01.08.2018 Beograd

Nadežda Gaće: Paket-aranžman

Nadežda Gaće: Paket-aranžman
Tomas Kuk je organizovao prvi “paket-aranžman” maja 1861. i od tada je to postao jedan od čestih formata u turizmu.

 Nije tako svuda, ali mi jesmo svedoci da se kroz paket-aranžman prodaje i “mačka u džaku”. Izgleda da su višak istorije na Balkanu, višak nacionalnog romantizma i očiti manjak sposobnosti dogovaranja koje smo demonstrirali devedesetih doveli do toga da proces prestrukturiranja Balkana nije ni okončan. A granice se menjaju ili ratom ili nekim ozbiljnim sporazumima.

Sa naše tačke gledišta, naravno da je najvažnije kako preseći Gordijev čvor sa Kosovom. Jeste naše (naš Ustav, naše želje, Rezolucija 1244…), a i nije naše (nemamo vlast, imamo granicu, mnoge zemlje priznale Kosovo, albanske želje…). Na šta će nam ličiti država ako nas okolnosti nateraju da se nezavisnost Kosova prihvati u nekoj formi? To bi značilo, na primer, da “ode” i pola Kopaonika. A znamo da je većinski stav Srbije potpuno nerealističan: znamo da je realnost da Srbija ne utiče na zbivanja na Kosovu; znamo da su odnosi sa Albancima, blago rečeno, očajni; znamo da većina Srba (osim kriminalnih elita) nema ni fizičku ni ekonomsku sigurnost na Kosovu; znamo da svet polako, ali sistematski vodi taj proces ka nezavisnosti Kosova – ali bismo ipak voleli da nam se Kosovo vrati sa “suštinskom nezavisnošću u okviru Srbije” , koja meni liči na želju da imamo pokrajinu Kosovo i Metohiju, možda ne baš celu, ali da nemamo Albance.

Ni Albanci nemaju manje “romantiziranu” predstavu o sebi: dobili su rat na Kosovu (iako nisu oni nego NATO, iako NATO nikada nije priznao da je pobedio – pa je i nemoguće i za Srbiju da prizna poraz, čak i kada bi to htela); dobili su ogroman uticaj u Makedoniji; imaju dobar položaj u Crnoj Gori; Albanija napreduje – eto dobre osnove za razmišljanje o rešavanju albanskog pitanja. I za mnoge Srbe i za mnoge Albance rešenje tog pitanja je “svi naši u jednoj državi”, a činjenice kažu da za to ili nema dovoljno teritorija ili nema nikakve šanse da se ponovo stvori neka slovensko-albanska država nalik na Jugoslaviju (npr. sa Albanijom i možda bez Slovenije) i u kojoj bi se svi voleli i živeli u bratstvu i jedinstvu. Tome treba dodati i ranjivost Bosne zbog srpskog i Makedonije zbog albanskog pitanja.

Kada je Srbija po Srbe i državu imala dobre opcije, ona ih je sistematski odbijala i srljala u rešenja koja su generacijama potrošila godine, upropastila ekonomiju, smanjila teritorije, preskočila razvojne periode u većini postkomunističkih zemlja…. Dakle, sada imamo manje mogućnosti i moramo da platimo višu cenu – usudiću se da kažem – spasavanja što se spasti može. Na raspolaganju nam je da shvatimo da samo paket-aranžman može da prođe kod onih koji imaju silu: a to je, po mom mišljenju, da se Makedonija i Bosna nekako očuvaju; da se razbiju ideje o velikoj Albaniji (ideja o velikoj Srbiji je razbijena) i da se nađe način da Srbija i Kosovo mogu bez sukoba dalje.

A to će biti ili sporazum Beograda i Prištine, pa makar to bila razmena teritorija koju ćemo zvati korekcija granica ili “suštinska nezavisnost Srba na Kosovu”, ili će pobediti struja kojoj su iluzije važnije, pa će ostati status quo, u kojem Kosovu neće biti dobro, a nama će ostati “mačka u džaku” i biće nam još gore.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Kineske investicije Vladimir Gligorov: Kineske investicije

    O tome sam pisao više puta. Ali kako raste interes da se razumeju kineske namere na Balkanu i u Evropi, možda da sažmem kako ih ja vidim

  • Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

    Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

  • Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija

    Ne mogu da kažem da razumem gospodu Vučića i Dačića, već ovaj drugi sada najavljuje međunarodnu konferenciju o Kosovu, drugi Dejton takoreći. Na njoj će, ako sam to dobro razumeo, da se dogovori razgraničenje Srbije od Kosova.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side