08.02.2017 Beograd

Nebojša Pešić: Kasta nedodirljivih

Nebojša Pešić: Kasta nedodirljivih Foto: Zoran Raš
Nesrećni drvoseča M. D. iz jednog planinskog sela pored Kuršumlije cugnuo je pre nekoliko godina neku rakiju vraćajući se iz seče drva i traktorom udario u komšijsku ogradu.

Policijska patrola brzo je stigla iz Kuršumlije i napisala mu prekršajnu prijavu. Brzo je otišao i na sud, a pošto nije imao para da plati kaznu, ekspresno mu je stigao i poziv da se javi u zatvor u Prokuplju. M. D., koji se već pomirio s tim da će ležati u zatvoru, bio je očajan jer je seča i prodaja ogrevnog drveta bila u punom jeku. Napisao je molbu za odlaganje izvršenja kazne, bar dok sezona ne prođe, jer je jedini prihod ostvarivao upravo od seče drva. Bilo je uzalud. Ipak je otišao u prokupački zatvor. Ne zna se da li je po izlasku gladovao jer javnosti ipak nije bila zanimljiva sudbina jednog drvoseče.

Ali je i te kako bila zanimljiva sudbina čoveka koji je čekao na izdržavanje kazne zbog dilovanja heroina i istovremeno se baškario u rijalitiju jedne televizije s nacionalnom frekvencijom. Novac je zarađivao prepričavajući svoja “herojska” dela i ogovarajući druge kriminalce. Da bi zaradio još više novca, pisao je molbe za odlaganje odlaska u zatvor. Za razliku od drvoseče, njegove molbe su nekoliko puta uslišene, a jedan od razloga bio je i to što je s televizijskom kućom imao ugovor prema kojem je obavezan da učestvuje u serijalu. Naravno, ponašao se kao dobitnik, deca su mu tražila autograme.

Ova dva primera najbolje pokazuju da su u Srbiji pred zakonom svi jednaki, ali da ima i jednakijih. Nekada su jednakije bile samo “budže”, odnosno partijski funkcioneri ili direktori velikih firmi. Sada su to klasični kriminalci. Štaviše, stvorena je, kao u Indiji, kasta nedodirljivih. Jedino što se ova kasta u Srbiji ne razlikuje od drugih po poreklu, bogatstvu ili obrazovanju već po tome što može gotovo nesmetano da diluje drogu i puca na ljude.

Kako drugačije objasniti da vođe navijačkih grupa, koje imaju desetine krivičnih prijava, pa čak i osuđujuće presude, umesto u zatvoru sede u kafićima i “posluju”?

Kako objasniti napad na upravu kluba čiji vinovnici nimalo nisu zazirali od toga što su ih snimile kamere? Izgleda i da su bili u pravu jer je policija uspela da ih privede na razgovor tek posle nedelju dana iako su svi znali ko su i gde se nalaze.

Kako objasniti da kriminalci povratnici napadaju čak i policajce, računajući da će izbeći zatvor jer su se učlanili u kastu nedodirljivih?

Kako objasniti da deo policije očigledno sarađuje s njima, a pravosuđe uglavnom žmuri, puštajući da brojni procesi zastare? Situacija je toliko alarmantna da čak policajci traže od države da ih zaštiti i omogući im da rade svoj posao. Još alarmantnije je upozorenje Vojnog sindikata da su pojedini istaknuti članovi kriminalnih klanova trenirali svoje “veštine” u vojnoj streljani.

Nema drugog zaključka do da je ova kasta stvorena pod okriljem ljudi koji rade za tu istu državu. Pri čemu ne postoji vidljiv razlog za to da pojedini kriminalci budu na slobodi i celom društvu stavljaju do znanja da im niko ništa ne može. Najgore od svega je to što, uz pomoć pojedinih medija, postaju heroji u očima tinejdžera, koji će sigurno pre izabrati dilovanje droge bez kazne nego seču šume, uz mogućnost da zbog bezazlenog prekršaja ekspresno zarade zatvor.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda

    Premijerka Srbije Ana Brnabić dala je poslednjih dana nekoliko rutinskih izjava i intervjua, ali je, za one koji i dalje tragaju za njenom osnovnom koncepcijom razvojne politike, najzanimljiviji insert iz njenog razgovora sa urednikom Blica Rankom Pivljaninom (12. decembra).

  • Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak

    U poslednjem, novembarskom broju MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi) skreće se pažnja na činjenicu da najnoviji MMF-ov pregled svetskih ekonomskih kretanja donosi za iduću godinu niz optimističnih poruka i pozitivnih iznenađenja – to jest, da globalna ekonomija hvata zalet i da oporavak ide željenim pravcem i intenzitetom, stimulisan investicijama, trgovinom i industrijskom proizvodnjom.

  • Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja

    Zemlje koje imaju suficite u razmeni sa svetom moraju da ih ulože u inostranstvu. Zašto ne kod kuće? To nije pitanje lišeno smisla, ali onda naravno ne bi bilo tih suficita.

  • Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda

    Nakon ovogodišnje strahovite suše bilo je jesenas različitih procena o visini štete koju je pretrpela naša poljoprivreda.

  • Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam

    Svekolika borba protiv svakojakih ekstremizama trpi istrajne i dalekosežne poraze protiv samo jednog od njih – sistemskog ekstremizma. Gotovo sva ustrojstva su omogućila da minimalna manjina maksimalizuje svoju premoć, ekonomsku, a sve više i političku, nad većinom savremenika – uveravaju internacionalni i nacionalni istraživači.

  • Julijana Mojsilović: Populizam na dve stolice Julijana Mojsilović: Populizam na dve stolice

    Kad je Hojt Ji, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD, za savet Srbiji iskoristio domaću poslovicu da se ne može sedeti na dve stolice – pogotovu toliko udaljene, dodao je – reakcije ovde bile su, kao i obično, preterane.

  • Vladimir Gligorov: Dva populizma Vladimir Gligorov: Dva populizma

    Najviše je ekonomskih istraživanja populizma u Latinskoj Americi. Ovo i zato što je na tom iskustvu nastao i takozvani Vašingtonski konsenzus (Williamson 1990), koji je posebno predmet kritike ekonomista i komentatora na levici, mada ne samo njih.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw