30.08.2017 Beograd

Nadežda Gaće: Mora li se voziti u suprotnom smeru?

Nadežda Gaće: Mora li se voziti u suprotnom smeru?
Sećam se jednog vica o vozaču koji na vestima čuje kako jedan ludak vozi u suprotnom pravcu i koji na to kaže suvozaču – “čuj jedan – pa na stotine ih je..!”.

Pre 35 godina Slobodan Milošević je bio partijski postavljen direktor u privredi i štićenik Ivana Stambolića; pre 30 godina je osvojio vlast u partiji, tajnim službama, medijima i nad tokovima novca pobedivši na čuvenoj Osmoj sednici Saveza komunista Srbije i prisilivši istog tog Ivana Stambolića da podnese ostavku. A sve to nakon čuvene rečenice koju je izgovorio na Kosovu Polju – “Niko ne sme da vas bije”; pre 25 godina su se rasplamsali ratovi koji su doveli do raspada Jugoslavije i ubedljive pobede Miloševića na demokratskim izborima za predsednika krnje, odnosno Savezne Republike Jugoslavije, pre 20 godina Milošević je, nakon realnog gubitka ratova po Jugoslaviji, pritisnut demonstracijama i međunarodnom arbitražom prihvatio gubitak na lokalnim izborima 4. februara 1997 godine; pre 15 godina je u Hagu rekao da “se ne oseća krivim”, pre 10 godina Miloševića više nije bilo.

U međuvremenu su ubijeni Slavko Ćuruvija i Ivan Stambolić, obojica poznanici, a Ivan Stambolić čak i čovek kome Milošević duguje svoj politički uspon. Nije dokazana veza Miloševića i ovih atentata, ali nije ni opovrgnuta sumnja da je upravo on na ovaj ili onaj način bio i iza toga.

U međuvremenu je njegov SPS postao stabilan deo Vlasti, prvo u partnerstvu sa Demokratskom strankom, a potom u partnerstvu sa SNS. U međuvremenu je Šešelj oslobođen krivice pred Haškim tribunalom. Kao da je krug zatvoren, SPS i SRS su započeli put Srbije u sunovrat i nakon godina vladavine antimiloševićevaca, na vlasti se ponovo ustalila SPS i stranka koja svakako ima poreklo u ondašnjim radikalima.

Taj krug je zatvoren, antimiloševićevci su bili na vlasti i porazili sami sebe, ali Srbija i dalje nije našla način da uhvati korak sa svetom, da nadoknadi propuštene godine, da pogleda u oči sopstvenim greškama i gresima prošlosti i hrabro krene napred nekim od mogućih puteva.

A mogući putevi su tamo gde nisi jedini koji vozi u suprotnom pravcu. Pa, svi na svetu i svi naši političari, kada brinu o sebi, artikulišu svoje interese u skladu sa odnosima snaga i tako da se ne nađu na putu interesa jačih. Uostalom, ne prelazi niko šine kada tutnji voz nego čeka da prođe, ma koliko mu bio jak interes da se nađe na drugoj strani. Normalan čovek ne čupa uši siledžijama na ćošku kad je sam iako ga ta banda nervira – nego pređe na drugu stranu ulice da bi došao tamo gde je krenuo, a nije krenuo da se bije s tom bandom.

Istorija Srbije koju nam je očerupanu servirao Milošević jeste istorija nerespektovanja odnosa snaga i artikulacije sopstvenih interesa kao da nije ni bilo glave, a kamoli pameti. Hoćemo li se osvestiti i pokušati da idemo dalje koristeći neki – bilo koji – vetar u leđa, ne znam. Ali znam da smo morali, moramo i moraćemo kad-tad to da učinimo.

autor: VV izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić

    Ko drži ključeve Beograda, drži ključeve Srbije. Zato nije čudo što se oštre sablje i koplja za beogradski boj. Beograd ima ogroman ne samo simboličko-politički nego i praktično ekonomski značaj. U stvari, da nije drugog ne bi bilo ni prvog.

  • Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost

    Poznat vam je, svakako, lider koji medije kritikuje kao svoje neprijatelje iako njegovi nastupi dominiraju javnim prostorom, kome se, uprkos zapadnom kursu, istražuju sporne veze sa Rusijom i Kinom i koji za iskušenja domovine najviše krivi njen “bivši režim”. Ali, takvom opisu odgovara, premijerno, i predsednik – Amerike.

  • Vladimir Gligorov: Lokalni izbori Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

    Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

  • Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu

    Ono što je George Harrison bio u Beatlesima, Predrag Lucić bio je u Feral Tribuneu. Samozatajan i marljiv po vlastitom izboru uvijek malo u drugom planu, ne zbog toga što bi ga tamo netko gurao (jer ondje nije ni pripadao), već što se sâm tako postavljao.

  • Vladimir Gligorov: Berza Vladimir Gligorov: Berza

    Zašto bankarske krize imaju veći negativan efekat od berzanskih kriza? Ovo je zanimljivo upravo sada kada je došlo do značajne korekcije u berzanskim vrednostima. Poređenja radi, panika iz 1987, pošto je došlo do velikog gubitka vrednosti akcija, bila je kratkotrajna i nije imala gotovo nikakav uticaj na privredna kretanja.

  • Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski

    Da je Davos bio dve nedelje ranije, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću bi čestitali na makroekonomskoj stabilizaciji i pitali ga za investicione mogućnosti; ovako će ga prepoznavati kao čoveka iz zemlje u kojoj je nedavno ubijen opozicioni lider.

  • Vladimir Gligorov: Crkva i politika Vladimir Gligorov: Crkva i politika

    Nije zapravo jasno zašto se računa da je zamrznuti konflikt bolje rešenje od normalizacije odnosa sa kosovskim vlastima? Bolje sa stanovišta srpskih interesa. Ostaviću za trenutak po strani koji su to tačno interesi.

Preporuke prijatelja
FEST 2018
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw