Odgovornost i neopreznost
10.12.2011 Beograd

Odgovornost i neopreznost

Odgovornost i neopreznost
Božidar Đelić je uradio jedino što je mogao – podneo je ostavku. Nema tu velike priče. Jasno je da na njemu nije direktna odgovornost što Srbija nije dobila status kandidata iako je i on bio deo hora koji je uporno ponavljao da su Kosovo i evropske integracije dve parlalele koje se seku negde daleko pri kraju pregovora o članstvu, matematički precizirano - u beskonačnosti.

Ali, navikli smo se da nam politička elita odseca rep na parče, da bi nas manje bolelo, da nam loše vesti serviraju na kašičicu,  da ne žele da nam daju gorke lekove da se ne bismo (na njih) namrštili, već da pokušavaju da nas leče mantrama (bajanjem) poput one o odvojenosti kosovskog i evropskog pitanja.

Đelić je, tako, ovde bio neka vrsta kolateralne štete neodlučne politike. Bar, ako celu priču o odlaganju posmatramo iz perspektive na koji je u javnosti većinski protumačena – Nemci čija se javnost potresla zbog napada na nemačke vojnike na Kosovu odlučili su da nam pokažu da nas vole, ali da ljubav boli.

Đelić je kolateralna šteta čak i ako se postavi u kontekst priče koja je mnogo tiše izgovarana – da bezbolno nedodeljivanje kandidature, koje je prekršteno u odlaganje, pa prekršteno čak i u (pozitivnu) odluku da se kandidatura dodeli u februaru ili martu, odgovara i Beogradu. Iz razloga koji je EU Obzerver jednostavno pojasnio – posle kandidature će uslediti izbori.

U bilo kojem tumačenju odluke lidera EU, Đelić realno nije imao izbora već da podnese ostavku jer je nedvosmisleno izgovorio da će to učiniti ako Srbija u decembru ne dobije kandidaturu. Pa svejedno da li je razlog Kosovo, vanzemaljci ili nemačka mrzovolja. Obećanje je armirao rečenicom da „kao odgovoran čovek stoji iza svake svoje reči“.

Ostavka je, znači, bio potez za iskrenu čestitku. Potez kakav nismo videli pet godina otkako je Miroljub Labus, iz sličnih razloga, podneo ostavku na istu funkciju kao i Đelić.

Sve ostalo je manje bitno – i da Đelić kroz stranački angažman može da nastavi da se bavi evropskim lobiranjem u narednih 5-6 meseci do izbora, i da od javnosti, novinara i opozicije ne bi mogao da živi da to nije učinio, a da ovako njegova partija ima dodatni kapital za izbornu kampanju.

A onda se desilo otrežnjenje, tek da ne pomislimo da su se u srpskoj politici iz korena promenili odnosi i shvatanje pojma odgovornosti.

Premijer Cvetković je saopštio da će pokušati da ubedi Đelića da povuče ostavku jer „nije loše radio posao“, jer je „neoprezno“ najavio ostavku i potom ju je podneo kao „moralni čin“.

Kao da je bilo ko u Srbiji ikada podneo ostavku jer je loše radio posao i kao da je „moralni čin“ tanak i slab razlog da se neko zaista povuče sa funkcije. A ovo „neoprezno“ tu je da nas uveri da političari i dalje primenjuju princip od pre 3-4 decenije – „podneo bih ja ostavku, kada bih znao da je oni neće prihvatiti“.

Za dobrobit politike možemo se nadati da je Cvetkovićeva izjava bila „neoprezna“ i da će moralno biti jače od pragmatičnog.

autor: Zlatko Minić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 12.12.2011, 08:53h makijaveli

    Kako nije njegova direktna odgovornost?A čija je?Zašto sad lamentirati nad sudbinom ministra koji je samo održao obećanje i nazivati to kolateralnom štetom?Ova vlada je igrala igru zvanu "jednim dupetom na dve stolice" i nema potrebe sad zaliti Djelića koji je samo održao obećanje.Pravo pitanje je zašto niko drugi nije podneo ostavku?Da ne pitam zašto vlada nije dala ostavku - komplet....

  • 10.12.2011, 18:53h Davor (1)

    Čestitam mu što je podneo ostavku i to bi mogli, barem što se mene tiče, svi da učine. Bilo bi moralno. Medjutim, nisam sigurna da bi je podneo da su na početku mandata. Političari vode računa o tome da iz svakog svog poteza imaju neku korist. Procenili su da će i ovo doneti korist na izborima jer su, bože moj, odgovorni i eto njihov potpredsednik je ispunio datu reč i podneo ostavku. Možda bi zbog nedobijanja kandidature i Malovićka morala da podnese ostavku?!

  • 10.12.2011, 11:34h Sikander (4)

    Pa da, ali mi to vise deluje na onu narodnu: resio covek da se osveti selu pa odsekao sebi ....

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

  • Vladimir Gligorov: Lična vlast Vladimir Gligorov: Lična vlast

    U Srbiji je zapravo skandal sve što je povezano sa epidemijom. Sa stanovišta vlasti, to što je izmakla kontroli. Vladar nije garantor sigurnosti već sam deluje nesigurno.

  • Vladimir Gligorov: Improvizacije Vladimir Gligorov: Improvizacije

    Kako već i biva sa improvizacijama, i ova oko susreta u Americi neslavno je prošla. Slično će, međutim, biti i sa briselskim zabludama.

  • Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica Jelka Jovanović: Nova pritvorska jedinica

    Nije Sheveningen iz kojeg su Srbiji dugo stizali izveštaji o pritvorenicima Haškog tribunala, nije ni znameniti “29”, kako se još kolokvijalno naziva zgrada Policijske uprave Beograd iliti SUP, a nije ni CeZe, kako najvećem zatvoru u Beogradu od “milja” tepaju i zatvorenici i ini.

  • Ljiljana Stojanović: Da li veruješ meni ili misliš svojom glavom Ljiljana Stojanović: Da li veruješ meni ili misliš svojom glavom

    A što se huligana i navijačkih grupa tiče, zar nije i to tekovina sistema u kome živimo? Mladima nije ostavljeno mnogo izbora; ili da odlaze iz zemlje ili da se pridruže navijačkim grupama i postanu huligani ako neće da budu roblje stranim „investitorima“ za nikakve plate. To su te devedesete koje žive prilagođenim, ali punim intenzitetom i sad.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side