07.06.2017 Beograd

Nebojša Pešić: Pravila vučjeg čopora

Nebojša Pešić: Pravila vučjeg čopora
Kada se vuk povredi tokom lova ili zanemoća usled bolesti, njegov život zavisi isključivo od toga da li će ostatak čopora pokazati samilost i ostaviti mu poneku neoglodanu kost. Samilost inače traje dok čopor ne ogladni i ne ostavi ranjenog člana u bespuću.

Kada se vuk povredi tokom lova ili zanemoća usled bolesti, njegov život zavisi isključivo od toga da li će ostatak čopora pokazati samilost i ostaviti mu poneku neoglodanu kost. Samilost inače traje dok čopor ne ogladni i ne ostavi ranjenog člana u bespuću.

Ljudsko društvo bi, bar prema teoriji, trebalo da se razlikuje od vučjeg čopora po tome što je organizovano i da bi štitilo bolesne i nemoćne. Ljudi su, bar po Darvinu, evoluirali toliko da osećaju empatiju prema ugroženim članovima društva i pokazuju solidarnost. Da ta solidarnost ne bi bila nasumična i od slučaja do slučaja, stvorene su državne institucije koje bi trebalo da zbrinu sve ugrožene. Tako je bar u teoriji.

Praksa u državi Srbiji pokazuje, međutim, da je naše društvo mnogo bliže vučjem čoporu nego uređenoj državi, a na to ovih dana podseća slučaj Violete Petrović (42), samohrane majke iz Niša koja je ostala bez posla u južnokorejskoj kompaniji Jura iako se leči od kancera. I to sve u skladu sa zakonom. Ovo je, naime, drugi put da Jura odbija da svojoj oboleloj radnici produži ugovor. Pre šest meseci ugovor je produžen na molbu gradonačelnika Niša i ministra za rad. Sada je menadžment Jure ostao neumoljiv.

Direktor Nam Đin Čoi objasnio je da imaju 7.000 zaposlenih i ne mogu da pomažu svakome od njih, uz napomenu da državi za porez plaćaju veoma mnogo, te da bi ona trebalo da od tog novca zbrinjava takve slučajeve. Iako menadžment Jure nema baš neka moralna prava da daje ovakve ocene jer je od države ova kompanija dobila subvencije od 7.000 evra po radniku, Nam Đin Čoi je generalno u pravu. Preduzeća nisu socijalne ustanove, a država treba da radi svoj posao. Nažalost, ni u slučaju Violete Petrović država nije ta koja je pomogla već anonimni preduzetnik iz Beograda koji ju je zaposlio. A nije morao.

Ono što vlast u ovoj državi mora da uradi jeste da prestane da se hvali kako Srbija investitorima nudi jeftine radnike koje mogu da otpuste kada god hoće. Ministar za rad ne treba nikoga da moli već da predloži promene svog Zakona o radu koji ostavlja nezaštićenim od otkaza čitave kategorije zaposlenih. Posle njegovog usvajanja česti su slučajevi da se ugovori o radu ne produžuju ženama koje obelodane da žele da rađaju decu. Na udaru su i stariji fizički radnici, naročito građevinski, koji zbog dugogodišnjeg teškog rada po mrazu, kiši i suncu ne mogu više da rade kao mlađi. Primer Violete Petrović više nego ilustrativno govori o tome šta može da se dogodi zaposlenima na određeno vreme koji imaju nesreću da se razbole. Svi oni dobijaju otkaze “u skladu sa zakonom”.

Evo prilike i poslanicima koji su na zvuk zvona glasali za ovakav zakon. Nije kasno da izglasaju amandmane i pokažu da država ne postoji zbog njih nego i zbog socijalne pravde. Ne bi li se razlikovali od čopora vukova. Ili možda Darvin nije u pravu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nenad Živković: O nelagodi u kulturi Nenad Živković: O nelagodi u kulturi

    Srbija je na svom putu u slavu, večnost i Evropsku uniju zaglavljena ne samo u političkom i emotivnom glibu nerešenog statusa svoje kolevke već i u patetičnim izlučevinama droba severno od svog srca – šta je kome bliže, predmet ili organ; ona je još više, čini se beznadežno, potonula u sopstvenu nesposobnost da se suoči s neophodnošću da se menja zaistinski, temeljno i iznutra, kako bi uopšte postojala.

  • Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra" Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra"

    Kao i u samoj Rusiji, tako i u Srbiji stogodišnjica Velike oktobarske revolucije (7. novembra 1917) oficijelno praktično nije ni spomenuta iako je poredak “socijalizma”, zasnovan na tekovinama ovog epohalnog događaja 20. stoleća, i kod nas trajao skoro pola veka.

  • Dimitrije Boarov: Koska je bačena Dimitrije Boarov: Koska je bačena

    Nakon što je šef delegacije MMF-a za Srbiju Džejms Ruf završio svoju “tehničku posetu” Beogradu, Fiskalni savet je izašao u javnost sa svojom analizom fiskalnih kretanja u našoj zemlji ove godine, a tim povodom Pavle Petrović, šef Saveta, izjavio je krajem prošle sedmice da “postoji prostor za povećanje penzija i plata u javnom sektoru u 2018. i to do pet odsto u proseku, što odgovara rastu BDP-a” (Tanjug, 28. septembra).

  • Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji

    Iako je praktično nestala još pre 27 godina, Jugoslavija očigledno ponovo provocira istraživanja i izjašnjavanja u Srbiji.

  • Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici

    Teška optužba? Možda, posebno što nije reč o psihopatama koje zlostavljaju svoju decu na sve zamislive i nezamislive načine.

  • Vladimir Gligorov: Promene Vladimir Gligorov: Promene

    Koliko se privreda promenila u poslednjih nekoliko godina? Odgovor je – ne previše. Ovo se može videti u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku o veličini, strukturi i rastu domaćeg proizvoda i dodate vrednosti od 2013. do danas.

  • Nebojša Pešić: Mafija i država Nebojša Pešić: Mafija i država

    Kada je pre godinu dana u sačekuši ubijen Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi, inače vođa navijačke grupe “Janičari”, osuđen za dilovanje droge i nelegalno posedovanje oružja, digao se čitav državni vrh.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side Zemunske kapije festival nauke