08.05.2019 Beograd

Nadežda Gaće: Naše bolesti – lek za EU

Nadežda Gaće: Naše bolesti – lek za EU
Pred Dan Evropske unije ne mogu da se ne setim da je stvaranje EU koincidiralo sa direktno obrnutim procesom – raspadom Jugoslavije. Prvih 12 članica postavile su temelje zajednica zemalja koje će svoju moć graditi, pre svega, na civilizacijskim vrednostima, a ne na oružju.

Ugovor potpisan u Mastrihtu 1993, Lisabonski sporazum i niz potpisanih akata uključuju uslove za proširenje i napuštanje. Precizirana pravila ponašanja usložili su birokratiju – ali su izostale institucionalne poluge, hajde da kažem, prisile i fiskalne moći. Novih 16 članica primljeno je kroz definisanu proceduru, ali ipak sa razlikama u pogledu ispunjenosti uslova. Iako je odlučivanje u EU konsenzusom, bilo je vidljivo da postoje centri moći koji su mogli da nateraju sve članice da više ili manje gledaju kroz prste novim kandidatima.

Mnogo je pisano o tome koliko sličnosti imaju EU danas i SFRJ posle 1974, nakon usvajanja Ustava koji je republike učinio i ekonomski i interesno samostalnim. I kada se gleda formalna sličnost, stoji da smo i mi, kao i EU, bili sui generis državni format sa elementima i federacije i konfederacije i unitarne države. Bili smo, kao i EU, carinska unija sa zajedničkom spoljnom politikom, ali smo mi imali fiskalnu snagu i sopstvenu policiju i vojsku. Upozoravajuća je i sličnost SFRJ i onog dela EU koji se nalazi u Evrozoni. Zajednička valuta, a svaka zemlja ima i centralnu banku i ministarstvo finansija. Mi smo upadanjem u zajednički monetarni sistem, prvo Srbija, pa potom i Slovenija, nacionalističkim porivima za dezintegraciju, dodali i čisto ekonomske. To se Evropi nije desilo iako zaduživanje nekih zemlja pomalo liči, ali se desio Bregzit, koji ima sličnosti s neuspelim pokušajem Slovenije da u SFRJ dobije “asimetrični” status.

Ima jedna začkoljica koje se valja setiti – mi smo kao zemlja bili funkcionalni dok je postojao neprikosnoveni autoritet, koji je bio iznad Ustava; i EU je bila uspešnija dok su vodeće zemlja EU bile bez problema u svojim zemljama i imale odlučujući uticaj u EU. Tako je i moglo da se desi da i pre formalnog stvaranja EU “trojka iz Evropske zajednice” – Žak Delor, Hans Van den Bruk i Žak Santer ponude 1991. Jugoslaviji članstvo u Evropskoj zajednici i time ulaz u osnivače Evropske unije i ozbiljan novac za prilagođavanje. Zajedničkim snagama neprikosnovenih lidera Srba i Hrvata ovaj predlog je odbijen.

SFRJ je izgubila snagu odlučivanja odlaskom Tita i nedovršene institucije nisu mogle da je nadomeste. Čini se da je EU izgubila snagu odlučivanja kakvu je imala kada su npr. primane Bugarska i Rumunija, pre svega zbog političkih interesa, a koju sada ne može da demonstrira ni oko Bregzita niti oko rešavanja kosovskog pitanja. I kod EU pad autoriteta nije nadomeštan izgradnjom jakih institucija, a i kao da se odustalo od formalnog usvajanja EU Ustava.

Ipak mi se čini očigledno da je EU mnogo bolja od svih drugih mogućnosti i ja i dalje navijam za EU, i nas sve sa Balkana u njoj, i nadam se da neće paralela sa SFRJ ići do kraja, te da čuveni slovenački ekonomista Jože Mencinger nije u pravu kada je EU uporedio sa SFRJ iz 1983. – kada se konačno shvatilo da Tita nema.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu

    Đe smo bili svuđ smo poginuli – da parafraziram naziv one nezaboravne pozorišne predstave – ostalo je još samo fudbalsko polje Kosovo, ali i tu će uskoro “krvca da procveta”.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija

    Kad god neke novine u Srbiji prenesu neki tekst čuvenog ekonomiste, nobelovca i kolumniste Džozefa Štiglica, pozovu me neki stari drugovi da me pitaju šta ja mislim o “fijasku neoliberalizma” i tezi da se “neoliberalizam mora proglasiti mrtvim”, što je lajtmotiv ovog ekonomskog velikana – i pitaju me zašto Srbija, uprkos tome, i dalje istrajava na “neoliberalističkoj ekonomskoj filozofiji”.

  • Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta

    Koji su efekti transfera iz razvijenijih u manje razvijene zemlje članice Evropske unije?

  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side