17.05.2017 Beograd

Nadežda Gaće: Montažno – demontažna Vlada

Nadežda Gaće: Montažno – demontažna Vlada
Praktično cele ove godine, a posebno nakon pobede Vučića na predsedničkim izborima, spekuliše se ko bi mogao biti novi premijer i pri tome, skoro bez izuzetka, čak i najdobronamerniji razmišljaju kako će, ko god da bude izabran, biti u velikoj senci novoizabranog predsednika.

Čak se i rodio pežorativni termin o mirkocvetkovićizaciji Vlade Srbije iako bi se za vladu Mirka Cvetkovića moglo naći i mnogo dobrih poteza – svakako više nego u nekoliko prethodnih. Bar u ekonomskoj sferi.

Ustav daje mnogo veće nadležnosti predsedniku Vlade nego predsedniku države, pri čemu i ovaj drugi ima ozbiljnija ovlašćenja nego što smo to bili skloni da tumačimo u poslednje vreme. Sa druge strane, i empirijski, a i teorijski, prava vlast nije a prori ni u rukama premijera ni u rukama predsednika. Milošević je bio predsednik koji je imao premijere, ali s mukom se sada ljudi sećaju koga sve, Đinđić je bio premijer, kao i Koštunica, a opet nije lako setiti se da li je bilo predsednika uopšte, a kada je postojao – ko je to bio.

U uslovima neizgrađenih i nedovršenih institucija vlast postoji onaj ko ima ili kontroliše većinu u parlamentu, a to je po pravilu predsednik najjače stranke. Kada su koalicije na vlasti, a kod nas su mahom bile velike koalicije sa 14, 18, pa čak i 26 stranaka u Vladi, onda su broj glasova u parlamentu i podrška važnih struktura, kao što su razne Službe i međunarodni faktor, polugu te vlasti činili moćnijom. DS sa Borisom Tadićem je, kao jedinstvena stranka, prvi put nakon Miloševićevog vremena imao značajnu prednost u parlamentu, a SNS sa Vučićem ima i nakon devedesetih i apsolutnu većinu. Tako je raspoređena i moć; nakon značajne Tadićeve moći i igranja sa imenom premijera, pojavila se još veća moć Vučića. On sada može da postavi koga hoće, mogao bi čak i Mirka Cvetkovića – bar da se olakša poređenje s tim vremenom.

Odugovlačenjem da kaže ime premijera on pojačava spekulacije da će premijer biti samo figura koja će igrati po diktatu SNS, odnosno njenog predsednika, a mi ćemo govoriti da se igra po diktatu predsednika Srbije. To je, naravno, tačno, ali je bitnije ko upravlja parlamentarnom većinom. Vučić, koji ima nesumnjivo ogromnu popularnost, niz dobrih rezultata u spoljnoj politici i ekonomiji, ali i niz loših rezultata u pogledu vladavine prava, transparentnosti vlasti, kulturne politike i medija, na primer, upravo zbog te neverovatne popularnosti i moći koju ima odgovaran je i za ono za šta nije formalno nadležan, pa i za izgradnju i zaštitu institucija.

Propustio je niz šansi da i to popravi, a stiče se utisak da propušta i ovu – odugovlačenjem da se izjasni i pretvaranjem izbora premijera u lični mali čin, on ne dozvoljava da se institucija Vlade i njenog predsednika pozicionira kako dolikuje i kako odgovara duhu našeg Ustava. Možda njemu i nije bitno ko će biti premijer. Ili mu je možda bitno, ali ovim ponašanjem to ne pokazuje. Meni, da ne generalizujem dalje, nama, to funkcionisanje i ugled institucija veoma je bitno.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti

    Ivica Dačić je zapretio da će promeniti zvanično, za Srbiju, ime Makedonije u Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, “kako je zove ceo svet”, kaže on. Ovo drugo nije tačno, ali nije zapravo preterano važno.

  • Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost

    Šta znači kada se kaže da je država pred bankrotstvom? I kako se to ispoljava? Jedan je slučaj kada vlasti cene da je bolje da ne izvršavaju obaveze prema poveriocima nego da dodatno oporezuju.

  • Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci

    Nakon isprazne rasprave o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu u Skupštini Srbije, postavlja se krupno pitanje – zašto ova prilika nije iskorišćena da se doista utvrdi čemu služi prohibicija prometa obradivog zemljišta kojoj će biti izloženi državljani zemalja članica Evropske unije i zašto se baš njima, faktički, u narednih deset godina zabranjuje da učestvuju u neminovnom procesu ukrupnjavanja poseda u zemlji u kojoj prosečan vlasnik ima njivu od samo četiri hektara?

  • Jelka Jovanović: Kitka šarena Jelka Jovanović: Kitka šarena

    Makedonsko devojče... nastavak stiha je u naslovu. Dakle, Makedonija je u Srbiji ispala top-tema zbog špijunaže koja je možda opasna, mada se još ne zna kako pošto potencijalne “strane” kojima Makedonija omogućava “ofanzivan obaveštajni rad” nisu imenovane.

  • Mijat Lakićević: Laban oprostio Polovini Mijat Lakićević: Laban oprostio Polovini

    Laban oprostio Polovini što ga je tukao. Ovaj “njuznetovski” naslov u Srbiji više nikog ne bi iznenadio. Likovi iz Kovačevićevih crnih komedija vaskrsavaju na naše oči, življi nego ikad.

  • Dimitrije Boarov: Koska je bačena Dimitrije Boarov: Koska je bačena

    Nakon što je šef delegacije MMF-a za Srbiju Džejms Ruf završio svoju “tehničku posetu” Beogradu, Fiskalni savet je izašao u javnost sa svojom analizom fiskalnih kretanja u našoj zemlji ove godine, a tim povodom Pavle Petrović, šef Saveta, izjavio je krajem prošle sedmice da “postoji prostor za povećanje penzija i plata u javnom sektoru u 2018. i to do pet odsto u proseku, što odgovara rastu BDP-a” (Tanjug, 28. septembra).

  • Dimitrije Boarov: Kako ubrzati privredni rast Dimitrije Boarov: Kako ubrzati privredni rast

    Protekle sedmice su čak i listovi u kojima pršte napisi o mnogobrojnim uspesima i privrednim pobedama širom naše zemlje bili prinuđeni da prenesu bankarske procene da je nerealno očekivati da će Srbija ove godine dostići planiranu i projektovanu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda od tri odsto u odnosu na prošlu godinu (kada je ostvarena stopa rasta od 2,8 odsto).

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side