08.05.2019 Beograd

Nadežda Gaće: Naše bolesti – lek za EU

Nadežda Gaće: Naše bolesti – lek za EU
Pred Dan Evropske unije ne mogu da se ne setim da je stvaranje EU koincidiralo sa direktno obrnutim procesom – raspadom Jugoslavije. Prvih 12 članica postavile su temelje zajednica zemalja koje će svoju moć graditi, pre svega, na civilizacijskim vrednostima, a ne na oružju.

Ugovor potpisan u Mastrihtu 1993, Lisabonski sporazum i niz potpisanih akata uključuju uslove za proširenje i napuštanje. Precizirana pravila ponašanja usložili su birokratiju – ali su izostale institucionalne poluge, hajde da kažem, prisile i fiskalne moći. Novih 16 članica primljeno je kroz definisanu proceduru, ali ipak sa razlikama u pogledu ispunjenosti uslova. Iako je odlučivanje u EU konsenzusom, bilo je vidljivo da postoje centri moći koji su mogli da nateraju sve članice da više ili manje gledaju kroz prste novim kandidatima.

Mnogo je pisano o tome koliko sličnosti imaju EU danas i SFRJ posle 1974, nakon usvajanja Ustava koji je republike učinio i ekonomski i interesno samostalnim. I kada se gleda formalna sličnost, stoji da smo i mi, kao i EU, bili sui generis državni format sa elementima i federacije i konfederacije i unitarne države. Bili smo, kao i EU, carinska unija sa zajedničkom spoljnom politikom, ali smo mi imali fiskalnu snagu i sopstvenu policiju i vojsku. Upozoravajuća je i sličnost SFRJ i onog dela EU koji se nalazi u Evrozoni. Zajednička valuta, a svaka zemlja ima i centralnu banku i ministarstvo finansija. Mi smo upadanjem u zajednički monetarni sistem, prvo Srbija, pa potom i Slovenija, nacionalističkim porivima za dezintegraciju, dodali i čisto ekonomske. To se Evropi nije desilo iako zaduživanje nekih zemlja pomalo liči, ali se desio Bregzit, koji ima sličnosti s neuspelim pokušajem Slovenije da u SFRJ dobije “asimetrični” status.

Ima jedna začkoljica koje se valja setiti – mi smo kao zemlja bili funkcionalni dok je postojao neprikosnoveni autoritet, koji je bio iznad Ustava; i EU je bila uspešnija dok su vodeće zemlja EU bile bez problema u svojim zemljama i imale odlučujući uticaj u EU. Tako je i moglo da se desi da i pre formalnog stvaranja EU “trojka iz Evropske zajednice” – Žak Delor, Hans Van den Bruk i Žak Santer ponude 1991. Jugoslaviji članstvo u Evropskoj zajednici i time ulaz u osnivače Evropske unije i ozbiljan novac za prilagođavanje. Zajedničkim snagama neprikosnovenih lidera Srba i Hrvata ovaj predlog je odbijen.

SFRJ je izgubila snagu odlučivanja odlaskom Tita i nedovršene institucije nisu mogle da je nadomeste. Čini se da je EU izgubila snagu odlučivanja kakvu je imala kada su npr. primane Bugarska i Rumunija, pre svega zbog političkih interesa, a koju sada ne može da demonstrira ni oko Bregzita niti oko rešavanja kosovskog pitanja. I kod EU pad autoriteta nije nadomeštan izgradnjom jakih institucija, a i kao da se odustalo od formalnog usvajanja EU Ustava.

Ipak mi se čini očigledno da je EU mnogo bolja od svih drugih mogućnosti i ja i dalje navijam za EU, i nas sve sa Balkana u njoj, i nadam se da neće paralela sa SFRJ ići do kraja, te da čuveni slovenački ekonomista Jože Mencinger nije u pravu kada je EU uporedio sa SFRJ iz 1983. – kada se konačno shvatilo da Tita nema.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori

    Prije 85 godina Tomas Man je pošao u "civilizovanu pustolovinu". Desetodnevno putovanje brodom iz Evrope u Ameriku opisao je u dnevniku kojem je dao naslov "Preko mora s Don Kihotom". Na brodu, koji naziva "udobni Holanđanin", bilo je svega tridesetak putnika. Niko nije bio turist.

  • Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

    Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Vladimir Gligorov: Dve unije Vladimir Gligorov: Dve unije

    Biti u dve unije istovremeno, Evropskoj i Evroazijskoj, nije moguće. Ne samo zato što je članstvo u Evropskoj uniji političko, a ne samo privredno. Ali i samo sa stanovišta trgovačke politike, nije moguće biti u carinskoj evropskoj i evroazijskoj uniji. Ukoliko to nije očigledno, valja se podsetiti da je osnovni razlog ukrajinskih sukoba, unutar zemlje i sa Rusijom, bio upravo taj što je bilo potrebno birati između te dve unije, pa je predsednik bio za Evroazijsku, a većina naroda za Evropsku.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side