07.03.2018 Beograd

Nadežda Gaće: Nepodnošljiva lakoća tvitovanja

Nadežda Gaće: Nepodnošljiva lakoća tvitovanja
Pisala sam, ne tako davno, kako lako i nadam se samo nepromišljeno vređamo ljude koje ne poznajemo, prepričavamo događaje koji se nisu desili, proglašavamo nemoralnim lepe žene i lopovima sve uspešne.

A o političarima raznih “pouzdanih” informacija ima “na kub”. Od lanca kafana porodice Predsednika, do raznih lopovskih i seksualnih afera svih iole poznatijih političara. Ne kažem da je sve to nemoguće, pogotovo kada vidim političare kako se žustro svađaju javno, a onda posle emisije prijateljski poslovno ćaskaju. Ali je mnogo sočnih vesti posle provere postalo glupa laž. No, sve to što izgovaramo po slavama i kafićima deluje naivno prema sajber ogovaranju i lakoći nabacivanja blata po ljudima na društvenim mrežama. “Rekao je brat prijatelja sestrinog bivšeg muža, odnosno ne baš brat nego njegov poznanik iz kladionice, koga je doduše sreo samo jednom…”, i onda takva vest pravo na Tviter ili neku drugu društvenu mrežu. Priznajem – desi se i pouzdana i važna informacija koja prostruji društvenim mrežama, ali treba biti ekspert, pa izdvojiti to iz čuda od stavova, informacija, laži, tračeva…

A baška sajber prijateljstva. Pogledam – 834 prijatelja, a onaj drugi 2.311. Tek poneki skromni ima tek nešto više od 80, a veliki majstori društvenih mreža raportiraju hiljade, pa i desetine hiljada prijatelja. Bože me sačuvaj! Da ne pominjem sada, pogledajte sami, koliko je lidera lista koje su se takmičile za Beograd dobilo manje glasova nego što ima prijatelja na Fejsu! Daj, izmislite neku drugu reč za sajber-prijatelje jer su pravi prijatelji dragocenost, a ovi neka merna jedinica penetracije sopstvenih misli u sajber-komunu.

U većini razvijenih zemlja društvene mreže se tretiraju kao najnepouzdaniji medijski prostor. I teško se javno citiraju, zapravo citiraju se tek posle provere. Istraživanja kažu da se društvenim mrežama na Balkanu veruje. Ja mogu da razumem ljude koji kažu ništa ne verujem medijima ili koji smatraju da su novine oglasne table, ali da vide Tviter kao pouzdaniji – ne mogu da razumem. Primera zloupotreba ili najstrašnijih tračeva je napretek. Ali kada se veruje mrežama onda su one idealne kada dođe vreme izbora.

Intenzivno oslanjanje na PR i marketing u političkoj borbi dovelo je do ozbiljne brige političkih stranaka kako da pakuju svoje poruke da bi ih učinile razumljivijim i dostupnijim i manje zainteresovanim biračima. Ali, mogućnost blaćenja protivnika po društvenim mrežama izgleda je i vrlo privlačna i strašno jeftina, pa je malo ko od aktera političkih utakmica odoleo tom iskušenju. Ipak, ne ide mi nikako u glavu što su se opozicionari, čak sa istih lista ili dojučerašnji koalicioni partneri, blatili po Tviteru i FB-u, kao da ne razumeju da je to direktno nanošenje štete sebi i kao da im nije jasno da nijedan protivnik ne bi odelo da pojača vidljivost tih sajber-svađa, kao što ne razumem zašto je ubedljivi pobednik beogradskih izbora puštao neke uvredljive spustove na društvenim mrežama kada je bilo očigledno da imaju ogromnu prednost. I jedni i drugi su naneli sebi mnogo više dugoročne štete nego kratkoročne koristi.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Nadežda Gaće: U susret prošlosti Nadežda Gaće: U susret prošlosti

    Da mi na Balkanu konzumiramo previše prošlosti, opšte je mesto i nekako ko god to pomene … bilo da su to, na primer, Ambasadori Norveške ili Nemačke, bilo da su predsednici Hrvatske, BiH i Srbije na sastanku u Mostaru, bilo da su to privrednici regiona na učestalim sastancima na kojima žele, ne negirajući prošlost, da grade budućnost regiona na zajedničkim interesima – stalno nam se ipak vraća prošlost kao kost u grlu. Naravno, niko ne misli da se prošlost sme zaboraviti i svi se slažu da se nevinim žrtvama i žrtvama nepravdi bilo koje vrste mora odati počast.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija? Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija?

    Da bi danas medij opstao kao “najveći” i time zaradio najviše sredstava – najbrži, najjednostavniji i najjeftiniji način da se to postigne jeste kreiranjem tabloidnog medija.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side