28.12.2016 Beograd

Nebojša Pešić: Možda sledeća godina ipak bude bolja

Nebojša Pešić: Možda sledeća godina ipak bude bolja
Kako da nam se ostvari ona nikada ispunjena želja da nam sledeća godina bude bolja od ove koja je prošla? Odgovor na ovo pitanje gotovo da i ne postoji, ali hajde da probamo.

Više od 300.000 radnika koji primaju minimalac obradovaće se jer će dobiti povećanje od 1.500 dinara. Isto toliko će, u proseku, dobiti profesionalni vojnici, a policajci nešto više. Po 2.000 dinara dobiće profesori i medicinski radnici, a penzioneri sa sadašnjim primanjima od 25.000 dinara čak 400 dinara mesečno iliti 5.000 godišnje. Teško da su to dovoljni razlozi za optimizam, pre za rezignaciju.

Rezignacija je tim veća ako znamo da će sasvim sigurno 40 do 50.000 mladih i školovanih napustiti Srbiju i zauvek otići u “sređene zemlje”. Ako znamo da će i u narednoj godini više ljudi umreti nego što će se roditi, da će Srbija ostati bez još jednog grada od 30.000 ljudi. Ako znamo da će nas gotovo svakodnevno s naslovnih strana novina obasipati informacije o slučajevima užasnog i sve rasprostranjenijeg porodičnog nasilja i okrutnosti prema bližnjima. Ako ne želimo da uključimo prenos zasedanja Skupštine jer nećemo saznati koji nam se zakoni spremaju već ćemo slušati salve uvreda i najprostačkijih izraza.

Ako znamo da nas sve to čeka, čemu se uopšte nadati? Možda treba imati vere u one, nažalost, anonimne ljude za koje tu i tamo čujemo da su dobili podsticaj iz inostranstva jer su njihova naučna istraživanja cenjena. Ljude koji dobijaju nagradu jer su odgajili četrdesetoro dece o kojima roditelji nisu hteli ili mogli da brinu. Ljude koji gaje empatiju prema okolini, koji su ljubazni čak i prema osobama koje im nisu po volji. Ljude koji brane svoja i tuđa prava i ne pristaju na to da saviju kičmu pred jačim.

Ima još takvih ljudi. Doduše, u senci javne scene koja sve više liči na kupleraj. Kada izađu iz senke i kada većina prihvati njihov obrazac ponašanja, možda će se konačno ostvariti životna želja svakog od nas. Da nam sledeća godina bude bolja od prethodne. 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti

    Ivica Dačić je zapretio da će promeniti zvanično, za Srbiju, ime Makedonije u Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, “kako je zove ceo svet”, kaže on. Ovo drugo nije tačno, ali nije zapravo preterano važno.

  • Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost

    Šta znači kada se kaže da je država pred bankrotstvom? I kako se to ispoljava? Jedan je slučaj kada vlasti cene da je bolje da ne izvršavaju obaveze prema poveriocima nego da dodatno oporezuju.

  • Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci

    Nakon isprazne rasprave o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu u Skupštini Srbije, postavlja se krupno pitanje – zašto ova prilika nije iskorišćena da se doista utvrdi čemu služi prohibicija prometa obradivog zemljišta kojoj će biti izloženi državljani zemalja članica Evropske unije i zašto se baš njima, faktički, u narednih deset godina zabranjuje da učestvuju u neminovnom procesu ukrupnjavanja poseda u zemlji u kojoj prosečan vlasnik ima njivu od samo četiri hektara?

  • Jelka Jovanović: Kitka šarena Jelka Jovanović: Kitka šarena

    Makedonsko devojče... nastavak stiha je u naslovu. Dakle, Makedonija je u Srbiji ispala top-tema zbog špijunaže koja je možda opasna, mada se još ne zna kako pošto potencijalne “strane” kojima Makedonija omogućava “ofanzivan obaveštajni rad” nisu imenovane.

  • Mijat Lakićević: Laban oprostio Polovini Mijat Lakićević: Laban oprostio Polovini

    Laban oprostio Polovini što ga je tukao. Ovaj “njuznetovski” naslov u Srbiji više nikog ne bi iznenadio. Likovi iz Kovačevićevih crnih komedija vaskrsavaju na naše oči, življi nego ikad.

  • Dimitrije Boarov: Koska je bačena Dimitrije Boarov: Koska je bačena

    Nakon što je šef delegacije MMF-a za Srbiju Džejms Ruf završio svoju “tehničku posetu” Beogradu, Fiskalni savet je izašao u javnost sa svojom analizom fiskalnih kretanja u našoj zemlji ove godine, a tim povodom Pavle Petrović, šef Saveta, izjavio je krajem prošle sedmice da “postoji prostor za povećanje penzija i plata u javnom sektoru u 2018. i to do pet odsto u proseku, što odgovara rastu BDP-a” (Tanjug, 28. septembra).

  • Dimitrije Boarov: Kako ubrzati privredni rast Dimitrije Boarov: Kako ubrzati privredni rast

    Protekle sedmice su čak i listovi u kojima pršte napisi o mnogobrojnim uspesima i privrednim pobedama širom naše zemlje bili prinuđeni da prenesu bankarske procene da je nerealno očekivati da će Srbija ove godine dostići planiranu i projektovanu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda od tri odsto u odnosu na prošlu godinu (kada je ostvarena stopa rasta od 2,8 odsto).

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side