17.05.2017 Beograd

Nadežda Gaće: Montažno – demontažna Vlada

Nadežda Gaće: Montažno – demontažna Vlada
Praktično cele ove godine, a posebno nakon pobede Vučića na predsedničkim izborima, spekuliše se ko bi mogao biti novi premijer i pri tome, skoro bez izuzetka, čak i najdobronamerniji razmišljaju kako će, ko god da bude izabran, biti u velikoj senci novoizabranog predsednika.

Čak se i rodio pežorativni termin o mirkocvetkovićizaciji Vlade Srbije iako bi se za vladu Mirka Cvetkovića moglo naći i mnogo dobrih poteza – svakako više nego u nekoliko prethodnih. Bar u ekonomskoj sferi.

Ustav daje mnogo veće nadležnosti predsedniku Vlade nego predsedniku države, pri čemu i ovaj drugi ima ozbiljnija ovlašćenja nego što smo to bili skloni da tumačimo u poslednje vreme. Sa druge strane, i empirijski, a i teorijski, prava vlast nije a prori ni u rukama premijera ni u rukama predsednika. Milošević je bio predsednik koji je imao premijere, ali s mukom se sada ljudi sećaju koga sve, Đinđić je bio premijer, kao i Koštunica, a opet nije lako setiti se da li je bilo predsednika uopšte, a kada je postojao – ko je to bio.

U uslovima neizgrađenih i nedovršenih institucija vlast postoji onaj ko ima ili kontroliše većinu u parlamentu, a to je po pravilu predsednik najjače stranke. Kada su koalicije na vlasti, a kod nas su mahom bile velike koalicije sa 14, 18, pa čak i 26 stranaka u Vladi, onda su broj glasova u parlamentu i podrška važnih struktura, kao što su razne Službe i međunarodni faktor, polugu te vlasti činili moćnijom. DS sa Borisom Tadićem je, kao jedinstvena stranka, prvi put nakon Miloševićevog vremena imao značajnu prednost u parlamentu, a SNS sa Vučićem ima i nakon devedesetih i apsolutnu većinu. Tako je raspoređena i moć; nakon značajne Tadićeve moći i igranja sa imenom premijera, pojavila se još veća moć Vučića. On sada može da postavi koga hoće, mogao bi čak i Mirka Cvetkovića – bar da se olakša poređenje s tim vremenom.

Odugovlačenjem da kaže ime premijera on pojačava spekulacije da će premijer biti samo figura koja će igrati po diktatu SNS, odnosno njenog predsednika, a mi ćemo govoriti da se igra po diktatu predsednika Srbije. To je, naravno, tačno, ali je bitnije ko upravlja parlamentarnom većinom. Vučić, koji ima nesumnjivo ogromnu popularnost, niz dobrih rezultata u spoljnoj politici i ekonomiji, ali i niz loših rezultata u pogledu vladavine prava, transparentnosti vlasti, kulturne politike i medija, na primer, upravo zbog te neverovatne popularnosti i moći koju ima odgovaran je i za ono za šta nije formalno nadležan, pa i za izgradnju i zaštitu institucija.

Propustio je niz šansi da i to popravi, a stiče se utisak da propušta i ovu – odugovlačenjem da se izjasni i pretvaranjem izbora premijera u lični mali čin, on ne dozvoljava da se institucija Vlade i njenog predsednika pozicionira kako dolikuje i kako odgovara duhu našeg Ustava. Možda njemu i nije bitno ko će biti premijer. Ili mu je možda bitno, ali ovim ponašanjem to ne pokazuje. Meni, da ne generalizujem dalje, nama, to funkcionisanje i ugled institucija veoma je bitno.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta

    Kažu da se u poslednjih 125 godina vodi 25 ratova godišnje u proseku. U broju sukoba u kojima ima više od hiljadu žrtava (to su onda ratovi) najčešće su sudelovale Kina, Britanija, Francuska, USA i Rusija.

  • Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti

    Dok se ovde raspredaju priče treba li Kosovo da ostane “naš, a svetski” zamrznuti konflikt, smenila su se dva drastično različita zagrevanja na jednom od najdugotrajnijih zamrznutih konflikata – na Korejskom poluostrvu. U prvom, donedavnom – samo što se nije izmetnuo u vreli konflikt, i to nuklearni, a u drugom, ovih dana – počelo je diplomatsko otopljavanje odnosa koje budi nade u postepeno nekonfliktno odmrzavanje tog relikta Hladnog rata.

  • Mijat Lakićević: Kolo sreće Mijat Lakićević: Kolo sreće

    Da li će Janković biti Vučiću ono što je Vučić bio Tadiću? Evropska alternativa.

  • Andrej Zarević: Hoće li biti rata Andrej Zarević: Hoće li biti rata

    Svet se, naoko, odjednom suočio ne s jednim već sa dva rata – diplomatskim i trgovinskim. Zapad i Rusija su se, ne može se reći neočekivano, upustili u masovno proterivanje diplomata posle afere “Skripalj”. Trgovinski rat, takođe ne neočekivano, tiho se rasplamsava preteći da uništi ono malo optimizma u svetskoj privredi.

  • Mijat Lakićević: Misija Mijat Lakićević: Misija

    Dim iz kosovskih “termoelektrana” prekrio celu Srbiju, “pod njima se ništa ne vidi”, što bi rekao Borin gazda Mitke. Pa tako ni vesti koje su od još dalekosežnijeg značaja, mada možda na prvi pogled tako ne izgleda. Recimo vest da “Ruska IT kompanija Jandeks (Yandex) dolazi u Srbiju”.

  • Dimitrije Boarov: Mala privreda i "domaćinska ekonomija" Dimitrije Boarov: Mala privreda i "domaćinska ekonomija"

    Pre neki dan zapala mi je za oko informacija Gradske uprave za imovinu Novog Sada da 118 poslovnih prostora u gradu zvrji prazno i čeka zakupce.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw