25.04.2018 Beograd

Nadežda Gaće: U susret prošlosti

Nadežda Gaće: U susret prošlosti
Da mi na Balkanu konzumiramo previše prošlosti, opšte je mesto i nekako ko god to pomene … bilo da su to, na primer, Ambasadori Norveške ili Nemačke, bilo da su predsednici Hrvatske, BiH i Srbije na sastanku u Mostaru, bilo da su to privrednici regiona na učestalim sastancima na kojima žele, ne negirajući prošlost, da grade budućnost regiona na zajedničkim interesima – stalno nam se ipak vraća prošlost kao kost u grlu. Naravno, niko ne misli da se prošlost sme zaboraviti i svi se slažu da se nevinim žrtvama i žrtvama nepravdi bilo koje vrste mora odati počast.

 

Nažalost, prostor u kojem živimo ima previše istorijskih stradanja velikog broja ljudi – i, nažalost, imamo veoma mnogo razloga da izražavamo solidarnost sa žrtvama i pokazujemo poštovanje prema njima. Našim i onima koje više nisu naše! Mnogo je teških stradanja koje opominju …a svakako je Jasenovačka tragedija jedno on najmarkantnijih. April je mesec sećanja na poslednje Jasenovačko stradanje, kada je 22. aprila 1945. grupa od 1.075 zarobljenika pokušala proboj iz logora. Samo njih 127 je uspelo!

U sistemu jasenovačkih logora počinjen je ogroman zločin. I to je nedvosmisleno. Znam da istoriografija treba da se bavi i procenama brojeva, ali zar moraju time da se bave mediji i političari u dnevnopolitičke svrhe. Kažu da su u strahu ogromne oči, kažu da je prirodno da ljudi preteruju kada opisuju nesreću – nisam se uverila ni u jedno, ali jesam svedok stalnih licitacija brojem žrtava i neretkog prebacivanja diskusije sa terena tragedije i zločina na teren statističkog prebrojavanja. Kao da jedna žrtva nije previše, kao da samo evidentiranih poimenice nije zastrašujuće mnogo. Videla sam jednu od tih evidencija – čitava stranica sa istim prezimenom i istim datumom smrti. Dece, odraslih i starih. Dovoljno da se zanemi. Dovoljno da se zgroziš nad svakom zloupotrebom te tragedije. Verujem da treba da se nastavi sa izučavanjem, ali neće se doznati ništa novo što će opravdati one koji se bave samo prebrojavanjem, one kojima su ove smrti nebitne – jer postoje neke “njihove”, važnije i pravije, smrti. Ne mogu da razumem ni one koji nisu u stanju da odaju počast žrtvama, ne misleći ko stoji u istom redu žalosti.

A nekako baš oko godišnjice Jasenovca je i godišnjica Blajburških stradanja, pre svega Ustaša i Domobrana, oko kojih istoriografija još uvek ima posla. I nimalo mi ne smeta to što postoji veliki broj ljudi zainteresovan da se do istine dođe niti mi smetaju obeležavanja koje organizuju crkve i različita udruženja. Smeta mi da hrvatski Sabor i Hrvatsko nacionalno veće BiH ima ulogu pokrovitelja okupljanja – iako je, na primer, upitno i da li će Austrija to dozvoliti. Smeta mi što onda taj isti sabor nije uspeo da pruži podršku obeležavanju jasenovačke tragedije, bar do mere koja bi onemogućila profašističke provokacije i koja ne bi terala sve one koji imaju poriv da se poklone žrtvama, da bez zazora jedni od drugih to učine na dan godišnjice. Više bi uradili i za prošlost i za budućnost nego bilo kakvim patriotskim pokličem.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta

    Kažu da se u poslednjih 125 godina vodi 25 ratova godišnje u proseku. U broju sukoba u kojima ima više od hiljadu žrtava (to su onda ratovi) najčešće su sudelovale Kina, Britanija, Francuska, USA i Rusija.

  • Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti

    Dok se ovde raspredaju priče treba li Kosovo da ostane “naš, a svetski” zamrznuti konflikt, smenila su se dva drastično različita zagrevanja na jednom od najdugotrajnijih zamrznutih konflikata – na Korejskom poluostrvu. U prvom, donedavnom – samo što se nije izmetnuo u vreli konflikt, i to nuklearni, a u drugom, ovih dana – počelo je diplomatsko otopljavanje odnosa koje budi nade u postepeno nekonfliktno odmrzavanje tog relikta Hladnog rata.

  • Mijat Lakićević: Kolo sreće Mijat Lakićević: Kolo sreće

    Da li će Janković biti Vučiću ono što je Vučić bio Tadiću? Evropska alternativa.

  • Andrej Zarević: Hoće li biti rata Andrej Zarević: Hoće li biti rata

    Svet se, naoko, odjednom suočio ne s jednim već sa dva rata – diplomatskim i trgovinskim. Zapad i Rusija su se, ne može se reći neočekivano, upustili u masovno proterivanje diplomata posle afere “Skripalj”. Trgovinski rat, takođe ne neočekivano, tiho se rasplamsava preteći da uništi ono malo optimizma u svetskoj privredi.

  • Mijat Lakićević: Misija Mijat Lakićević: Misija

    Dim iz kosovskih “termoelektrana” prekrio celu Srbiju, “pod njima se ništa ne vidi”, što bi rekao Borin gazda Mitke. Pa tako ni vesti koje su od još dalekosežnijeg značaja, mada možda na prvi pogled tako ne izgleda. Recimo vest da “Ruska IT kompanija Jandeks (Yandex) dolazi u Srbiju”.

  • Dimitrije Boarov: Mala privreda i "domaćinska ekonomija" Dimitrije Boarov: Mala privreda i "domaćinska ekonomija"

    Pre neki dan zapala mi je za oko informacija Gradske uprave za imovinu Novog Sada da 118 poslovnih prostora u gradu zvrji prazno i čeka zakupce.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw