08.05.2019 Beograd

Nadežda Gaće: Naše bolesti – lek za EU

Nadežda Gaće: Naše bolesti – lek za EU
Pred Dan Evropske unije ne mogu da se ne setim da je stvaranje EU koincidiralo sa direktno obrnutim procesom – raspadom Jugoslavije. Prvih 12 članica postavile su temelje zajednica zemalja koje će svoju moć graditi, pre svega, na civilizacijskim vrednostima, a ne na oružju.

Ugovor potpisan u Mastrihtu 1993, Lisabonski sporazum i niz potpisanih akata uključuju uslove za proširenje i napuštanje. Precizirana pravila ponašanja usložili su birokratiju – ali su izostale institucionalne poluge, hajde da kažem, prisile i fiskalne moći. Novih 16 članica primljeno je kroz definisanu proceduru, ali ipak sa razlikama u pogledu ispunjenosti uslova. Iako je odlučivanje u EU konsenzusom, bilo je vidljivo da postoje centri moći koji su mogli da nateraju sve članice da više ili manje gledaju kroz prste novim kandidatima.

Mnogo je pisano o tome koliko sličnosti imaju EU danas i SFRJ posle 1974, nakon usvajanja Ustava koji je republike učinio i ekonomski i interesno samostalnim. I kada se gleda formalna sličnost, stoji da smo i mi, kao i EU, bili sui generis državni format sa elementima i federacije i konfederacije i unitarne države. Bili smo, kao i EU, carinska unija sa zajedničkom spoljnom politikom, ali smo mi imali fiskalnu snagu i sopstvenu policiju i vojsku. Upozoravajuća je i sličnost SFRJ i onog dela EU koji se nalazi u Evrozoni. Zajednička valuta, a svaka zemlja ima i centralnu banku i ministarstvo finansija. Mi smo upadanjem u zajednički monetarni sistem, prvo Srbija, pa potom i Slovenija, nacionalističkim porivima za dezintegraciju, dodali i čisto ekonomske. To se Evropi nije desilo iako zaduživanje nekih zemlja pomalo liči, ali se desio Bregzit, koji ima sličnosti s neuspelim pokušajem Slovenije da u SFRJ dobije “asimetrični” status.

Ima jedna začkoljica koje se valja setiti – mi smo kao zemlja bili funkcionalni dok je postojao neprikosnoveni autoritet, koji je bio iznad Ustava; i EU je bila uspešnija dok su vodeće zemlja EU bile bez problema u svojim zemljama i imale odlučujući uticaj u EU. Tako je i moglo da se desi da i pre formalnog stvaranja EU “trojka iz Evropske zajednice” – Žak Delor, Hans Van den Bruk i Žak Santer ponude 1991. Jugoslaviji članstvo u Evropskoj zajednici i time ulaz u osnivače Evropske unije i ozbiljan novac za prilagođavanje. Zajedničkim snagama neprikosnovenih lidera Srba i Hrvata ovaj predlog je odbijen.

SFRJ je izgubila snagu odlučivanja odlaskom Tita i nedovršene institucije nisu mogle da je nadomeste. Čini se da je EU izgubila snagu odlučivanja kakvu je imala kada su npr. primane Bugarska i Rumunija, pre svega zbog političkih interesa, a koju sada ne može da demonstrira ni oko Bregzita niti oko rešavanja kosovskog pitanja. I kod EU pad autoriteta nije nadomeštan izgradnjom jakih institucija, a i kao da se odustalo od formalnog usvajanja EU Ustava.

Ipak mi se čini očigledno da je EU mnogo bolja od svih drugih mogućnosti i ja i dalje navijam za EU, i nas sve sa Balkana u njoj, i nadam se da neće paralela sa SFRJ ići do kraja, te da čuveni slovenački ekonomista Jože Mencinger nije u pravu kada je EU uporedio sa SFRJ iz 1983. – kada se konačno shvatilo da Tita nema.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side