naselja već decenijama u stopu prati razvoj Beograda – kako se podižu naselja, mostovi i drugi objekti, tako oni preseljavaju svoje udžerice i porodice sa ledine na ledinu. Olako ih se optužuje da namerno zaposedaju lukrativno gradsko zemljište kako bi se neosnovano domogli velikog novca, mada je i laicima jasno da bi čovek morao da bude zaista lud da dobrovoljno živi u uslovima kakvim oni žive.

Pošto se isti “recept” ponavlja iz decenije u deceniju, iz godine u godinu, jasno je da se država nije dovoljno ozbiljno bavila ovim problemom i da nije osmislila jasnu strategiju za njegovo rešavanje. Primeri nekih opština i gradova u Srbiji u kojima su minulih godina ipak pronađena rešenja za romska naselja pokazuju da pomanjkanje novca nije ni jedini ni glavni problem. Pre bi se moglo reći da manjka truda i ozbiljnosti.

Raseliti nehigijensko romsko naselje ne znači naći neku novu lokaciju na kojoj bi Romi imali iste ili malo bolje uslove. Tako se, zapravo, samo stvara novo naselje istih karakteristika i sa istim problemima, umesto onoga koje se ruši, a raseljeno stanovništvo ostaje neintegrisano u društvo. Raseljavanje se može smatrati uspešnim samo ako obezbedi da svi raseljeni budu uredno popisani kako bi uživalo zaštitu kao i ostali građani, da deca počnu da idu u škole, da zdravstvena zaštita postane dostupna svima.

Iole prihvatljiva rešenja se, kako je praksa nedvosmisleno pokazala, lakše pronalaze kada nevladine i druge organizacije dignu veliku graju i kada se angažuju međunarodne organizacije I institucije. Još ako se pri tome naselje nalazi na zemljištu na kome treba da bude podignut neki važan objekat, izgledi za kakvo-takvo poštovanje standarda predviđenih ne samo evropskim, nego i domaćim pravilima, postaju ozbiljniji.

Tako se dogodilo da se gradske vlasti veoma ozbiljno pozabave nehigijenskim naseljem ispod mosta Gazela, da obezbede kontejnere i minimalne uslove za porodice koje su raseljene, da obezbede uslove za školovanje dece… To je još daleko od evropskih standarda, ali je mnogo više od ničega, pa se model primenjen za Gazelu često pominje kao minimum ispod koga se ne bi smelo ići.

Ali, čvrst i sprovodiv koncept koji bi sve obavezivao još nije uspostavljen. Otuda se ovih dana  na Novom Beogradu, u bloku 62, ponavlja stara priča. Naselju koje tamo postoji već decenijama preti se prinudnim raseljavanjem, ljudi su zabrinuti, ne znaju kuda će sa porodicama i kako će pregurati zimu. Na njihovu nesreću, nisu na putu nekom važnom objektu, poput Gazele ili naselja Belvil.

Da li je moguće uspostaviti model koji bi obezbedio trajno rešavanje problema Roma iz nehigijenskih naselje, da li se sve svodi na nedostatak novca ili je reč o nedostatku istinske volje i upornosti? To su neka od pitanja na koja odgovore traže Goran Bašić, Dragoljub Acković i Jovana Vuković.

autor: Dragan Janjić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 27.03.2013, 22:26h mali7

    imam jedno prosto pitanje raseljeni smo 1982 dobili smo kontejnere privremeno roditelji su nam bili zaposleni u drzavnim firmama a mi smo se redovno skolovali da li je pravda da nas ostave toliko vremena u tim propalim barakama i ako nasi roditelji su zaradili stanove koje nikad nisu dobili da smo tada bili u centru beograda bilo bi drugacije pa bi nas sklonili brze bolje od ociju javnosti nego su nas tada smestili pored jevrejskog groblja na kraju naselja da nas niko ne vidi za opstinu novi beograd ne postojimo licno mi je rekao doticni gospodin koji je dao potvrde kao dokumenat to jest resenje o stanovanju tim dokumentom ne mozemo da se prijavimo mi smo bolje receno diskriminisani u svakom pogledu pitanje glasi da li neko u ovoj drzavi moze na bilo koji nacin da resi nase probleme i da konacno izadjemo na svetlost dana poz.

  • 11.03.2012, 22:47h Sasa (5)

    Gorane, svaka cast!

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje

    Čadež je nedavno rekao: “Tu smo – gde smo i moramo da radimo zajedno, privrede su nam povezane više nego što ljudi znaju, što mogu i da pretpostave i što političari ne razumeju.” Ne znam zašto se u poslednjim spekulacijama o budućem premijeru Srbije Čadež više ne spominje, ali sada mogu da pretpostavim zašto je tako.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

  • Vladimir Gligorov: Lična vlast Vladimir Gligorov: Lična vlast

    U Srbiji je zapravo skandal sve što je povezano sa epidemijom. Sa stanovišta vlasti, to što je izmakla kontroli. Vladar nije garantor sigurnosti već sam deluje nesigurno.

  • Vladimir Gligorov: Improvizacije Vladimir Gligorov: Improvizacije

    Kako već i biva sa improvizacijama, i ova oko susreta u Americi neslavno je prošla. Slično će, međutim, biti i sa briselskim zabludama.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side