Okupacija Vol strita i Srbija
07.11.2011 Beograd

Okupacija Vol strita i Srbija

Okupacija Vol strita i Srbija
Privreda, bilo nacionalna bilo svetska, je komplikovan iosetljiv mehanizam koji treba dobro razumeti i jasno urediti da bi funkcionisao. To je znao i drug Marks, bez čijih dela ne bi bilo socijalizma, ali ni modernog kapitalizma

Pokret “Okupirajmo Vol strit” počeo je da prerasta u globalni pokret, ali je daleko od toga da ugrozi medjunarodni finansijski i ekonomski poredak. To može da znači da ubedljiva većina ljudi u razvijenim zemljama još uvek ne živi tako loše da bi se bunila, ali je daleko bitnija činjenica da pokret o kome je reč nema jasno definisanu strategiju, nema čvrstru organizacionu strukturu, nije u dovoljnoj meri horizontalno povezan i ne može da definiše neki novi finansijski i ekonomski model za koji bi većina poverovala da će uspešno zameniti postojeći.

Sve se, zapravo, svodi na stav da je sadašnji sistem kreiran tako da bogati postaju bogatiji a siromašnki siromašniji i da bogati nikako nisu spremni da uvide nepravdu koju nameću svetu i da se promene. Takva ocena jeste tačna, ali je pretežno usmerena na izazivanje opravdanog gneva i nezadovoljstva sve siromašnijeg stanovništva. Gnev može da sruši, ali teško može nešto novo i dobro da sagradi. Privreda, bilo nacionalna bilo svetska, je komplikovan i osetljiv mehanizam koji treba dobro razumeti i jasno urediti da bi funkcionisao. To je znao i drug Marks, bez čijih dela ne bi bilo socijalizma, ali ni modernog kapitalizma.

Svetska ekonomska kriza nije zaobišla Srbiju čiji su ionako siromašni građani postali još siromašniji. Ali, rastuće siromaštvo očigledno nije dovoljno da bi se stanovništvo motivisalo na socijalni bunt. Primetno je kako je javna rasprava o Kosovu, uprkos tome što ubedljiva većina zna da nije u Srbiji i da u dogledno vreme neće biti, daleko žešća nego rasprava o socijalnim i ekonomski prilikama. Na ovu drugu temu, tačnije rečeno, zaista široke i ozbiljne rasprave uopšte i nema.

Građane je i dalje je lakše pokrenuti da razmišljaju o tome otkud nekom političaru ili privredniku sat od više desetina hiljada evra, nego o tome kako pokrenuti privredu. Dok prosečan stanovnik Srbije sanja o tome kako da se zaposli u nekoj državnoj službi ili kompaniji koja živi od budžetskih para i da tamo prima relativno malo novca za veoma malo rada, ljudi u razvijenim zemljama traže od vlasti da manje troši i da obezbedi razvoj ekonomije, nove poslove i nova radna mesta.

Kakvi su realni dometi talasa globalnih socijalnih protesta i zašto u Srbiji ima tako malo interesa za socijalne teme?

Odgovore na ta pitanja za Portal Novog magazine traže profesor Mladen Lazić, profesor Vukašin Pavlović i novinar Miša Brkić.

autor: Dragan Janjić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 17.11.2011, 20:58h Borislav (2)

    Najpre o pismenosti: posle zareza NE MOZE da ide "je". Dakle, recenica "Privreda, bilo nacionalna bilo svetska, je komplikovan i osetljiv mehanizam..." apsolutno je nepismena. Drugo, analiza fenomena Okupirajmo Vol strit nedopustivo je povrsna. Dalje, nije li odvise arogantan stav da gradjane vise zanima koliko kostaju satovi politicara nego kako pokrenuti privredu? Ako se uzme da je "cena politicarskih satova" i druge imovine nesrazmerne njihovim legalnim primanjima ne samo metafora nego i materijalni ekvivalent korupcije domace politicke elite, zbog koje privreda ove zemlje i jeste u ovako jadnom stanju, onda ste vi definitivno nesto vazno pogubili na relaciji uzrok-posledica.

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

  • Vladimir Gligorov: Lična vlast Vladimir Gligorov: Lična vlast

    U Srbiji je zapravo skandal sve što je povezano sa epidemijom. Sa stanovišta vlasti, to što je izmakla kontroli. Vladar nije garantor sigurnosti već sam deluje nesigurno.

  • Vladimir Gligorov: Improvizacije Vladimir Gligorov: Improvizacije

    Kako već i biva sa improvizacijama, i ova oko susreta u Americi neslavno je prošla. Slično će, međutim, biti i sa briselskim zabludama.

  • Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica

    Nije Sheveningen iz kojeg su Srbiji dugo stizali izveštaji o pritvorenicima Haškog tribunala, nije ni znameniti “29”, kako se još kolokvijalno naziva zgrada Policijske uprave Beograd iliti SUP, a nije ni CeZe, kako najvećem zatvoru u Beogradu od “milja” tepaju i zatvorenici i ini.

  • Ljiljana Stojanović: Da li veruješ meni ili misliš svojom glavom Ljiljana Stojanović: Da li veruješ meni ili misliš svojom glavom

    A što se huligana i navijačkih grupa tiče, zar nije i to tekovina sistema u kome živimo? Mladima nije ostavljeno mnogo izbora; ili da odlaze iz zemlje ili da se pridruže navijačkim grupama i postanu huligani ako neće da budu roblje stranim „investitorima“ za nikakve plate. To su te devedesete koje žive prilagođenim, ali punim intenzitetom i sad.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side