27.03.2018 Beograd

Nenad Šaponja: Teze o nesigurnosti

Nenad Šaponja: Teze o nesigurnosti

*1

Poezija je sam život. Njegova najdublja pulsacija. Ona prenosi ono što se do kraja ne može shvatiti, ali što se može savršeno osetiti. Ona je ono što mi stvarno i najdublje jesmo, ono na šta u huku svakodnevice prolaznog vremena ne stižemo da obratimo pažnju. Na sebe i na svoju suštinu. Proza je priča od ovog sveta, jednostavna u svojoj samorazumljivosti životnih slika, poezija je ono dublje i dalje, hod po oblacima. I zato je opasna za onoga koji je stvara. Kada hodate po oblacima lako možete propasti. Za razliku od proze, s kojom ste skoro uvek sa obe noge na zemlji, prava poezija vam ne garantuje ništa sigurno. Osim lepote, naravno.

*2
Poezija je opasna jer mora da se živi. Ali ne makar kako – u prividu sigurnosti – već uvek na ivici. Na ivici saznanja, na ivici postojanja, na ivici drugog i na ivici sebe. A nisi siguran ni šta je drugo, a još manje ko si ti. Lako je oponašati ono što se kaže. Reci ono što se ne može reći! Uradi ono što se ne može – budi ravnopravan sa zlom, a bez zla u sebi! Pobedi zlo, a ne dozvoli mu da te dotakne.

*3

Nesigurnost je naše prirodno stanje. Veština života je da naučite da balansirate. Statičnost je smrt. U svakom smislu. I simbolična i stvarna. A što se tiče zla, ono je čovekovo svakodnevno iskušenje. S jedne strane, morate da se borite da ne postanete deo njega. Sa druge strane, ono je i stalna pretnja vašoj egzistenciji. Dakle, svakim danom živimo u nesigurnosti i u borbi.

*4

Pesnička knjiga uvek je sasvim jednostavna priču o nevidljivim stranama našeg bića, ona je pokušaj da se kroz pesničke slike dođe do autentične umetničke stvarnosti rođene s one strane vidljivog. Ona je povod čitaocu za razgovor sa samim sobom, za razmatranje vlastitih životnih granica, bilo u smislu njihove spoznaje ili saznanja ili pak markiranja sveta zla čiji se opasni igrokaz svakodnevno odvija pred našim očima.

*5

Sažetak našeg sveta nigde nije bolje zabeležen nego u pesničkom govoru koji je vrhunac umetničke percepcije sveta. Zato i čitamo poeziju. Naše biće na malom prostoru dobija neverovatno mnogo životne i estetske energije. Ako je u pitanju prava poezija, pred nama se uvek otvara blesak nepatvorene suštine. Magija otkrivanja, jednako kao i magija osvajanja i pripadanja.

*6

Ljudski život je poezija. Zato i treba da je slavimo kada je prepoznamo da jeste. Problem sa poezijom, kao i sa istinom uostalom, jeste što mnogo toga što nije poezija predstavlja nam se da jeste. I onda čovek mora da otkriva za sebe šta jeste, a šta nije. A kako su mnogi lenji, često ono što jeste zauvek ostane mimo njihovog vidokruga. Žive u svetu koji nije. Zaborave ili zanemare poeziju vlastitog života.

*7

Jedno od ključnih pitanja saznanja jeste pitanje vlastitih granica. Gde vi jeste, a gde počinju drugi. Sa druge strane, živimo u dinamičnom svetu čija je jedina stalnost u promeni, a sve naše definicije i sebe i drugog, kao sve definicije uostalom, teže statičnosti. Zato nam uvek i nije lako razumeti kako (nekad) “isto” može postati “drugo”. Često je to nerazumevanje u ljudskim životima uzrok velikih problema, pa i tragedija.

*8

“Ništa” i te kako postoji. To što ga ne možemo opipati i videti ne znači da ga nema. Kao i toliko drugih stvari. No, za razliku od tih drugih stvari koje mogu da nas ispunjavaju, “ništa” je stalna opasnost koja nas prazni, guta i poništava. Ono što mi možemo u našim životima jeste da se trudimo da prepoznajemo taj zjap ničeg i da budemo oprezni.

*9

Sami mi smo najmanji sadržalac sebe. Samo to je tek početak priče. Borimo se za “nešto” koje gradimo u sebi i oko sebe, a “ništa” nas svakodnevno vreba. Mi svakodnevno i bez svoje volje učestvujemo u toj utakmici između dobra i zla.

*10

U ogledalu ne vidimo sebe već odraz, varljivu prikazu u kojoj nema našeg bića. Sa ljudima je drugačije, svakodnevno manje ili više ulazimo u interakcije s tuđim magnetnim poljima, ogledamo se u tuđim očima. U određenoj meri prodiremo u drugog, kao što i to drugo ulazi u nas i ta interakcija često od nas čini potpunija i jača bića. A često nas zlo drugog urušava, uzima nam dušu kao u nekom magijskom ritualu.

 

BIOGRAFIJA

Nenad Šaponja (1964, Novi Sad), pesnik, esejista i kritičar čiji su stihovi prepoznatljivi u savremenoj poeziji po stilskoj perfekciji, hermetičnosti i metafizičkim uvidima. U oblasti književne kritike promoviše postmodernu poetiku i ideosinkretički interpretativni pristup književnim delima, koji podrazumeva življenje u književnosti. Vodi izdavačku kuću Agora, koju je osnovao 2012. Objavio je osam knjiga poezije, a za najnoviju Izgledam, dakle nisam (Prometej, 2017) prošle nedelje mu je uručena nagrada “Miroslav Antić”.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

    Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje

    Parlamentarni izbori u Italiji održani su 4. marta, kada i izbori u Beogradu za gradsku vlast. Izbori u Italiji, za razliku od beogradskih, nisu imali jasnog pobednika. Najveći broj glasova i poslanika dobile su populističke stranke koje nemaju mnogo zajedničkog, pa je s rascepkanim parlamentom bilo teško doći do saglasja kako bi vlada mogla izgledati i ko bi je mogao voditi.

  • Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu? Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu?

    Velika tema Evrope danas je – ruska propaganda. Ona, ta propaganda, ne bi trebalo nikoga da iznenađuje – značajna su iskustva i ruskih tajnih službi i raznih “agitpropova”, i o tome se i mnogo zna i mnogo se pisalo.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side