07.06.2017 Beograd

Nebojša Pešić: Pravila vučjeg čopora

Nebojša Pešić: Pravila vučjeg čopora
Kada se vuk povredi tokom lova ili zanemoća usled bolesti, njegov život zavisi isključivo od toga da li će ostatak čopora pokazati samilost i ostaviti mu poneku neoglodanu kost. Samilost inače traje dok čopor ne ogladni i ne ostavi ranjenog člana u bespuću.

Kada se vuk povredi tokom lova ili zanemoća usled bolesti, njegov život zavisi isključivo od toga da li će ostatak čopora pokazati samilost i ostaviti mu poneku neoglodanu kost. Samilost inače traje dok čopor ne ogladni i ne ostavi ranjenog člana u bespuću.

Ljudsko društvo bi, bar prema teoriji, trebalo da se razlikuje od vučjeg čopora po tome što je organizovano i da bi štitilo bolesne i nemoćne. Ljudi su, bar po Darvinu, evoluirali toliko da osećaju empatiju prema ugroženim članovima društva i pokazuju solidarnost. Da ta solidarnost ne bi bila nasumična i od slučaja do slučaja, stvorene su državne institucije koje bi trebalo da zbrinu sve ugrožene. Tako je bar u teoriji.

Praksa u državi Srbiji pokazuje, međutim, da je naše društvo mnogo bliže vučjem čoporu nego uređenoj državi, a na to ovih dana podseća slučaj Violete Petrović (42), samohrane majke iz Niša koja je ostala bez posla u južnokorejskoj kompaniji Jura iako se leči od kancera. I to sve u skladu sa zakonom. Ovo je, naime, drugi put da Jura odbija da svojoj oboleloj radnici produži ugovor. Pre šest meseci ugovor je produžen na molbu gradonačelnika Niša i ministra za rad. Sada je menadžment Jure ostao neumoljiv.

Direktor Nam Đin Čoi objasnio je da imaju 7.000 zaposlenih i ne mogu da pomažu svakome od njih, uz napomenu da državi za porez plaćaju veoma mnogo, te da bi ona trebalo da od tog novca zbrinjava takve slučajeve. Iako menadžment Jure nema baš neka moralna prava da daje ovakve ocene jer je od države ova kompanija dobila subvencije od 7.000 evra po radniku, Nam Đin Čoi je generalno u pravu. Preduzeća nisu socijalne ustanove, a država treba da radi svoj posao. Nažalost, ni u slučaju Violete Petrović država nije ta koja je pomogla već anonimni preduzetnik iz Beograda koji ju je zaposlio. A nije morao.

Ono što vlast u ovoj državi mora da uradi jeste da prestane da se hvali kako Srbija investitorima nudi jeftine radnike koje mogu da otpuste kada god hoće. Ministar za rad ne treba nikoga da moli već da predloži promene svog Zakona o radu koji ostavlja nezaštićenim od otkaza čitave kategorije zaposlenih. Posle njegovog usvajanja česti su slučajevi da se ugovori o radu ne produžuju ženama koje obelodane da žele da rađaju decu. Na udaru su i stariji fizički radnici, naročito građevinski, koji zbog dugogodišnjeg teškog rada po mrazu, kiši i suncu ne mogu više da rade kao mlađi. Primer Violete Petrović više nego ilustrativno govori o tome šta može da se dogodi zaposlenima na određeno vreme koji imaju nesreću da se razbole. Svi oni dobijaju otkaze “u skladu sa zakonom”.

Evo prilike i poslanicima koji su na zvuk zvona glasali za ovakav zakon. Nije kasno da izglasaju amandmane i pokažu da država ne postoji zbog njih nego i zbog socijalne pravde. Ne bi li se razlikovali od čopora vukova. Ili možda Darvin nije u pravu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti

    Ivica Dačić je zapretio da će promeniti zvanično, za Srbiju, ime Makedonije u Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, “kako je zove ceo svet”, kaže on. Ovo drugo nije tačno, ali nije zapravo preterano važno.

  • Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina

    Pre 200 godina objavljena su Načela političke ekonomije Davida Rikarda. Savremeni, u smislu današnji, interes je najviše za njegovo zalaganje za slobodnu trgovinu. I uopšte, za njegovu teoriju spoljne trgovine.

  • Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci

    Nakon isprazne rasprave o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu u Skupštini Srbije, postavlja se krupno pitanje – zašto ova prilika nije iskorišćena da se doista utvrdi čemu služi prohibicija prometa obradivog zemljišta kojoj će biti izloženi državljani zemalja članica Evropske unije i zašto se baš njima, faktički, u narednih deset godina zabranjuje da učestvuju u neminovnom procesu ukrupnjavanja poseda u zemlji u kojoj prosečan vlasnik ima njivu od samo četiri hektara?

  • Aleksandar Simić: Nekad i sad Aleksandar Simić: Nekad i sad

    Mislim da nisam još pošao ni u osnovnu školu, kada sam prvi put osetio duboku nostalgiju za "dobrim starim vremenima".

  • Dimitrije Boarov: Drveni filozofi Dimitrije Boarov: Drveni filozofi

    Konačno stupanje famozne švedske industrije nameštaja Ikea na srpsko tržište, putem otvaranja velike robne kuće u Beogradu protekle sedmice, ponovo je u javnosti pokrenulo pitanje nije li u naše dvorište Vlada Srbije pripustila konkurenta koji će potpuno uništiti domaću drvnu industriju, a posebno onaj njen deo koji proizvodi nameštaj.

  • Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost

    Šta znači kada se kaže da je država pred bankrotstvom? I kako se to ispoljava? Jedan je slučaj kada vlasti cene da je bolje da ne izvršavaju obaveze prema poveriocima nego da dodatno oporezuju.

  • Dimitrije Boarov: Tabela profitne uspešnosti Dimitrije Boarov: Tabela profitne uspešnosti

    U nekim novinama primetio sam da se u prvih deset kompanija po visini profita, prošle, 2016. godine, u Srbiji probilo Javno komunalno preduzeće Beogradske elektrane.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side Vinarija Milovanovic