13.06.2018 Beograd

Nebojša Pešić: Svrati u Srbiju po doktorat

Nebojša Pešić: Svrati u Srbiju po doktorat
Uz zamiranje industrije i veliko zaostajanje u infrastrukturi, rast korupcije i pravne nesigurnosti, jedna od retkih svetlih tačaka kojom Srbija privlači strana ulaganja jeste visoko obrazovana radna snaga. To su nam priznali i svi strani investitori.

I umesto da radimo na podizanju nivoa znanja, da fakulteti proizvode još kvalitetnije kadrove čije će se diplome poštovati, rešili smo da sebi pucamo u nogu i devalviramo ono što vredi. Najpre je počelo sa pričom o plagiranju doktorata, kojima su masovno počeli da se diče najviši političari. Takvih političara i skandala sa doktoratima ima i u drugim zemljama. Specifičnost Srbije je to što je formiranje komisije za proveru određenih doktorata nemoguća misija jer brojni “uvaženi” profesori beže od nje kao đavo od krsta. I tako smo došli do apsurdne situacije da je za proveru autentičnosti nekog doktorata potrebno sto puta više vremena nego za njegovo pisanje (ili kopiranje).

I kao da nam to nije dovoljno. Komisija za akreditaciju podnela je izveštaj Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje u kojem osporavaju 103 doktorata jer je devet privatnih univerziteta sa ukupno 22 fakulteta izdavalo doktorate iako nisu imali dozvolu za izvođenje magistarskih studija, a samim tim ni za odbranu doktorata. Savet je tražio od Ministarstva da utvrdi koliko takvih diploma ima i da ih poništi, ali su umesto toga dobili odgovor da nisu dostavili dovoljno podataka.

Onda počinje ping-pong između Ministarstva i Komisije. Sam ministar prosvete Milan Šarčević optužuje odlazeću komisiju da “podmeće kukavičje jaje” i da želi da prikrije sopstvene propuste. On kaže da će se lako utvrditi da je više od 90 odsto tih diploma izdato u legalnim uslovima za rad i pita zašto su kontrolisani samo privatni, a ne i državni fakulteti. U čitavom slučaju čak nije mnogo ni važno ko je u pravu. Najgore je to što ne postoji niko ko će da preseče i kaže da li su doktorati stečeni po zakonu ili nisu.

U međuvremenu je, za razliku od Ministarstva prosvete, hitno reagovala Evropska agencija za proveru kvaliteta visokog obrazovanja i stavila Srbiju “pod nadzor” u periodu od dve godine. Upućeni kažu da je to put ka gubitku punopravnog članstva u ovoj organizaciji. Ako se to dogodi, ne bi iznenadilo da među evropskim studentima počne da kola vic: “Kada pođeš na letovanje, svrati u Srbiju i doktoriraj”.

A tada će i mladi stručni entuzijasti, koji još žele da ostanu u ovoj zemlji, ozbiljno razmisliti o odlasku u inostranstvo i sticanju pravih doktorata. Nažalost, svi dobro znamo da se neće vratiti. Nosioci lažnih diploma, naravno, neće nikuda odavde. Onda nam zaista ne ostaje ništa drugo do da se pred stranim investitorima, umesto znanjem, “dičimo” time što smo spremni da ćutimo i mnogo radimo za male pare.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Kineske investicije Vladimir Gligorov: Kineske investicije

    O tome sam pisao više puta. Ali kako raste interes da se razumeju kineske namere na Balkanu i u Evropi, možda da sažmem kako ih ja vidim

  • Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

    Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

  • Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija

    Ne mogu da kažem da razumem gospodu Vučića i Dačića, već ovaj drugi sada najavljuje međunarodnu konferenciju o Kosovu, drugi Dejton takoreći. Na njoj će, ako sam to dobro razumeo, da se dogovori razgraničenje Srbije od Kosova.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side