08.02.2017 Beograd

Nebojša Pešić: Kasta nedodirljivih

Nebojša Pešić: Kasta nedodirljivih Foto: Zoran Raš
Nesrećni drvoseča M. D. iz jednog planinskog sela pored Kuršumlije cugnuo je pre nekoliko godina neku rakiju vraćajući se iz seče drva i traktorom udario u komšijsku ogradu.

Policijska patrola brzo je stigla iz Kuršumlije i napisala mu prekršajnu prijavu. Brzo je otišao i na sud, a pošto nije imao para da plati kaznu, ekspresno mu je stigao i poziv da se javi u zatvor u Prokuplju. M. D., koji se već pomirio s tim da će ležati u zatvoru, bio je očajan jer je seča i prodaja ogrevnog drveta bila u punom jeku. Napisao je molbu za odlaganje izvršenja kazne, bar dok sezona ne prođe, jer je jedini prihod ostvarivao upravo od seče drva. Bilo je uzalud. Ipak je otišao u prokupački zatvor. Ne zna se da li je po izlasku gladovao jer javnosti ipak nije bila zanimljiva sudbina jednog drvoseče.

Ali je i te kako bila zanimljiva sudbina čoveka koji je čekao na izdržavanje kazne zbog dilovanja heroina i istovremeno se baškario u rijalitiju jedne televizije s nacionalnom frekvencijom. Novac je zarađivao prepričavajući svoja “herojska” dela i ogovarajući druge kriminalce. Da bi zaradio još više novca, pisao je molbe za odlaganje odlaska u zatvor. Za razliku od drvoseče, njegove molbe su nekoliko puta uslišene, a jedan od razloga bio je i to što je s televizijskom kućom imao ugovor prema kojem je obavezan da učestvuje u serijalu. Naravno, ponašao se kao dobitnik, deca su mu tražila autograme.

Ova dva primera najbolje pokazuju da su u Srbiji pred zakonom svi jednaki, ali da ima i jednakijih. Nekada su jednakije bile samo “budže”, odnosno partijski funkcioneri ili direktori velikih firmi. Sada su to klasični kriminalci. Štaviše, stvorena je, kao u Indiji, kasta nedodirljivih. Jedino što se ova kasta u Srbiji ne razlikuje od drugih po poreklu, bogatstvu ili obrazovanju već po tome što može gotovo nesmetano da diluje drogu i puca na ljude.

Kako drugačije objasniti da vođe navijačkih grupa, koje imaju desetine krivičnih prijava, pa čak i osuđujuće presude, umesto u zatvoru sede u kafićima i “posluju”?

Kako objasniti napad na upravu kluba čiji vinovnici nimalo nisu zazirali od toga što su ih snimile kamere? Izgleda i da su bili u pravu jer je policija uspela da ih privede na razgovor tek posle nedelju dana iako su svi znali ko su i gde se nalaze.

Kako objasniti da kriminalci povratnici napadaju čak i policajce, računajući da će izbeći zatvor jer su se učlanili u kastu nedodirljivih?

Kako objasniti da deo policije očigledno sarađuje s njima, a pravosuđe uglavnom žmuri, puštajući da brojni procesi zastare? Situacija je toliko alarmantna da čak policajci traže od države da ih zaštiti i omogući im da rade svoj posao. Još alarmantnije je upozorenje Vojnog sindikata da su pojedini istaknuti članovi kriminalnih klanova trenirali svoje “veštine” u vojnoj streljani.

Nema drugog zaključka do da je ova kasta stvorena pod okriljem ljudi koji rade za tu istu državu. Pri čemu ne postoji vidljiv razlog za to da pojedini kriminalci budu na slobodi i celom društvu stavljaju do znanja da im niko ništa ne može. Najgore od svega je to što, uz pomoć pojedinih medija, postaju heroji u očima tinejdžera, koji će sigurno pre izabrati dilovanje droge bez kazne nego seču šume, uz mogućnost da zbog bezazlenog prekršaja ekspresno zarade zatvor.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti

    Ivica Dačić je zapretio da će promeniti zvanično, za Srbiju, ime Makedonije u Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, “kako je zove ceo svet”, kaže on. Ovo drugo nije tačno, ali nije zapravo preterano važno.

  • Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost

    Šta znači kada se kaže da je država pred bankrotstvom? I kako se to ispoljava? Jedan je slučaj kada vlasti cene da je bolje da ne izvršavaju obaveze prema poveriocima nego da dodatno oporezuju.

  • Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci

    Nakon isprazne rasprave o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu u Skupštini Srbije, postavlja se krupno pitanje – zašto ova prilika nije iskorišćena da se doista utvrdi čemu služi prohibicija prometa obradivog zemljišta kojoj će biti izloženi državljani zemalja članica Evropske unije i zašto se baš njima, faktički, u narednih deset godina zabranjuje da učestvuju u neminovnom procesu ukrupnjavanja poseda u zemlji u kojoj prosečan vlasnik ima njivu od samo četiri hektara?

  • Mijat Lakićević: Laban oprostio Polovini Mijat Lakićević: Laban oprostio Polovini

    Laban oprostio Polovini što ga je tukao. Ovaj “njuznetovski” naslov u Srbiji više nikog ne bi iznenadio. Likovi iz Kovačevićevih crnih komedija vaskrsavaju na naše oči, življi nego ikad.

  • Dimitrije Boarov: Koska je bačena Dimitrije Boarov: Koska je bačena

    Nakon što je šef delegacije MMF-a za Srbiju Džejms Ruf završio svoju “tehničku posetu” Beogradu, Fiskalni savet je izašao u javnost sa svojom analizom fiskalnih kretanja u našoj zemlji ove godine, a tim povodom Pavle Petrović, šef Saveta, izjavio je krajem prošle sedmice da “postoji prostor za povećanje penzija i plata u javnom sektoru u 2018. i to do pet odsto u proseku, što odgovara rastu BDP-a” (Tanjug, 28. septembra).

  • Dimitrije Boarov: Kako ubrzati privredni rast Dimitrije Boarov: Kako ubrzati privredni rast

    Protekle sedmice su čak i listovi u kojima pršte napisi o mnogobrojnim uspesima i privrednim pobedama širom naše zemlje bili prinuđeni da prenesu bankarske procene da je nerealno očekivati da će Srbija ove godine dostići planiranu i projektovanu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda od tri odsto u odnosu na prošlu godinu (kada je ostvarena stopa rasta od 2,8 odsto).

  • Mijat Lakićević: Vulin i Vukašin Mijat Lakićević: Vulin i Vukašin

    Gase se Novine Vranjske. Stojte galije carske.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side