03.07.2019 Beograd

Nadežda Gaće: Vreme koje nestaje

Nadežda Gaće: Vreme koje nestaje
Sve mi je bliži i sve shvatljiviji genijalan vapaj Desanke Maksimović za vremenom koje se topi i nestaje. Kraj juna je obeležio odlazak tri moje bliske drugarice. Mnogo smo toga prošle zajedno, mnogo noći provele pričajući i dana brinući. “Bebibumeri” polako odlaze, a problemi zbog kojih smo brinuli i koji su uništavali živote generacija ostaju.

Uvek mi je bilo jasno da niko ne zaslužuje da pati. Projekti koji prevazilaze životni vek i koji su u stanju da lako žrtvuju generacije, najbolji su zaklon za one koji skriveni iza zavese ideala hrane sopstvenu gramzivost i pohlepu, zloću i neosetljivost, površnost i podleganje trenutnim porivima ne mareći o drugima.

A zapravo niko nema vremena za rasipanje – ni tek rođene bebe, ni pubertetlije, ni oni u najboljim ili najsnažnijim godinama, ni oni u poznim godinama. Niko ne treba ni da pati, ni da se brine i sekira, ni da drugi zbog njega pate. Energija i resursi potrošeni na međudržavne ratove, međunacionalne sukobe, međureligijska nadmetanja, navijačko divljanje, lične netrpeljivosti i sukobe… daleko prevazilazi energiju potrebnu da se život učini dostojnim i vrednim po sebi i za sebe i za druge.

Iskustvo nam kaže da vreme najlakše iscuri i krajnje neprimetno se potroši.

Predug je ovo uvod za prostu poruku. Od 1989. – godine koja je donela prekretnicu i nama ovde na prostoru bivše Jugoslavije započela eru ratova, sukoba, stradanja – prošlo je trideset godina. Od hiperinflacije iskazane milijardama procenata je prošlo više od 25 godina, a od bombardovanja (i čudesne igranke naših glavešina i NATO-a) 20 godina. U međuvremenu je Srbija odlukom Crne Gore postala država i Kosovo je proglasilo nezavisnost – uz veoma loš život i Albanaca i Srba tamo, a za Srbe je Kosovo i nebezbedno.

U samoj Srbiji se smenjuju vlasti, rađaju, a ne umiru stranke, bivalo je bolje ekonomski zbog lakog novca u jednom periodu i nedavno sprovedenih reformi… Najveći problem – nezaposlenost – sve manje pritiska; delom jer ima više posla, ali značajnim delom jer ima sve manje ljudi. Manje nas se rađa, mnogo njih odlazi – sve u svemu, Srbija se smanjuje za skoro 40 hiljada stanovnika godišnje, a radni kontingent manji je za bar 50.000 ljudi za godinu dana.

Pa kada sve to znamo i kada smo sve to preživeli i doživeli – kako je moguće da svi koji imaju ikakvog uticaja nemaju bar nekoliko zajedničkih ciljeva: da breme kosovskog čvora podele i vlast i opozicija i zajedno traže rešenje bez ikakvih dnevnopolitičkih zamki. Ili, kako je moguće da smo loše i udvoričke medije napravili još lošijima i još udvoričkijim, grozno navijačkim i spremnim čak i na širenje paranoje, ksenofobije, pa i ratnih pokliča.

Pa kojoj to vlasti ili opoziciji treba? Uverena sam – nema takvih, a opet, nema ni borbe za normalnost medija. Dotakla sam dva od mnogih problema koje možemo, a nismo rešili. Ne kažem da ih je lako rešili, ali kada je jasno da nema mnogo izbora i da je alternativa apokaliptična, ne razumem da postoje ljudi od političkog uticaja, a da se svi do jednoga ne bude svakog jutra sa željom da se makar milimetar približe rešenju – i zbog sebe i zbog svih nas ovde. I zbog onih koji su otišli, a još više zbog onih koji dolaze.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare

    Jedan problem jeste bojkot. Drugi – pregovori s Kosovom. A onda su tu i privredna kretanja, koja nisu ohrabrujuća. Očekivani odgovor vlasti jesu najave da će se povećavati plate i penzije, a tu je i najavljeni plan o javnim ulaganjima u preporod. Za nove četiri godine, deset, dvanaest, a možda i više milijardi evra u – sve. Zašto sve to? Ostavljam po strani Kosovo jer ni vlast niti opozicija ne mogu da očekuju mnogo glasova na tome.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side