01.08.2018 Beograd

Nadežda Gaće: Paket-aranžman

Nadežda Gaće: Paket-aranžman
Tomas Kuk je organizovao prvi “paket-aranžman” maja 1861. i od tada je to postao jedan od čestih formata u turizmu.

 Nije tako svuda, ali mi jesmo svedoci da se kroz paket-aranžman prodaje i “mačka u džaku”. Izgleda da su višak istorije na Balkanu, višak nacionalnog romantizma i očiti manjak sposobnosti dogovaranja koje smo demonstrirali devedesetih doveli do toga da proces prestrukturiranja Balkana nije ni okončan. A granice se menjaju ili ratom ili nekim ozbiljnim sporazumima.

Sa naše tačke gledišta, naravno da je najvažnije kako preseći Gordijev čvor sa Kosovom. Jeste naše (naš Ustav, naše želje, Rezolucija 1244…), a i nije naše (nemamo vlast, imamo granicu, mnoge zemlje priznale Kosovo, albanske želje…). Na šta će nam ličiti država ako nas okolnosti nateraju da se nezavisnost Kosova prihvati u nekoj formi? To bi značilo, na primer, da “ode” i pola Kopaonika. A znamo da je većinski stav Srbije potpuno nerealističan: znamo da je realnost da Srbija ne utiče na zbivanja na Kosovu; znamo da su odnosi sa Albancima, blago rečeno, očajni; znamo da većina Srba (osim kriminalnih elita) nema ni fizičku ni ekonomsku sigurnost na Kosovu; znamo da svet polako, ali sistematski vodi taj proces ka nezavisnosti Kosova – ali bismo ipak voleli da nam se Kosovo vrati sa “suštinskom nezavisnošću u okviru Srbije” , koja meni liči na želju da imamo pokrajinu Kosovo i Metohiju, možda ne baš celu, ali da nemamo Albance.

Ni Albanci nemaju manje “romantiziranu” predstavu o sebi: dobili su rat na Kosovu (iako nisu oni nego NATO, iako NATO nikada nije priznao da je pobedio – pa je i nemoguće i za Srbiju da prizna poraz, čak i kada bi to htela); dobili su ogroman uticaj u Makedoniji; imaju dobar položaj u Crnoj Gori; Albanija napreduje – eto dobre osnove za razmišljanje o rešavanju albanskog pitanja. I za mnoge Srbe i za mnoge Albance rešenje tog pitanja je “svi naši u jednoj državi”, a činjenice kažu da za to ili nema dovoljno teritorija ili nema nikakve šanse da se ponovo stvori neka slovensko-albanska država nalik na Jugoslaviju (npr. sa Albanijom i možda bez Slovenije) i u kojoj bi se svi voleli i živeli u bratstvu i jedinstvu. Tome treba dodati i ranjivost Bosne zbog srpskog i Makedonije zbog albanskog pitanja.

Kada je Srbija po Srbe i državu imala dobre opcije, ona ih je sistematski odbijala i srljala u rešenja koja su generacijama potrošila godine, upropastila ekonomiju, smanjila teritorije, preskočila razvojne periode u većini postkomunističkih zemlja…. Dakle, sada imamo manje mogućnosti i moramo da platimo višu cenu – usudiću se da kažem – spasavanja što se spasti može. Na raspolaganju nam je da shvatimo da samo paket-aranžman može da prođe kod onih koji imaju silu: a to je, po mom mišljenju, da se Makedonija i Bosna nekako očuvaju; da se razbiju ideje o velikoj Albaniji (ideja o velikoj Srbiji je razbijena) i da se nađe način da Srbija i Kosovo mogu bez sukoba dalje.

A to će biti ili sporazum Beograda i Prištine, pa makar to bila razmena teritorija koju ćemo zvati korekcija granica ili “suštinska nezavisnost Srba na Kosovu”, ili će pobediti struja kojoj su iluzije važnije, pa će ostati status quo, u kojem Kosovu neće biti dobro, a nama će ostati “mačka u džaku” i biće nam još gore.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Vladimir Gligorov: Kosovske carine Vladimir Gligorov: Kosovske carine

    Ako sam dobro razumeo, Kosovo carini uvoz iz Srbije, i Bosne i Hercegovine, po stopi od 100 odsto.

  • Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni

    Pre 22 godine koleginica S. Č. je, izveštavajući sa protesta tadašnje opozicije – slične današnjoj i po idejnoj šarolikosti i po organizacionim ne/sposobnostima – napisala da se na kišoviti i hladni Đurđic okupilo tridesetak hiljada ljudi.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove

    Čini mi se da nam neprijatelji i nisu potrebni jer sami sebi štetimo više. Mnogi naši mediji, političari, intelektualci i “intelektualci” sa malih ekrana utrkuju se u otkrivanju zavera i neprijatelja: “Ameri obučavaju Šiptare za rat protiv Srba”, “Britanski ambasador je najveći zaverenik i direktni eksponent sve-svetske borbe protiv Srbije”, “Impotentna Evropa, koja se raspada, šuruje sa Prištinom protiv nas”, “Između Putina i Tačija postoji tajna veza” , “Susedi se udružuju protiv nas”…

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side