25.04.2018 Beograd

Nadežda Gaće: U susret prošlosti

Nadežda Gaće: U susret prošlosti
Da mi na Balkanu konzumiramo previše prošlosti, opšte je mesto i nekako ko god to pomene … bilo da su to, na primer, Ambasadori Norveške ili Nemačke, bilo da su predsednici Hrvatske, BiH i Srbije na sastanku u Mostaru, bilo da su to privrednici regiona na učestalim sastancima na kojima žele, ne negirajući prošlost, da grade budućnost regiona na zajedničkim interesima – stalno nam se ipak vraća prošlost kao kost u grlu. Naravno, niko ne misli da se prošlost sme zaboraviti i svi se slažu da se nevinim žrtvama i žrtvama nepravdi bilo koje vrste mora odati počast.

 

Nažalost, prostor u kojem živimo ima previše istorijskih stradanja velikog broja ljudi – i, nažalost, imamo veoma mnogo razloga da izražavamo solidarnost sa žrtvama i pokazujemo poštovanje prema njima. Našim i onima koje više nisu naše! Mnogo je teških stradanja koje opominju …a svakako je Jasenovačka tragedija jedno on najmarkantnijih. April je mesec sećanja na poslednje Jasenovačko stradanje, kada je 22. aprila 1945. grupa od 1.075 zarobljenika pokušala proboj iz logora. Samo njih 127 je uspelo!

U sistemu jasenovačkih logora počinjen je ogroman zločin. I to je nedvosmisleno. Znam da istoriografija treba da se bavi i procenama brojeva, ali zar moraju time da se bave mediji i političari u dnevnopolitičke svrhe. Kažu da su u strahu ogromne oči, kažu da je prirodno da ljudi preteruju kada opisuju nesreću – nisam se uverila ni u jedno, ali jesam svedok stalnih licitacija brojem žrtava i neretkog prebacivanja diskusije sa terena tragedije i zločina na teren statističkog prebrojavanja. Kao da jedna žrtva nije previše, kao da samo evidentiranih poimenice nije zastrašujuće mnogo. Videla sam jednu od tih evidencija – čitava stranica sa istim prezimenom i istim datumom smrti. Dece, odraslih i starih. Dovoljno da se zanemi. Dovoljno da se zgroziš nad svakom zloupotrebom te tragedije. Verujem da treba da se nastavi sa izučavanjem, ali neće se doznati ništa novo što će opravdati one koji se bave samo prebrojavanjem, one kojima su ove smrti nebitne – jer postoje neke “njihove”, važnije i pravije, smrti. Ne mogu da razumem ni one koji nisu u stanju da odaju počast žrtvama, ne misleći ko stoji u istom redu žalosti.

A nekako baš oko godišnjice Jasenovca je i godišnjica Blajburških stradanja, pre svega Ustaša i Domobrana, oko kojih istoriografija još uvek ima posla. I nimalo mi ne smeta to što postoji veliki broj ljudi zainteresovan da se do istine dođe niti mi smetaju obeležavanja koje organizuju crkve i različita udruženja. Smeta mi da hrvatski Sabor i Hrvatsko nacionalno veće BiH ima ulogu pokrovitelja okupljanja – iako je, na primer, upitno i da li će Austrija to dozvoliti. Smeta mi što onda taj isti sabor nije uspeo da pruži podršku obeležavanju jasenovačke tragedije, bar do mere koja bi onemogućila profašističke provokacije i koja ne bi terala sve one koji imaju poriv da se poklone žrtvama, da bez zazora jedni od drugih to učine na dan godišnjice. Više bi uradili i za prošlost i za budućnost nego bilo kakvim patriotskim pokličem.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Kineske investicije Vladimir Gligorov: Kineske investicije

    O tome sam pisao više puta. Ali kako raste interes da se razumeju kineske namere na Balkanu i u Evropi, možda da sažmem kako ih ja vidim

  • Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

    Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

  • Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija

    Ne mogu da kažem da razumem gospodu Vučića i Dačića, već ovaj drugi sada najavljuje međunarodnu konferenciju o Kosovu, drugi Dejton takoreći. Na njoj će, ako sam to dobro razumeo, da se dogovori razgraničenje Srbije od Kosova.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side