Nikola Burazer: Sporazum koji je omogućio regionalnu saradnju
14.02.2020 Beograd

Nikola Burazer: Sporazum koji je omogućio regionalnu saradnju

Nikola Burazer: Sporazum koji je omogućio regionalnu saradnju Foto: Medija centar Beograd
Brzo odgovorite, koji je najvažniji sporazum koji su postigli Srbija i Kosovo? Verovatno vam prvo pada na pamet Briselski sporazum, Sporazum o Asocijaciji/Zajednici opština sa većinskim srpskim stanovništvom ili neki drugi.

Međutim, kada biste tvrdili da je, zapravo, najvažniji pojedinačni sporazum između Srbije i Kosova  dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova, postignut u februaru 2012. godine, imali biste čvrste argumente. Zašto je to tako?

Ipak, ne tako davno, bilo je nemoguće zamisliti sastanke na najvišem nivou između Srbije i Kosova. Ako bi se zvaničnici slučajno sreli i rukovali na aerodromu u nekoj zemlji, to bi bila glavna vest koja bi izazvala dosta kontroverzi. Veliki skandal je izbio kada je to uradio bivši predsednik, da ne govorimo o sadašnjem. Zvaničnici dveju vlada se nisu sastajali na regionalnim skupovima, a ponekad su čak izbegavli učešće u tekućim pregovorima pod pokroviteljstvom Evropske unije.

Dogovor o regionalnom predstavljanju i saradnji bio je značajan pomak unapred. Kao prvo, omogućio je Kosovu da samostalno učestvuje na regionalnim skupovima i inicijativama, umesto da bude zastupano od strane UNMIK-a. Kao drugo, uveo je u upotrebu čuvenu zvezdicu (*) koja stoji zajedno uz ime Kosova sa fusnotom „ova oznaka ne dovodi u pitanje stavove o statusu i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti”. Ovo se, takođe, odnosi na označavanje Kosova od strane EU. Treće, uglavnom je zaboravljena činjenica da je, kao ishod ovog dogovora, 2012. godine Srbiji dodeljen status kandidata za pridruživanje Evropskoj uniji, a da je Kosovo bilo nagrađeno studijom izvodljivosti o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).

Ali koje su praktične koristi od ovog sporazuma? Kao što smo već pomenuli, sporazum dozvoljava Kosovu da učestvuje u raznim regionalnim forumima pod svojim imenom (mada bez upotrebe reči „Republika“), kao i da učestvuje u inicijativama kao što su CEFTA, Regionalni savet za saradnju (RSS), Brdo-Brijuni proces i, na kraju, u Berlinskom procesu i programima koji su iz njega proizašli: Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RYCO), Transportna zajednica, Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana itd.

Koristi učešća Kosova u ovim programima su značajni. Pošto su predstavnici dveju strana mogli da sede za istim stolom i diskutuju o mnogim važnim pitanjima, ovi programi su bili vrlo korisni za građane Kosova, ali i za širi region, uključujući građane Srbije. Ovo je, takođe, omogućilo i „normalizovalo“ sastanke na najvišem nivou. Članstvo u regionalnim organizacijama i forumima verovatno je doprinelo više odnosima dveju vlada nego mnogobrojne runde Briselskog dijaloga, što je posebno vidljivo u percepciji javnog mnjenja.

Danas su institucije poput RYCO pioniri podsticanja pomirenja i pružanja šansi mladima iz raznih zemalja da se zajedno angažuju u građenju mreža koje će region izbaviti iz ćorsokaka nacionalizma. Učešće Srbije i Kosova u ovim organizacijama je od velikog značaja za oba društva.

Sprovođenje ovog sporazuma nije prošlo bez kontroverzi. I danas se dešava da predstavnici Srbije napuste, ili odbiju da učestvuju, u različitim događajima zato što odredbe sporazuma nisu ispoštovane. Stoga, sporazum nije u potpunosti razrešio pitanje predstavljanja Kosova, ali ne bi trebalo zanemariti njegov značaj u normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova i u podsticanju regionalne saradnje koja je od velikog je značaja za njihove građane.

Ova publikacija objavljena je uz podršku ambasade Kraljevine Norveške na Kosovu i Evropske unije. Sadržaj ove publikacije isključiva je odgovornost Grupe za zagovaranje javnih politika Kosovo-Srbija (KSPAG) i ni na koji način ne može predstavljati stavove ambasade Kraljevine Norveške na Kosovu i Evropske unije.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Mijat Lakićević: Avioni, milioni Mijat Lakićević: Avioni, milioni

    Para ima, ima li pameti? Tako je glasio naslov teksta od pre nekoliko brojeva (NM 481) nakon što je Aleksandar Vučić izjavio kako država nema “ćup s parama” i “ne može da obezbedi još novca za pomoć privredi”.

  • Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada

    Čini se da Vučić najviše zazire od “razdvajanja gaća” od naslednika Miloševićeve ideologije i politike, okupljenih oko Ivice Dačića.

  • Jelka Jovanović: Oluja u srcima Jelka Jovanović: Oluja u srcima

    Milošević u Kninu posle četvrt veka od krvavog progona srpskog naroda iz Krajine!

  • Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici

    Zemlja propada otkad su ljudi koji su na vlasti u Srbiji počeli da je oslobađaju od Jugoslavije, a oni idu iz političkog uspeha u uspeh. Evo sada epidemije i njene zloupotrebe, a vlasti nikada više. Kako? Tako što će se građani pretvoriti u navijače

  • Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta

    “Paradoksalno je da je demokratizacija društva dovela do smanjenja poverenja u demokratske institucije”, jedna je od uvodnih rečenica Ivana Krastava u knjizi “S verom u nepoverenje”, koja je štampana 2013. Izdvojiću samo još dve rečenice iz tog uvoda “da građansko nepoverenje kada prekorači određeni prag slabi poziciju građana” i citata Semjuela Džonsa: “Bolje je nekada biti prevaren nego uopšte ne verovati”.

  • Vladimir Gligorov: Sada Belorusija Vladimir Gligorov: Sada Belorusija

    Lukašenko će najverovatnije biti prepušten sudbini. O čemu bi valjalo da razmišljaju ruski klijenti na Balkanu.

Preporuke prijatelja