27.03.2018 Beograd

Nenad Šaponja: Teze o nesigurnosti

Nenad Šaponja: Teze o nesigurnosti

*1

Poezija je sam život. Njegova najdublja pulsacija. Ona prenosi ono što se do kraja ne može shvatiti, ali što se može savršeno osetiti. Ona je ono što mi stvarno i najdublje jesmo, ono na šta u huku svakodnevice prolaznog vremena ne stižemo da obratimo pažnju. Na sebe i na svoju suštinu. Proza je priča od ovog sveta, jednostavna u svojoj samorazumljivosti životnih slika, poezija je ono dublje i dalje, hod po oblacima. I zato je opasna za onoga koji je stvara. Kada hodate po oblacima lako možete propasti. Za razliku od proze, s kojom ste skoro uvek sa obe noge na zemlji, prava poezija vam ne garantuje ništa sigurno. Osim lepote, naravno.

*2
Poezija je opasna jer mora da se živi. Ali ne makar kako – u prividu sigurnosti – već uvek na ivici. Na ivici saznanja, na ivici postojanja, na ivici drugog i na ivici sebe. A nisi siguran ni šta je drugo, a još manje ko si ti. Lako je oponašati ono što se kaže. Reci ono što se ne može reći! Uradi ono što se ne može – budi ravnopravan sa zlom, a bez zla u sebi! Pobedi zlo, a ne dozvoli mu da te dotakne.

*3

Nesigurnost je naše prirodno stanje. Veština života je da naučite da balansirate. Statičnost je smrt. U svakom smislu. I simbolična i stvarna. A što se tiče zla, ono je čovekovo svakodnevno iskušenje. S jedne strane, morate da se borite da ne postanete deo njega. Sa druge strane, ono je i stalna pretnja vašoj egzistenciji. Dakle, svakim danom živimo u nesigurnosti i u borbi.

*4

Pesnička knjiga uvek je sasvim jednostavna priču o nevidljivim stranama našeg bića, ona je pokušaj da se kroz pesničke slike dođe do autentične umetničke stvarnosti rođene s one strane vidljivog. Ona je povod čitaocu za razgovor sa samim sobom, za razmatranje vlastitih životnih granica, bilo u smislu njihove spoznaje ili saznanja ili pak markiranja sveta zla čiji se opasni igrokaz svakodnevno odvija pred našim očima.

*5

Sažetak našeg sveta nigde nije bolje zabeležen nego u pesničkom govoru koji je vrhunac umetničke percepcije sveta. Zato i čitamo poeziju. Naše biće na malom prostoru dobija neverovatno mnogo životne i estetske energije. Ako je u pitanju prava poezija, pred nama se uvek otvara blesak nepatvorene suštine. Magija otkrivanja, jednako kao i magija osvajanja i pripadanja.

*6

Ljudski život je poezija. Zato i treba da je slavimo kada je prepoznamo da jeste. Problem sa poezijom, kao i sa istinom uostalom, jeste što mnogo toga što nije poezija predstavlja nam se da jeste. I onda čovek mora da otkriva za sebe šta jeste, a šta nije. A kako su mnogi lenji, često ono što jeste zauvek ostane mimo njihovog vidokruga. Žive u svetu koji nije. Zaborave ili zanemare poeziju vlastitog života.

*7

Jedno od ključnih pitanja saznanja jeste pitanje vlastitih granica. Gde vi jeste, a gde počinju drugi. Sa druge strane, živimo u dinamičnom svetu čija je jedina stalnost u promeni, a sve naše definicije i sebe i drugog, kao sve definicije uostalom, teže statičnosti. Zato nam uvek i nije lako razumeti kako (nekad) “isto” može postati “drugo”. Često je to nerazumevanje u ljudskim životima uzrok velikih problema, pa i tragedija.

*8

“Ništa” i te kako postoji. To što ga ne možemo opipati i videti ne znači da ga nema. Kao i toliko drugih stvari. No, za razliku od tih drugih stvari koje mogu da nas ispunjavaju, “ništa” je stalna opasnost koja nas prazni, guta i poništava. Ono što mi možemo u našim životima jeste da se trudimo da prepoznajemo taj zjap ničeg i da budemo oprezni.

*9

Sami mi smo najmanji sadržalac sebe. Samo to je tek početak priče. Borimo se za “nešto” koje gradimo u sebi i oko sebe, a “ništa” nas svakodnevno vreba. Mi svakodnevno i bez svoje volje učestvujemo u toj utakmici između dobra i zla.

*10

U ogledalu ne vidimo sebe već odraz, varljivu prikazu u kojoj nema našeg bića. Sa ljudima je drugačije, svakodnevno manje ili više ulazimo u interakcije s tuđim magnetnim poljima, ogledamo se u tuđim očima. U određenoj meri prodiremo u drugog, kao što i to drugo ulazi u nas i ta interakcija često od nas čini potpunija i jača bića. A često nas zlo drugog urušava, uzima nam dušu kao u nekom magijskom ritualu.

 

BIOGRAFIJA

Nenad Šaponja (1964, Novi Sad), pesnik, esejista i kritičar čiji su stihovi prepoznatljivi u savremenoj poeziji po stilskoj perfekciji, hermetičnosti i metafizičkim uvidima. U oblasti književne kritike promoviše postmodernu poetiku i ideosinkretički interpretativni pristup književnim delima, koji podrazumeva življenje u književnosti. Vodi izdavačku kuću Agora, koju je osnovao 2012. Objavio je osam knjiga poezije, a za najnoviju Izgledam, dakle nisam (Prometej, 2017) prošle nedelje mu je uručena nagrada “Miroslav Antić”.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Kineske investicije Vladimir Gligorov: Kineske investicije

    O tome sam pisao više puta. Ali kako raste interes da se razumeju kineske namere na Balkanu i u Evropi, možda da sažmem kako ih ja vidim

  • Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

    Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

  • Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija

    Ne mogu da kažem da razumem gospodu Vučića i Dačića, već ovaj drugi sada najavljuje međunarodnu konferenciju o Kosovu, drugi Dejton takoreći. Na njoj će, ako sam to dobro razumeo, da se dogovori razgraničenje Srbije od Kosova.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side