13.06.2018 Beograd

Nebojša Pešić: Svrati u Srbiju po doktorat

Nebojša Pešić: Svrati u Srbiju po doktorat
Uz zamiranje industrije i veliko zaostajanje u infrastrukturi, rast korupcije i pravne nesigurnosti, jedna od retkih svetlih tačaka kojom Srbija privlači strana ulaganja jeste visoko obrazovana radna snaga. To su nam priznali i svi strani investitori.

I umesto da radimo na podizanju nivoa znanja, da fakulteti proizvode još kvalitetnije kadrove čije će se diplome poštovati, rešili smo da sebi pucamo u nogu i devalviramo ono što vredi. Najpre je počelo sa pričom o plagiranju doktorata, kojima su masovno počeli da se diče najviši političari. Takvih političara i skandala sa doktoratima ima i u drugim zemljama. Specifičnost Srbije je to što je formiranje komisije za proveru određenih doktorata nemoguća misija jer brojni “uvaženi” profesori beže od nje kao đavo od krsta. I tako smo došli do apsurdne situacije da je za proveru autentičnosti nekog doktorata potrebno sto puta više vremena nego za njegovo pisanje (ili kopiranje).

I kao da nam to nije dovoljno. Komisija za akreditaciju podnela je izveštaj Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje u kojem osporavaju 103 doktorata jer je devet privatnih univerziteta sa ukupno 22 fakulteta izdavalo doktorate iako nisu imali dozvolu za izvođenje magistarskih studija, a samim tim ni za odbranu doktorata. Savet je tražio od Ministarstva da utvrdi koliko takvih diploma ima i da ih poništi, ali su umesto toga dobili odgovor da nisu dostavili dovoljno podataka.

Onda počinje ping-pong između Ministarstva i Komisije. Sam ministar prosvete Milan Šarčević optužuje odlazeću komisiju da “podmeće kukavičje jaje” i da želi da prikrije sopstvene propuste. On kaže da će se lako utvrditi da je više od 90 odsto tih diploma izdato u legalnim uslovima za rad i pita zašto su kontrolisani samo privatni, a ne i državni fakulteti. U čitavom slučaju čak nije mnogo ni važno ko je u pravu. Najgore je to što ne postoji niko ko će da preseče i kaže da li su doktorati stečeni po zakonu ili nisu.

U međuvremenu je, za razliku od Ministarstva prosvete, hitno reagovala Evropska agencija za proveru kvaliteta visokog obrazovanja i stavila Srbiju “pod nadzor” u periodu od dve godine. Upućeni kažu da je to put ka gubitku punopravnog članstva u ovoj organizaciji. Ako se to dogodi, ne bi iznenadilo da među evropskim studentima počne da kola vic: “Kada pođeš na letovanje, svrati u Srbiju i doktoriraj”.

A tada će i mladi stručni entuzijasti, koji još žele da ostanu u ovoj zemlji, ozbiljno razmisliti o odlasku u inostranstvo i sticanju pravih doktorata. Nažalost, svi dobro znamo da se neće vratiti. Nosioci lažnih diploma, naravno, neće nikuda odavde. Onda nam zaista ne ostaje ništa drugo do da se pred stranim investitorima, umesto znanjem, “dičimo” time što smo spremni da ćutimo i mnogo radimo za male pare.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu

    Izborni apstinenti i oni koji to po prirodi nisu, ali misle da će im samonametnuta politička izolacija sačuvati zdravlje i raspoloženje, odluku da ne učestvuju u kreiranju svog života najčešće pravdaju sintagmom da su “svi oni isti”.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

  • Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju

    Ukrajina je religijski fenomen. Ima tri pravoslavne crkve i najveću grkokatoličku crkvu na svetu. Čini se da se Čerčilove reči da Balkan proizvodi više istorije nego što može da svari mogu preneti i na Ukrajinu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side