31.01.2018 Beograd

Nadežda Gaće: Prostaklukom i neodgovornošću do tona

Nadežda Gaće: Prostaklukom i neodgovornošću do tona
U Srbiji već dugo postoji ogromna tolerantnost prema prostoti i, posebno, verbalnim prostaklucima.

Ogroman podsticaj prostoti dali su prvi rijaliti programi nastali na svetskom trendu. Onda su došli tabloidi, pa novi rijaliti, pa novi tabloidi… U poplavi prostote nekako se udavila finoća, a isplivalo sve što se uklapa u taj talas. Javne ličnosti, mediji, političari, parlamenti i skupštine… kao da su se utrkivali ko će biti bolji i kreativniji u prostoti. I koliko god bili duhoviti i kreativni neki pisci i novinari koji su prostakluke koristili žanrovski, kao stilske vežbe – izgleda da je i to dalo podstreka nepatvorenom prostakluku koji slušamo svakodnevno. I kada nije bitno kako nešto pričamo, postaje nebitno i šta pričamo, pa se s neverovatnom lakoćom lepe uvrede i pripisuju odvratne i netačne etikete.

A nove, realno demokratične, mogućnosti interneta da svako, baš svako plasira i svoje mišljenje, i svoj stav, i svoju paranoju, i svoje poremećaje… daju tom prostakluku i neodgovornosti dodatnu snagu i stvaraju realne opasnosti po ljude – znane i neznane – pa npr. stilska figura “nacrtana meta” postaje stvarno nacrtana meta na nečijem čelu.

Ne mogu, a da se sada ne setim rečenice narodnog pevača koji je rekao kako “…se mi narodni pevači grdno mazimo i pazimo pred kamera, a ubismo se međusobno kada se ugase kamere, a ovi političari se makljaju pred kamerama, svi nešto zajedno petljaju, stalno se pregrupišu i od javnih neprijatelja postaju javni prijatelji i obrnuto”.

Da se razumemo, nisam protivnik prava da se rijalitiji emituju, ali ako je sadržaj pornografski i nasilnički, onda mora da se tretira ko pornografski i nasilnički i da bude kodiran i skriven u duboku noć, da ne bi do toga niko slučajno dolazio i da ne bi na tom sistemu vrednosti odrastale nove generacije. Nisam ni protiv tabloida, pa ni protiv oštrih polemika političara – ovo poslednje baš naprotiv, ali nikako ne mogu da shvatim zašto prostota i neodgovornost imaju institucionalnu i političku a priori amnestiju? A kada se nazru ili raspišu izbori, sve dobija svoj multiplikator – i prostota i neodgovornost za izrečene optužbe, i etikete i “analize” koje ne rasvetljavaju nego zamagljuju vidike... Množe se i priče o “zaverama”, i to ne samo na slavama, što je uvek bivalo, nego i na mnogim medijima i u izjavama javnih ličnosti… Pa sve to između rijalitija i rijalitija na TV i između reportaže i reportaže o “zvezdama” rijalitija u tabloidima.

I koliko god da sam svesna ovog pogubnog trenda, uvek uspevam da se iznenadim dometima ove kombinacije prostakluka i neodgovornosti – tako da strepim da ćemo kroz kampanje za vlast u Beogradu viđati sve i svašta. I ne verujem da ima nevinih – ali sam sklona da krivim više one koji su ranije imali ili imaju veći uticaj na to, ne amnestirajući one koji preuzimaju obrasce – a svedoci smo da preuzimaju svi, kao da je to jedino što je normalno iako je to jedino što nije normalno!

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

    Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu? Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu?

    Velika tema Evrope danas je – ruska propaganda. Ona, ta propaganda, ne bi trebalo nikoga da iznenađuje – značajna su iskustva i ruskih tajnih službi i raznih “agitpropova”, i o tome se i mnogo zna i mnogo se pisalo.

  • Vladimir Gligorov: Strana ulaganja Vladimir Gligorov: Strana ulaganja

    Ulaganjima stranci zarađuju, što je gore nego ista ta ulaganja, ali od domaćih preduzetnika. To nije tačno. Zašto?

  • Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt

    Vaša mila devojčica je umorna, podočnjaci su joj do pola lica, naprasita je, naglo menja raspoloženje, ne interesuje je ništa više u kući... Eh, tinejdžeri, a do juče je bila med i mleko. Dečkić se vuče kao prebijen, a onda skakuće, ma skače, pa sikće, pun je snage, pa se zatvori u sobu, sam ili s najboljim drugarom, simpatijom...

  • Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska

    Ali za to je potrebno, kao što stoji u naslovu ovog teksta, da Francuska ponovo bude Francuska; zemlja sa vizijom i misijom.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side