17.04.2019 Beograd

Nadežda Gaće: Zveckanje brojevima

Nadežda Gaće: Zveckanje brojevima
Uobičajeno je da se prebrojava koliko je ljudi na koncertu ili na utakmici. Meri se popularnost i moć. Danas širom planete, a posebno Evrope, ima mnoštvo protesta – i svuda se licitira brojevima onih koji protestuju. I nigde se lako ne prihvataju ti brojevi protestujućih jer ih većina tumači kao meru podrške onima koji zovu na proteste.

Kako politička scena u celom svetu postaje oslobođena ideologije i kako sve više i vlasti i opozicije promovišu svoje lidere, a ne svoje ideje – tako je i sve više štosova i doskočica u političkoj komunikaciji, a sve manje sukoba ideja. I ne mislim da je za sukob ideja nužno lično sučeljavanje i niz specijalnih debatnih emisija niti da dobre ideje imaju problem da nađu put do ljudi, odnosno do birača. Uostalom, “Arapsko proleće” je pokazalo snagu interneta, čak i u društvima male internet penetracije. Vreme dominacije samo nekoliko velikih i važnih medija je prošlo i danas je razuđenost kanala komunikacija takva da nije problem naći put do publike.

Problem je uveriti publiku u nešto. Sa gubitkom ideologije kao osnove političkog delovanja, i s pluralizmom i kakofonijom na medijskom prostoru koji su uneli internet, tabloidi i socijalne mreže, čini mi se da su se rodile dve novine: (1) političke debate su uprošćene, pune lapidarnih poruka i često lišene ozbiljnosti koju zaslužuje politika, imajući u vidu kako dramatično utiče na sudbine generacija; i (2) protesti su postali novi mediji – sami po sebi.

Srbija u poslednje tri decenije jeste zemlja čestih protesta. I uvek je broj onih koji protestuju postajao jedna od tema medija, ali i samih protesta. Ovih dana je posebno aktuelno prepucavanje o brojevima na protestu opozicije 13. aprila: 7.300 do 7.500 po policiji, 35.000 po jednom govorniku na protestu, 50.000 po Sputnjiku, 100.000 po drugom govorniku sa protesta... Ne mislim da je to važno, ali jeste važno šta neka velika grupa ljudi želi toliko da je spremna da uporno izlazi na ulicu. I kako to razumeju političari koji predvode tu grupu ili pretenduju da je zastupaju; i, posebno, kako na to reaguje vlast.

Stekla sam utisak, prateći tradicionalne i elektronske medije, ali i sam protest kao najnoviji medij, da je bitka brojevima mnogima važnija od bitke za bolji standard, ili bitke za očuvanje stanovništva, ili za put ka EU... Ili od bitke za izborne uslove… Zvecka se brojkama. Pri tome vlast širi temu i projektuje petnaestostruki broj prisutnih koji će se pojaviti na njihovom okupljanju 19. aprila. Iako je i to potpuno nebitno; pa oni su toliko superiorno osvojili vlast, da nije sporno da imaju mnoštvo pristalica.

Bolje bi bilo da odgovaraju na pitanja koja im protest postavlja o izbornim uslovima, kao što bi bolje bilo da opozicija kaže sve svoje stavove o vrućim pitanjima politike Srbije. I ne moraju za debatu političari da sednu zajedno, neka svako kaže gde hoće i kako hoće – saznaćemo sve što su rekli. I neka se isto tako odgovori. Stvarno nije bitno što se opozicija bavi estetikom vlasti, pa kada zatreba doda etiku, a vlast nekulturom opozicije, a ne njenim zahtevima.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu

    Đe smo bili svuđ smo poginuli – da parafraziram naziv one nezaboravne pozorišne predstave – ostalo je još samo fudbalsko polje Kosovo, ali i tu će uskoro “krvca da procveta”.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija

    Kad god neke novine u Srbiji prenesu neki tekst čuvenog ekonomiste, nobelovca i kolumniste Džozefa Štiglica, pozovu me neki stari drugovi da me pitaju šta ja mislim o “fijasku neoliberalizma” i tezi da se “neoliberalizam mora proglasiti mrtvim”, što je lajtmotiv ovog ekonomskog velikana – i pitaju me zašto Srbija, uprkos tome, i dalje istrajava na “neoliberalističkoj ekonomskoj filozofiji”.

  • Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta

    Koji su efekti transfera iz razvijenijih u manje razvijene zemlje članice Evropske unije?

  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

  • Dimitrije Boarov: Premijerka nije zabrinuta Dimitrije Boarov: Premijerka nije zabrinuta

    Izjava premijerke Ane Brnabić da nije zabrinuta za evropski put Srbije, data povodom prilično kritički intoniranog Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu u EU, deluje, upravo suprotno – prilično zabrinjavajuće.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side