Referendum komplikuje odnose Beograda i Moskve
24.02.2012 Beograd

Referendum komplikuje odnose Beograda i Moskve

Referendum komplikuje odnose Beograda i Moskve Tanjug (arhiva)
Pokazalo se da ni za Moskvu srpski suverenitet na Kosovu nije svetinja. Arogantno, kao i svaka velika sila, Rusija je odlučila da samostalno, bez usaglašavanja sa Srbijom, deluje na 'svetoj srpskoj zemlji'.

Odluka Srba na severu Kosova da ignorišući stav Srbije održe referendum, neće bitno uticati na sadašnju fazu pregovora Prištine i Beograda, niti na odobravanje statusa kandidata. Ali, to je sasvim nov politički momenat u regionu koji donosi nove dileme i teškoće svim akterima, a naročito vlastima u Srbiji. Nova nota unesena je i u odnose Srbije i Rusije, srpskog ključnog saveznika u borbi za očuvanje formalnog suvereniteta nad Kosovom.

Srbija i Rusija Kosovo tretiraju kao neodvojivi deo Srbije, ali se ispostavilo da u praksi između njih nema saglasnosti. Beograd je oštro kritikovao referendum koji su organizovali Srbi na severu Kosova, a Moskva ga je podržala. Tako se, osim što su saveznici došli u koliziju, pokazalo da ni za Moskvu srpski suverenitet na Kosovu nije svetinja. Arogantno, kao i svaka velika sila, Rusija je odlučila da samostalno, bez usaglašavanja sa Srbijom, deluje na “svetoj srpskoj zemlji”.

Ruska pohvala referendumu zvuči kao eho prošlogodišnjeg pitanja koje je ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin postavio na jednom međunarodnom skupu, a koje je glasilo: “Ima li ovde Srba?”. Sada se taj “model” sprovodi u praksi tako što Rusija jasno pokazuje Beogradu da ona odlično zna šta je to srpski interes na Kosovu i da o koracima koje preduzima i ne mora da konsultuje srpske vlasti. Iz Beograda nije bilo zvaničnog demarša, ali stav o referendumu nije promenjen.

Do referenduma na severu znalo se da Beograd nema kontrolu nad “ostatkom” Kosova, a od referenduma i ruske podrške upitan je postao i uticaj na sever. Srpske vlasti nisu srećne zbog tako otvorenog mešanja Moskve u poslednje uporište srpskog suvereniteta na Kosovu, ali ne mogu ništa da preduzmu osim da pokažu nezadovoljstvo. Neka vrsta političke poruke jeste upadljivo odsustvo predstavnika vlasti na prijemu koji je 21. februara u ruskoj ambasadi u Beogradu priredio Konuzin.

Srbija se, zapravo, suočava s naličjem koncepta prema kojem je najvažnije da Savet bezbednosti UN, u kojem Rusija ima pravo na veto, ne prizna Kosovo. Sada se jasno vidi da svako u toj priči ima svoju računicu i da je formalno nepriznavanje Kosova samo to što jeste – formalno nepriznavanje. Čim je shvatila da ima priliku da poveća uticaj na terenu, odnosno na Kosovu gde punu kontrolu imaju zemlje Zapada, Moskva je reagovala u skladu sa svojim interesima.

Referendum je organizovan uz otvorenu podršku srpskih opozicionih stranaka koje veruju da će im to pomoći na izborima. Primenjena je matrica razvijena u vreme Miloševićevog režima, zasnovana na ideji da je referendum zgodan oblik nametanja neke političke ideje. Tako se svojevremeno odlučivalo o statusu Kosova u Srbiji, referendumima su pribegavali bosanski Srbi, a i posle pada Miloševića imali smo referendum o Ustavu preko kojeg su partneri u vladajućem bloku “peglali” odnose.

Danas je jasno da ti referendumi ništa nisu doneli. Naprotiv, vodili su Srbiju iz promašaja u promašaj. Priča o referendumu o Ustavu organizovanom posle pada Miloševića još nije završena, ali ni njen ishod ne miriše na dobro.

Kakve su moguće međunarodne posledice referenduma koji su organizovali Srbi na severu Kosova, kako će on uticati na međunarodnu poziciju Srbije, kako će se odraziti na odnose na srpskoj političkoj sceni, a kako na odnose među kosovskim Srbima? Na ta i druga pitanja za portal Novog magazina govore Svetozar Rajak sa London School of Economics i Nenad Ilić iz Centra za studije dobrog upravljanja.

autor: Dragan Janjić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 7.03.2012, 08:29h ЂорђеБ

    Само бесловесни издајник може да напише овакав текст! Оптужити Русију да не поштује суверенитет Србије, због тога што је њено виђење тог суверенитета у колизији са виђењем ненародне окупационе власти у Београду је цинично. Ради се управо о томе да се Русија залаже за српски суверенитет над Косовом и Метохијом кога се окупациона власт у Београду одрекла!

  • 27.02.2012, 20:32h olga

    moskvi srbija služi za prepucavanjesa evropom i amerikom,a naši političari koji sprovode rusku politiku to rade zarad lične koristi jer pojedini imaju firme po rusiji,a drugi primaju i finansijska sredstva.tipolitičari rade direktno naštetu građana ove zemlje.poznato je koliko su rusi pomogli i miloševiću pa prematome ovi neka se nenadaju da će doći na vlast jer ovde još ima normalnih birača.

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

  • Vladimir Gligorov: Lična vlast Vladimir Gligorov: Lična vlast

    U Srbiji je zapravo skandal sve što je povezano sa epidemijom. Sa stanovišta vlasti, to što je izmakla kontroli. Vladar nije garantor sigurnosti već sam deluje nesigurno.

  • Vladimir Gligorov: Improvizacije Vladimir Gligorov: Improvizacije

    Kako već i biva sa improvizacijama, i ova oko susreta u Americi neslavno je prošla. Slično će, međutim, biti i sa briselskim zabludama.

  • Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica

    Nije Sheveningen iz kojeg su Srbiji dugo stizali izveštaji o pritvorenicima Haškog tribunala, nije ni znameniti “29”, kako se još kolokvijalno naziva zgrada Policijske uprave Beograd iliti SUP, a nije ni CeZe, kako najvećem zatvoru u Beogradu od “milja” tepaju i zatvorenici i ini.

  • Ljiljana Stojanović: Da li veruješ meni ili misliš svojom glavom Ljiljana Stojanović: Da li veruješ meni ili misliš svojom glavom

    A što se huligana i navijačkih grupa tiče, zar nije i to tekovina sistema u kome živimo? Mladima nije ostavljeno mnogo izbora; ili da odlaze iz zemlje ili da se pridruže navijačkim grupama i postanu huligani ako neće da budu roblje stranim „investitorima“ za nikakve plate. To su te devedesete koje žive prilagođenim, ali punim intenzitetom i sad.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side