05.12.2018 Beograd

Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove

Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove
Čini mi se da nam neprijatelji i nisu potrebni jer sami sebi štetimo više. Mnogi naši mediji, političari, intelektualci i “intelektualci” sa malih ekrana utrkuju se u otkrivanju zavera i neprijatelja: “Ameri obučavaju Šiptare za rat protiv Srba”, “Britanski ambasador je najveći zaverenik i direktni eksponent sve-svetske borbe protiv Srbije”, “Impotentna Evropa, koja se raspada, šuruje sa Prištinom protiv nas”, “Između Putina i Tačija postoji tajna veza” , “Susedi se udružuju protiv nas”…

A analiza međunarodne pozicije ili ekonomije Srbije pokazuje da imamo samo jedan baš ogroman problem na međunarodnom planu, čije rešenje otvara i ekonomske perspektive – Kosovo. Sa svima ostalima uglavnom nemamo suštinskih problema koji se mogu i moraju rešiti brzo – ali imamo emotivnih. Međutim, države se ne vole – imaju interes. Nama, na Balkanu, neki đavo ne da mira da se jedni drugima ne rugamo i da jedni druge ne optužujemo. Mogla bih ovo da analiziram unedogled, ali je jasno da nema aktuelnih razloga za tolike tenzije između nas i većine zapadnobalkanskih, odnosno ex-YU zemalja. Čak i kada postoje razlozi za neslaganje, to se ne rešava mangupiranjem i doskočicama. Kao da druga strana i Svet nikada neće saznati koje sve pogrdne reči koristimo, pre svega u medijima. Naravno, slično je ponašanje i “suprotne” strane.

Pri čemu, u međunarodnoj zajednici mi nosimo epitet “loših momaka”, koji smo zaradili ignorisanjem realnosti, pa potom i inicijalizacijom zločina koji se lako proširio na sve, u svih osam parova etničkih sukoba i ratova. A kada je Priština počela da pravi niz loših poteza i da gubi podršku sveta, umesto to da koristimo u svoju korist, mi, kroz usta nekih visokih zvaničnika vlasti (A. Vulin, I. Dačić i drugi), dobro pozicioniranih opozicionara (kao što je Šešelj i ostali) i medijski eksponiranih analitičara, trudimo se da izigravamo mangaše – i da vređamo sve i svakoga. Pri čemu u govorima predsednika države ima elementa koje bi mogli da budu temelj mnogo mudrije komunikacije. Rekla bih i da imamo više aduta nego ranije. I više šansi. Kosovski Albanci su očigledno u ćorsokaku – pre će biti još povlačenja priznanja nego pridobijanja novih, zemlje iz Evrope koje ih nisu priznale, Kina i Rusija su za svakoga malog, pa i za Prištinu, skoro nepremostiva prepreka. Izgubili su svoju bitku za UNESCO i Interpol. Sigurna sam da bi za nas bilo bolje da uporno upozoravamo na formalno-proceduralne stvari, a ne da vređajući značajne igrače aboliramo loše poteze Albanca iz prištinskog establišmenta i tako prednost poništimo koju su nam oni dali.

Jer, ako u međunarodnim odnosima preovlađuju interesi, a u međunarodnoj pravdi ipak vlada pravo jačeg, a tako je – onda nam je ideja da “im izlazimo na crtu”, šta reći nego – glupa. A artikulacija našeg interesa da ne bude u suprotnosti sa vladajućim odnosnom snaga je imperativ koji je sada lakše nego ikada ispuniti – upravo zato što postoje i očigledne nepravde prema Srbiji. No, sve to mora da se radi jezikom koji razumeju vladajuće birokratije sveta, a ne “mangaškim rečnikom” i ponašanjem kočopernih tinejdžera, čitavog spektra uticajnih ljudi i tiražnih medija.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka

    Pre nekoliko dana Vlada Hrvatske objavila je da će otkupiti 450 miliona kuna dugova petrohemijske fabrike u Kutini (veštačko đubrivo), te da će to biti prvi korak u prodaji ove firme INI i Prvom plinarskom društvu iz Vukovara (čiji je vlasnik Pavao Vujnovac iz Osijeka). Ovaj posao imaće formu dokapitalizacije, za čega će INA i PPG, kao budući većinski vlasnici, izdvojiti po 150 miliona kuna, dok će preostali deo finansijske infuzije Kutini obezbediti JANAF i još neki državni fondovi.

  • Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu

    Čudno je to da i porast i pad cena nafte na svetskom tržištu uvek izazivaju zabrinutost. Kad cene rastu, uvoznici moraju da računaju na veće energetske troškove. Kad cene naglo padaju, to obično znači da se očekuje usporavanje svetske privredne konjunkture, pa će većina zemalja uvoznica ono što dobije na sniženju troškova za naftu izgubiti na smanjenju izvoznih prihoda (obično su gubici od recesije i veći).

  • Dimitrije Boarov: Budžet za 2019. Dimitrije Boarov: Budžet za 2019.

    Iako predlog budžeta Srbije za iduću godinu još nije usvojen u Vladi i, dakako, još nije poznat ni poslanicima Narodne skupštine, oni koji imaju informacije o njegovoj pripremi u Ministarstvu finansija, na osnovu sporadičnih vesti o projekcijama plata i investicija za 2019. godinu, već govore o njegovom “razvojnom” usmerenju.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side