10.12.2011 Beograd

Odgovornost i neopreznost

Odgovornost i neopreznost
Božidar Đelić je uradio jedino što je mogao – podneo je ostavku. Nema tu velike priče. Jasno je da na njemu nije direktna odgovornost što Srbija nije dobila status kandidata iako je i on bio deo hora koji je uporno ponavljao da su Kosovo i evropske integracije dve parlalele koje se seku negde daleko pri kraju pregovora o članstvu, matematički precizirano - u beskonačnosti.

Ali, navikli smo se da nam politička elita odseca rep na parče, da bi nas manje bolelo, da nam loše vesti serviraju na kašičicu,  da ne žele da nam daju gorke lekove da se ne bismo (na njih) namrštili, već da pokušavaju da nas leče mantrama (bajanjem) poput one o odvojenosti kosovskog i evropskog pitanja.

Đelić je, tako, ovde bio neka vrsta kolateralne štete neodlučne politike. Bar, ako celu priču o odlaganju posmatramo iz perspektive na koji je u javnosti većinski protumačena – Nemci čija se javnost potresla zbog napada na nemačke vojnike na Kosovu odlučili su da nam pokažu da nas vole, ali da ljubav boli.

Đelić je kolateralna šteta čak i ako se postavi u kontekst priče koja je mnogo tiše izgovarana – da bezbolno nedodeljivanje kandidature, koje je prekršteno u odlaganje, pa prekršteno čak i u (pozitivnu) odluku da se kandidatura dodeli u februaru ili martu, odgovara i Beogradu. Iz razloga koji je EU Obzerver jednostavno pojasnio – posle kandidature će uslediti izbori.

U bilo kojem tumačenju odluke lidera EU, Đelić realno nije imao izbora već da podnese ostavku jer je nedvosmisleno izgovorio da će to učiniti ako Srbija u decembru ne dobije kandidaturu. Pa svejedno da li je razlog Kosovo, vanzemaljci ili nemačka mrzovolja. Obećanje je armirao rečenicom da „kao odgovoran čovek stoji iza svake svoje reči“.

Ostavka je, znači, bio potez za iskrenu čestitku. Potez kakav nismo videli pet godina otkako je Miroljub Labus, iz sličnih razloga, podneo ostavku na istu funkciju kao i Đelić.

Sve ostalo je manje bitno – i da Đelić kroz stranački angažman može da nastavi da se bavi evropskim lobiranjem u narednih 5-6 meseci do izbora, i da od javnosti, novinara i opozicije ne bi mogao da živi da to nije učinio, a da ovako njegova partija ima dodatni kapital za izbornu kampanju.

A onda se desilo otrežnjenje, tek da ne pomislimo da su se u srpskoj politici iz korena promenili odnosi i shvatanje pojma odgovornosti.

Premijer Cvetković je saopštio da će pokušati da ubedi Đelića da povuče ostavku jer „nije loše radio posao“, jer je „neoprezno“ najavio ostavku i potom ju je podneo kao „moralni čin“.

Kao da je bilo ko u Srbiji ikada podneo ostavku jer je loše radio posao i kao da je „moralni čin“ tanak i slab razlog da se neko zaista povuče sa funkcije. A ovo „neoprezno“ tu je da nas uveri da političari i dalje primenjuju princip od pre 3-4 decenije – „podneo bih ja ostavku, kada bih znao da je oni neće prihvatiti“.

Za dobrobit politike možemo se nadati da je Cvetkovićeva izjava bila „neoprezna“ i da će moralno biti jače od pragmatičnog.

autor: Zlatko Minić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 12.12.2011, 08:53h makijaveli

    Kako nije njegova direktna odgovornost?A čija je?Zašto sad lamentirati nad sudbinom ministra koji je samo održao obećanje i nazivati to kolateralnom štetom?Ova vlada je igrala igru zvanu "jednim dupetom na dve stolice" i nema potrebe sad zaliti Djelića koji je samo održao obećanje.Pravo pitanje je zašto niko drugi nije podneo ostavku?Da ne pitam zašto vlada nije dala ostavku - komplet....

  • 10.12.2011, 18:53h Davor (1)

    Čestitam mu što je podneo ostavku i to bi mogli, barem što se mene tiče, svi da učine. Bilo bi moralno. Medjutim, nisam sigurna da bi je podneo da su na početku mandata. Političari vode računa o tome da iz svakog svog poteza imaju neku korist. Procenili su da će i ovo doneti korist na izborima jer su, bože moj, odgovorni i eto njihov potpredsednik je ispunio datu reč i podneo ostavku. Možda bi zbog nedobijanja kandidature i Malovićka morala da podnese ostavku?!

  • 10.12.2011, 11:34h Sikander (4)

    Pa da, ali mi to vise deluje na onu narodnu: resio covek da se osveti selu pa odsekao sebi ....

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori

    Prije 85 godina Tomas Man je pošao u "civilizovanu pustolovinu". Desetodnevno putovanje brodom iz Evrope u Ameriku opisao je u dnevniku kojem je dao naslov "Preko mora s Don Kihotom". Na brodu, koji naziva "udobni Holanđanin", bilo je svega tridesetak putnika. Niko nije bio turist.

  • Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

    Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Vladimir Gligorov: Dve unije Vladimir Gligorov: Dve unije

    Biti u dve unije istovremeno, Evropskoj i Evroazijskoj, nije moguće. Ne samo zato što je članstvo u Evropskoj uniji političko, a ne samo privredno. Ali i samo sa stanovišta trgovačke politike, nije moguće biti u carinskoj evropskoj i evroazijskoj uniji. Ukoliko to nije očigledno, valja se podsetiti da je osnovni razlog ukrajinskih sukoba, unutar zemlje i sa Rusijom, bio upravo taj što je bilo potrebno birati između te dve unije, pa je predsednik bio za Evroazijsku, a većina naroda za Evropsku.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side