Nadežda Gaće: Topljenje karike koja nedostaje
21.05.2020 Beograd

Nadežda Gaće: Topljenje karike koja nedostaje

Nadežda Gaće: Topljenje karike koja nedostaje
Demokratska stranka je u svojoj dugoj istoriji preživela veoma žestoke udare.

Nekako se čini da je najmirniji period imala nakon nastanka ujedinjenjem radikala, naprednjaka, liberala i srpskog dela hrvatsko-srpske koalicije 1919, pa do 1940, kada je njome rukovodio Ljuba Davidović. U tom periodu nastupala je pod svojim imenom, sa svojim programom i stabilno je predstavljala značajnu stranku, bez obzira na to da li je bila u vlasti ili u opoziciji. Prvi naslednik Milan Grol u periodu od 1940. do 1945. vodio je stranku u teškim vremenima rata, a nakon rata i simuliranja demokratije do 1948. Grol je bio čak i potpredsednik Vlade FNRJ. DS se tada gasi sve do 1990, otkad je značajan igrač na političkoj sceni Srbije.

Obnovljenu demokratsku stranku, stranku s najdužom tradicijom u Srbiji, prati niz čudnih okolnosti. Prva je da iako igra izuzetno važnu ulogu, nikada niti je imala visoke rejtinge niti je na izborima osvajala značajne procente. Zapravo, to je ta druga posebnost – i kad je dobijala glasove, Demokratska stranka ih praktično nikada i nije osvojila pod svojim imenom jer je ulazila u koalicije, ne baš uvek do kraja promišljeno, ali uvek u želji da svoje ideje podupre boljim izbornim rezultatom. Na parlamentarnim izborima nikada nije samostalno nastupila kao DS. Uvek u koaliciji, osim u periodu 1990-1993.

Na osam predsedničkih izbora DS je podržavao nekog kandidata sedam puta – ali samo dva puta svog kandidata i pod svojim imenom, oba puta kada je Boris Tadić postao predsednik – kada je izgubio, bio je kandidat koalicije.

Treća izrazita karakteristika DS-a jeste da je rasadnik višestranačja u Srbiji – jer je iz nje izašao niz novih stranaka koje su formirali njeni bivši istaknuti lideri. Čavoški, Nikola Milošević, Koštunica, Mićunović, Vuksanović, Labus, Jovanović, Tadić, Jeremić, Đilas, Petrović, Zelenović, Živković... samo su deo sa spiska najistaknutijih demokrata koji su bili osnivači i lideri nekih drugih stranaka.

Prebrojala sam bar 12.

Današnja demokratska stranka je dodala još nekoliko “ekstravagantnosti” istoriji stranke. Uz ubrzano formiranje konkurentskih stranaka nastalih iz DS-a, sama DS je od gubitka izbora 2012. započela proces sukoba do samouništenja, koji je rezultirao dobijanjem marginalne uloge u opoziciji danas. Usledio je i neverovatan obrt raspuštanjem niza opštinskih odbora, uključujući i najveći i najznačajniji – Beogradski, pa i mrcvarenje sa omladinskom organizacijom DS.
Najnoviji je najava tužbe predsednika stranke protiv potpredsednice stranke Aleksandre Jerkov, o čemu ona govori u ovom broju Novog magazina. No, nema sumnje da je to još jedan korak ka samouništenju demokrata, koji su doskoro bili jedina struktura koja je infrastrukturom i masom znanja i iskustva mogla biti socijaldemokratska protivteža vlasti.

Sumnjam da su Vučić i SNS režirali ovo propadanje DS-a, ali mi deluje sasvim realno da se u štabu SNS tome raduju, ne shvatajući da je i za Srbiju i za sam SNS loše što ne postoji ozbiljan politički protivnik. A DS, koji je preživeo i pobedio Miloševića i koji je pokazao da može da se bori sa spoljnim nevoljama, izgleda kao da nema snage da preživi sebe.

Šteta!
 

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Ko menja predsednika? Jelka Jovanović: Ko menja predsednika?

    Pitanje iz naslova zvuči besmisleno, posebno onima koji se rukovode mišlju “Vučić nezamenjivi”, ali je logično.

  • Mijat Lakićević: Avioni, milioni Mijat Lakićević: Avioni, milioni

    Para ima, ima li pameti? Tako je glasio naslov teksta od pre nekoliko brojeva (NM 481) nakon što je Aleksandar Vučić izjavio kako država nema “ćup s parama” i “ne može da obezbedi još novca za pomoć privredi”.

  • Dimitrije Boarov: Plan pre vlade Dimitrije Boarov: Plan pre vlade

    Bizarno je što se mnogi otimaju da uđu u novu vladu Srbije, kad im samo prete “krv, znoj i suze”. Ili znaju da je odgovornost na nekom drugom, a privilegije su tu gde u Srbiji večito jesu.

  • Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada Dimitrije Boarov: Nova ili stara vlada

    Čini se da Vučić najviše zazire od “razdvajanja gaća” od naslednika Miloševićeve ideologije i politike, okupljenih oko Ivice Dačića.

  • Jelka Jovanović: Oluja u srcima Jelka Jovanović: Oluja u srcima

    Milošević u Kninu posle četvrt veka od krvavog progona srpskog naroda iz Krajine!

  • Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici Vladimir Gligorov: Ulice i spomenici

    Zemlja propada otkad su ljudi koji su na vlasti u Srbiji počeli da je oslobađaju od Jugoslavije, a oni idu iz političkog uspeha u uspeh. Evo sada epidemije i njene zloupotrebe, a vlasti nikada više. Kako? Tako što će se građani pretvoriti u navijače

  • Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta Nadežda Gaće: Nepoverenje kao društvena konstanta

    “Paradoksalno je da je demokratizacija društva dovela do smanjenja poverenja u demokratske institucije”, jedna je od uvodnih rečenica Ivana Krastava u knjizi “S verom u nepoverenje”, koja je štampana 2013. Izdvojiću samo još dve rečenice iz tog uvoda “da građansko nepoverenje kada prekorači određeni prag slabi poziciju građana” i citata Semjuela Džonsa: “Bolje je nekada biti prevaren nego uopšte ne verovati”.

Preporuke prijatelja