28.12.2016 Beograd

Nebojša Pešić: Možda sledeća godina ipak bude bolja

Nebojša Pešić: Možda sledeća godina ipak bude bolja
Kako da nam se ostvari ona nikada ispunjena želja da nam sledeća godina bude bolja od ove koja je prošla? Odgovor na ovo pitanje gotovo da i ne postoji, ali hajde da probamo.

Više od 300.000 radnika koji primaju minimalac obradovaće se jer će dobiti povećanje od 1.500 dinara. Isto toliko će, u proseku, dobiti profesionalni vojnici, a policajci nešto više. Po 2.000 dinara dobiće profesori i medicinski radnici, a penzioneri sa sadašnjim primanjima od 25.000 dinara čak 400 dinara mesečno iliti 5.000 godišnje. Teško da su to dovoljni razlozi za optimizam, pre za rezignaciju.

Rezignacija je tim veća ako znamo da će sasvim sigurno 40 do 50.000 mladih i školovanih napustiti Srbiju i zauvek otići u “sređene zemlje”. Ako znamo da će i u narednoj godini više ljudi umreti nego što će se roditi, da će Srbija ostati bez još jednog grada od 30.000 ljudi. Ako znamo da će nas gotovo svakodnevno s naslovnih strana novina obasipati informacije o slučajevima užasnog i sve rasprostranjenijeg porodičnog nasilja i okrutnosti prema bližnjima. Ako ne želimo da uključimo prenos zasedanja Skupštine jer nećemo saznati koji nam se zakoni spremaju već ćemo slušati salve uvreda i najprostačkijih izraza.

Ako znamo da nas sve to čeka, čemu se uopšte nadati? Možda treba imati vere u one, nažalost, anonimne ljude za koje tu i tamo čujemo da su dobili podsticaj iz inostranstva jer su njihova naučna istraživanja cenjena. Ljude koji dobijaju nagradu jer su odgajili četrdesetoro dece o kojima roditelji nisu hteli ili mogli da brinu. Ljude koji gaje empatiju prema okolini, koji su ljubazni čak i prema osobama koje im nisu po volji. Ljude koji brane svoja i tuđa prava i ne pristaju na to da saviju kičmu pred jačim.

Ima još takvih ljudi. Doduše, u senci javne scene koja sve više liči na kupleraj. Kada izađu iz senke i kada većina prihvati njihov obrazac ponašanja, možda će se konačno ostvariti životna želja svakog od nas. Da nam sledeća godina bude bolja od prethodne. 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Demokratski i patriotski protesti Vladimir Gligorov: Demokratski i patriotski protesti

    Uzmimo tek završene predsedničke izbore u Srbiji i proteste koji su izbili odmah posle proglašenja rezultata. Poruka protestanata, koliko sam u stanju da razumem, jeste da im je izbor nametnut.

  • Nadežda Gaće: Neodoljiva privlačnost Belog Nadežda Gaće: Neodoljiva privlačnost Belog

    Luka Maksimović je osvojio nešto manje glasova na predsedničkim izborima od drugoplasirane stranke na prethodnim parlamentarnim izborima – SPS-a, a daleko više od SRS, DJB, koalicije oko DS, koalicije ČBČ i svih ostalih učesnika tih izbora.

  • Dimitrije Boarov: Zakon o Agrokoru – nacionalizacija dugova? Dimitrije Boarov: Zakon o Agrokoru – nacionalizacija dugova?

    Iako krupne vesti o razvoju krize hrvatskog koncerna Agrokor tek sustižu jedna drugu, pa je teško tačno prosuditi šta će se već sutra novo otkriti ili dogoditi, nemoguće je u ovoj sedmici preskočiti pogled na ovu aferu u komšijskoj državi, tim pre što ova kompanija raspolaže i značajnim trgovačkim i industrijskim kapacitetima u Srbiji, gde zapošljava oko 11.000 radnika.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Balkan Vladimir Gligorov: Rusija i Balkan

    Predsednik Vlade se vratio iz posete Putinu, pred predsedničke izbore na kojima je kandidat, sa obećanjima i porukama. Bar ako je ceniti prema izjavama i komentarima.

  • Srđan Bogosavljević: Beli umesto belih listića Srđan Bogosavljević: Beli umesto belih listića

    Aleksandar Vučić ima najveću podršku, ali i najsolidniju u pogledu izlaznosti i uverenosti da će glasati, pa je veoma verovatno da će osvojiti natpolovičnu većinu već u prvom krugu. Samo izlaznost veća od uobičajene može dovesti do drugog kruga, kaže Srđan Bogosavljević za Novi magazin uoči nedeljnih predsedničkih izbora.

  • Vladimir Gligorov: Carinska unija Vladimir Gligorov: Carinska unija

    Možda je reč o nesporazumu. Jer, šta je carinska unija? To je kada grupa zemalja ima istu politiku carina prema ostatku sveta. Recimo, Evropska unija je, pored svega ostalog, carinska unija, što će reći da sve članice EU imaju isti carinski režim sa svim drugim zemljama u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Vreme za promenu Ustava Dimitrije Boarov: Vreme za promenu Ustava

    Vidim da se uzrok uličnih postizbornih protesta u Srbiji pod parolom “Protiv diktature” veoma različito tumači.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side