08.02.2017 Beograd

Nebojša Pešić: Kasta nedodirljivih

Nebojša Pešić: Kasta nedodirljivih Foto: Zoran Raš
Nesrećni drvoseča M. D. iz jednog planinskog sela pored Kuršumlije cugnuo je pre nekoliko godina neku rakiju vraćajući se iz seče drva i traktorom udario u komšijsku ogradu.

Policijska patrola brzo je stigla iz Kuršumlije i napisala mu prekršajnu prijavu. Brzo je otišao i na sud, a pošto nije imao para da plati kaznu, ekspresno mu je stigao i poziv da se javi u zatvor u Prokuplju. M. D., koji se već pomirio s tim da će ležati u zatvoru, bio je očajan jer je seča i prodaja ogrevnog drveta bila u punom jeku. Napisao je molbu za odlaganje izvršenja kazne, bar dok sezona ne prođe, jer je jedini prihod ostvarivao upravo od seče drva. Bilo je uzalud. Ipak je otišao u prokupački zatvor. Ne zna se da li je po izlasku gladovao jer javnosti ipak nije bila zanimljiva sudbina jednog drvoseče.

Ali je i te kako bila zanimljiva sudbina čoveka koji je čekao na izdržavanje kazne zbog dilovanja heroina i istovremeno se baškario u rijalitiju jedne televizije s nacionalnom frekvencijom. Novac je zarađivao prepričavajući svoja “herojska” dela i ogovarajući druge kriminalce. Da bi zaradio još više novca, pisao je molbe za odlaganje odlaska u zatvor. Za razliku od drvoseče, njegove molbe su nekoliko puta uslišene, a jedan od razloga bio je i to što je s televizijskom kućom imao ugovor prema kojem je obavezan da učestvuje u serijalu. Naravno, ponašao se kao dobitnik, deca su mu tražila autograme.

Ova dva primera najbolje pokazuju da su u Srbiji pred zakonom svi jednaki, ali da ima i jednakijih. Nekada su jednakije bile samo “budže”, odnosno partijski funkcioneri ili direktori velikih firmi. Sada su to klasični kriminalci. Štaviše, stvorena je, kao u Indiji, kasta nedodirljivih. Jedino što se ova kasta u Srbiji ne razlikuje od drugih po poreklu, bogatstvu ili obrazovanju već po tome što može gotovo nesmetano da diluje drogu i puca na ljude.

Kako drugačije objasniti da vođe navijačkih grupa, koje imaju desetine krivičnih prijava, pa čak i osuđujuće presude, umesto u zatvoru sede u kafićima i “posluju”?

Kako objasniti napad na upravu kluba čiji vinovnici nimalo nisu zazirali od toga što su ih snimile kamere? Izgleda i da su bili u pravu jer je policija uspela da ih privede na razgovor tek posle nedelju dana iako su svi znali ko su i gde se nalaze.

Kako objasniti da kriminalci povratnici napadaju čak i policajce, računajući da će izbeći zatvor jer su se učlanili u kastu nedodirljivih?

Kako objasniti da deo policije očigledno sarađuje s njima, a pravosuđe uglavnom žmuri, puštajući da brojni procesi zastare? Situacija je toliko alarmantna da čak policajci traže od države da ih zaštiti i omogući im da rade svoj posao. Još alarmantnije je upozorenje Vojnog sindikata da su pojedini istaknuti članovi kriminalnih klanova trenirali svoje “veštine” u vojnoj streljani.

Nema drugog zaključka do da je ova kasta stvorena pod okriljem ljudi koji rade za tu istu državu. Pri čemu ne postoji vidljiv razlog za to da pojedini kriminalci budu na slobodi i celom društvu stavljaju do znanja da im niko ništa ne može. Najgore od svega je to što, uz pomoć pojedinih medija, postaju heroji u očima tinejdžera, koji će sigurno pre izabrati dilovanje droge bez kazne nego seču šume, uz mogućnost da zbog bezazlenog prekršaja ekspresno zarade zatvor.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Benevolentni diktator Vladimir Gligorov: Benevolentni diktator

    U ekonomskoj teoriji koristi se fiktivni lik benevolentnog diktatora. On može da bude od mnogostruke koristi. Uzmimo da on ima neposredan uvid u sklonosti i sposobnosti svake pojedine osobe neke zajednice, društva ili države.

  • Vladimir Gligorov: Francuska i Evropa Vladimir Gligorov: Francuska i Evropa

    Kada bi Francuzi glasali za napuštanje Evropske unije, to bi promenilo sve. Kako izgleda, neće. Zašto?

  • Dimitrije Boarov: Taktika protiv strategije Dimitrije Boarov: Taktika protiv strategije

    Ima nečeg neobičnog u tome što je jedan gorljivi zagovornik evropskih integracija Srbije, kakav je prof. dr Miroljub Labus, nekadašnji potpredsednik u vladi Vojislava Koštunice, a pre toga i potpredsednik DS u Đinđićevo vreme, izgovorio ono što je možda “u mislima” današnje vladajuće koalicije, a na dobošima desnog dela srpske opozicije.

  • Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola

    Igra prestola i dalje traje u Advokatskoj komori Beograda. Već mesecima gledamo beskrupuloznu igru za osvajanje trona, uz brojne intrige i obmane, s promenjivim saveznicima i neprijateljima, gde se o časti mnogo priča, a urušavaju se svi temelji advokatske profesije.

  • Dimitrije Boarov: Beskonačni stečaj Dimitrije Boarov: Beskonačni stečaj

    Unutrašnja dinamika privrednih procesa u nekoj zemlji, kažu ekonomisti, najbolje se vidi po brzini kojom se odvijaju stečajni postupci, to jest po brzini po kojoj se sa tržišta izbacuju neuspešna privredna društva, a preostali kapital angažovan u njima – ponovo vraća u obrt. Srbija je u tom pogledu beznadežno zaostala zemlja.

  • Vladimir Gligorov: Pohvale Vladimir Gligorov: Pohvale

    Na čemu se zasnivaju pohvale iz inostranstva srpskim reformama? U opozicionoj javnosti, građanskoj kao i patriotskoj, obično se kaže da je to zato što je Vlada kooperativna u ispunjavanju stranih interesa.

  • Nebojša Pešić: Pravila vučjeg čopora Nebojša Pešić: Pravila vučjeg čopora

    Kada se vuk povredi tokom lova ili zanemoća usled bolesti, njegov život zavisi isključivo od toga da li će ostatak čopora pokazati samilost i ostaviti mu poneku neoglodanu kost. Samilost inače traje dok čopor ne ogladni i ne ostavi ranjenog člana u bespuću.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side