13.06.2018 Beograd

Nebojša Pešić: Svrati u Srbiju po doktorat

Nebojša Pešić: Svrati u Srbiju po doktorat
Uz zamiranje industrije i veliko zaostajanje u infrastrukturi, rast korupcije i pravne nesigurnosti, jedna od retkih svetlih tačaka kojom Srbija privlači strana ulaganja jeste visoko obrazovana radna snaga. To su nam priznali i svi strani investitori.

I umesto da radimo na podizanju nivoa znanja, da fakulteti proizvode još kvalitetnije kadrove čije će se diplome poštovati, rešili smo da sebi pucamo u nogu i devalviramo ono što vredi. Najpre je počelo sa pričom o plagiranju doktorata, kojima su masovno počeli da se diče najviši političari. Takvih političara i skandala sa doktoratima ima i u drugim zemljama. Specifičnost Srbije je to što je formiranje komisije za proveru određenih doktorata nemoguća misija jer brojni “uvaženi” profesori beže od nje kao đavo od krsta. I tako smo došli do apsurdne situacije da je za proveru autentičnosti nekog doktorata potrebno sto puta više vremena nego za njegovo pisanje (ili kopiranje).

I kao da nam to nije dovoljno. Komisija za akreditaciju podnela je izveštaj Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje u kojem osporavaju 103 doktorata jer je devet privatnih univerziteta sa ukupno 22 fakulteta izdavalo doktorate iako nisu imali dozvolu za izvođenje magistarskih studija, a samim tim ni za odbranu doktorata. Savet je tražio od Ministarstva da utvrdi koliko takvih diploma ima i da ih poništi, ali su umesto toga dobili odgovor da nisu dostavili dovoljno podataka.

Onda počinje ping-pong između Ministarstva i Komisije. Sam ministar prosvete Milan Šarčević optužuje odlazeću komisiju da “podmeće kukavičje jaje” i da želi da prikrije sopstvene propuste. On kaže da će se lako utvrditi da je više od 90 odsto tih diploma izdato u legalnim uslovima za rad i pita zašto su kontrolisani samo privatni, a ne i državni fakulteti. U čitavom slučaju čak nije mnogo ni važno ko je u pravu. Najgore je to što ne postoji niko ko će da preseče i kaže da li su doktorati stečeni po zakonu ili nisu.

U međuvremenu je, za razliku od Ministarstva prosvete, hitno reagovala Evropska agencija za proveru kvaliteta visokog obrazovanja i stavila Srbiju “pod nadzor” u periodu od dve godine. Upućeni kažu da je to put ka gubitku punopravnog članstva u ovoj organizaciji. Ako se to dogodi, ne bi iznenadilo da među evropskim studentima počne da kola vic: “Kada pođeš na letovanje, svrati u Srbiju i doktoriraj”.

A tada će i mladi stručni entuzijasti, koji još žele da ostanu u ovoj zemlji, ozbiljno razmisliti o odlasku u inostranstvo i sticanju pravih doktorata. Nažalost, svi dobro znamo da se neće vratiti. Nosioci lažnih diploma, naravno, neće nikuda odavde. Onda nam zaista ne ostaje ništa drugo do da se pred stranim investitorima, umesto znanjem, “dičimo” time što smo spremni da ćutimo i mnogo radimo za male pare.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

    Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu? Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu?

    Velika tema Evrope danas je – ruska propaganda. Ona, ta propaganda, ne bi trebalo nikoga da iznenađuje – značajna su iskustva i ruskih tajnih službi i raznih “agitpropova”, i o tome se i mnogo zna i mnogo se pisalo.

  • Vladimir Gligorov: Strana ulaganja Vladimir Gligorov: Strana ulaganja

    Ulaganjima stranci zarađuju, što je gore nego ista ta ulaganja, ali od domaćih preduzetnika. To nije tačno. Zašto?

  • Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt

    Vaša mila devojčica je umorna, podočnjaci su joj do pola lica, naprasita je, naglo menja raspoloženje, ne interesuje je ništa više u kući... Eh, tinejdžeri, a do juče je bila med i mleko. Dečkić se vuče kao prebijen, a onda skakuće, ma skače, pa sikće, pun je snage, pa se zatvori u sobu, sam ili s najboljim drugarom, simpatijom...

  • Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska

    Ali za to je potrebno, kao što stoji u naslovu ovog teksta, da Francuska ponovo bude Francuska; zemlja sa vizijom i misijom.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side