31.01.2018 Beograd

Nadežda Gaće: Prostaklukom i neodgovornošću do tona

Nadežda Gaće: Prostaklukom i neodgovornošću do tona
U Srbiji već dugo postoji ogromna tolerantnost prema prostoti i, posebno, verbalnim prostaklucima.

Ogroman podsticaj prostoti dali su prvi rijaliti programi nastali na svetskom trendu. Onda su došli tabloidi, pa novi rijaliti, pa novi tabloidi… U poplavi prostote nekako se udavila finoća, a isplivalo sve što se uklapa u taj talas. Javne ličnosti, mediji, političari, parlamenti i skupštine… kao da su se utrkivali ko će biti bolji i kreativniji u prostoti. I koliko god bili duhoviti i kreativni neki pisci i novinari koji su prostakluke koristili žanrovski, kao stilske vežbe – izgleda da je i to dalo podstreka nepatvorenom prostakluku koji slušamo svakodnevno. I kada nije bitno kako nešto pričamo, postaje nebitno i šta pričamo, pa se s neverovatnom lakoćom lepe uvrede i pripisuju odvratne i netačne etikete.

A nove, realno demokratične, mogućnosti interneta da svako, baš svako plasira i svoje mišljenje, i svoj stav, i svoju paranoju, i svoje poremećaje… daju tom prostakluku i neodgovornosti dodatnu snagu i stvaraju realne opasnosti po ljude – znane i neznane – pa npr. stilska figura “nacrtana meta” postaje stvarno nacrtana meta na nečijem čelu.

Ne mogu, a da se sada ne setim rečenice narodnog pevača koji je rekao kako “…se mi narodni pevači grdno mazimo i pazimo pred kamera, a ubismo se međusobno kada se ugase kamere, a ovi političari se makljaju pred kamerama, svi nešto zajedno petljaju, stalno se pregrupišu i od javnih neprijatelja postaju javni prijatelji i obrnuto”.

Da se razumemo, nisam protivnik prava da se rijalitiji emituju, ali ako je sadržaj pornografski i nasilnički, onda mora da se tretira ko pornografski i nasilnički i da bude kodiran i skriven u duboku noć, da ne bi do toga niko slučajno dolazio i da ne bi na tom sistemu vrednosti odrastale nove generacije. Nisam ni protiv tabloida, pa ni protiv oštrih polemika političara – ovo poslednje baš naprotiv, ali nikako ne mogu da shvatim zašto prostota i neodgovornost imaju institucionalnu i političku a priori amnestiju? A kada se nazru ili raspišu izbori, sve dobija svoj multiplikator – i prostota i neodgovornost za izrečene optužbe, i etikete i “analize” koje ne rasvetljavaju nego zamagljuju vidike... Množe se i priče o “zaverama”, i to ne samo na slavama, što je uvek bivalo, nego i na mnogim medijima i u izjavama javnih ličnosti… Pa sve to između rijalitija i rijalitija na TV i između reportaže i reportaže o “zvezdama” rijalitija u tabloidima.

I koliko god da sam svesna ovog pogubnog trenda, uvek uspevam da se iznenadim dometima ove kombinacije prostakluka i neodgovornosti – tako da strepim da ćemo kroz kampanje za vlast u Beogradu viđati sve i svašta. I ne verujem da ima nevinih – ali sam sklona da krivim više one koji su ranije imali ili imaju veći uticaj na to, ne amnestirajući one koji preuzimaju obrasce – a svedoci smo da preuzimaju svi, kao da je to jedino što je normalno iako je to jedino što nije normalno!

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda

    Premijerka Srbije Ana Brnabić dala je poslednjih dana nekoliko rutinskih izjava i intervjua, ali je, za one koji i dalje tragaju za njenom osnovnom koncepcijom razvojne politike, najzanimljiviji insert iz njenog razgovora sa urednikom Blica Rankom Pivljaninom (12. decembra).

  • Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam

    Svekolika borba protiv svakojakih ekstremizama trpi istrajne i dalekosežne poraze protiv samo jednog od njih – sistemskog ekstremizma. Gotovo sva ustrojstva su omogućila da minimalna manjina maksimalizuje svoju premoć, ekonomsku, a sve više i političku, nad većinom savremenika – uveravaju internacionalni i nacionalni istraživači.

  • Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić

    Ko drži ključeve Beograda, drži ključeve Srbije. Zato nije čudo što se oštre sablje i koplja za beogradski boj. Beograd ima ogroman ne samo simboličko-politički nego i praktično ekonomski značaj. U stvari, da nije drugog ne bi bilo ni prvog.

  • Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost

    Poznat vam je, svakako, lider koji medije kritikuje kao svoje neprijatelje iako njegovi nastupi dominiraju javnim prostorom, kome se, uprkos zapadnom kursu, istražuju sporne veze sa Rusijom i Kinom i koji za iskušenja domovine najviše krivi njen “bivši režim”. Ali, takvom opisu odgovara, premijerno, i predsednik – Amerike.

  • Vladimir Gligorov: Lokalni izbori Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

    Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

  • Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu

    Ono što je George Harrison bio u Beatlesima, Predrag Lucić bio je u Feral Tribuneu. Samozatajan i marljiv po vlastitom izboru uvijek malo u drugom planu, ne zbog toga što bi ga tamo netko gurao (jer ondje nije ni pripadao), već što se sâm tako postavljao.

  • Vladimir Gligorov: Dva populizma Vladimir Gligorov: Dva populizma

    Najviše je ekonomskih istraživanja populizma u Latinskoj Americi. Ovo i zato što je na tom iskustvu nastao i takozvani Vašingtonski konsenzus (Williamson 1990), koji je posebno predmet kritike ekonomista i komentatora na levici, mada ne samo njih.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw