28.08.2019 Beograd

Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike
Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

Međutim, stari podaci pokazuju da je kod nas poverenje u medije u ozbiljnom padu. Pre deset ili dvadeset godina RTS je imao slične procente i bili su tada TV stanica sa niskim, ispod prosečnim poverenjem građana. Danas su sa istim procentom na ubedljivo prvom mestom, a svi ostali su dramatično niže.

Ogromna ponuda kablovskih televizija i pristojna rasprostranjenost kabla doneli su pad gledanosti nacionalnih kanala; a rijaliti kultura neverovatnu usredsređenost medija na te vrste programa. Pa veliki deo vremena TV programa otpada na rijalitije, a dnevne novine i mnoga periodična štampa zatrpani su “vestima” iz i oko rijalitija; način rasprava i o ozbiljnim temama je “rijaliti”: reklo bi se da Tramp živi u paklu od kolebanja koga više voli – nas ili Albance – i svaki čas menja stranu, sudeći po rijaliti-stil vestima jer nas ceni, ali ga Albanci bolje plaćaju. I Putinu nije lako jer izgleda da ne može da se odluči da li nas voli platonski ili hoće i da zarati zbog nas. Kontradiktornost tih i drugih naslova na velikoj većini medija ruši svaku vrstu poverenja u medije.

Industrija zabave jeste budućnost; ali nije valjda jedina budućnost.

Parlament je kao rijaliti. Konferencije za štampu političara – rijaliti. Naravno, ne baš svih i ne uvek. Ali skoro uvek. I skoro svi – bar ponekad. I šta je rezultanta. Sve dublje nepoverenje. Mali tiraži i najtiražnijih novina govore da štampu kupuju oni koji su ubeđeni u ono što ta štampa piše. A ubeđivanje ubeđenih nije politički profitabilno. TV je malo ozbiljnija priča – gledamo ga i neplanirano i dešava se da ljuti opozicionari odgledaju Pink, ljuti SNS-ovci N1, a neopredeljeni sve.

A nekako u raspravama zaboravljamo na internet. Skoro četiri petine građana poseduje pametni telefon i ima internet. To je prostor za ogromnu zloupotrebu, ali i daje ozbiljne mogućnosti i konačna otkrivanja prostranstva istine. Naravno da se užasavam lažnih vesti i manipulacija koje su moguće, ali mi prija što mogu da što, god ne znam – “pitam Gugla”. No, iako je internet relativno nov, on je i te kako prisutan u Srbiji. I gle čuda – na najprisutnijim društvenim mrežama u Srbiji – Fejsbuku i Instagramu broj objava političara i političkih stranaka je i manji i dosadniji nego na Tviteru – malodometnoj društvenoj mreži koja kao da služi za međusobno provociranje i nerviranje protivnika.

Vlasti su, počela je bivša, a ova prigrlila i proširila kvarenje medija, odgovorne što se šund u medijima širi – realna odgovornost za to i može biti samo onoga ko je na vlasti; i morala bi ako žele i sebi i Srbiji dobro i te kako da rade na slobodi i kvalitetu medija. Ne rade. A ako sve ostane ovako kako je sada – neizbežan je dalji pad poverenja u brojne i osiromašene medije, a o izborima i o strankama ćemo odlučivati bez ozbiljnih informacija, što je gore nego da glasamo na slučaj i sreću.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side