17.05.2017 Beograd

Nadežda Gaće: Montažno – demontažna Vlada

Nadežda Gaće: Montažno – demontažna Vlada
Praktično cele ove godine, a posebno nakon pobede Vučića na predsedničkim izborima, spekuliše se ko bi mogao biti novi premijer i pri tome, skoro bez izuzetka, čak i najdobronamerniji razmišljaju kako će, ko god da bude izabran, biti u velikoj senci novoizabranog predsednika.

Čak se i rodio pežorativni termin o mirkocvetkovićizaciji Vlade Srbije iako bi se za vladu Mirka Cvetkovića moglo naći i mnogo dobrih poteza – svakako više nego u nekoliko prethodnih. Bar u ekonomskoj sferi.

Ustav daje mnogo veće nadležnosti predsedniku Vlade nego predsedniku države, pri čemu i ovaj drugi ima ozbiljnija ovlašćenja nego što smo to bili skloni da tumačimo u poslednje vreme. Sa druge strane, i empirijski, a i teorijski, prava vlast nije a prori ni u rukama premijera ni u rukama predsednika. Milošević je bio predsednik koji je imao premijere, ali s mukom se sada ljudi sećaju koga sve, Đinđić je bio premijer, kao i Koštunica, a opet nije lako setiti se da li je bilo predsednika uopšte, a kada je postojao – ko je to bio.

U uslovima neizgrađenih i nedovršenih institucija vlast postoji onaj ko ima ili kontroliše većinu u parlamentu, a to je po pravilu predsednik najjače stranke. Kada su koalicije na vlasti, a kod nas su mahom bile velike koalicije sa 14, 18, pa čak i 26 stranaka u Vladi, onda su broj glasova u parlamentu i podrška važnih struktura, kao što su razne Službe i međunarodni faktor, polugu te vlasti činili moćnijom. DS sa Borisom Tadićem je, kao jedinstvena stranka, prvi put nakon Miloševićevog vremena imao značajnu prednost u parlamentu, a SNS sa Vučićem ima i nakon devedesetih i apsolutnu većinu. Tako je raspoređena i moć; nakon značajne Tadićeve moći i igranja sa imenom premijera, pojavila se još veća moć Vučića. On sada može da postavi koga hoće, mogao bi čak i Mirka Cvetkovića – bar da se olakša poređenje s tim vremenom.

Odugovlačenjem da kaže ime premijera on pojačava spekulacije da će premijer biti samo figura koja će igrati po diktatu SNS, odnosno njenog predsednika, a mi ćemo govoriti da se igra po diktatu predsednika Srbije. To je, naravno, tačno, ali je bitnije ko upravlja parlamentarnom većinom. Vučić, koji ima nesumnjivo ogromnu popularnost, niz dobrih rezultata u spoljnoj politici i ekonomiji, ali i niz loših rezultata u pogledu vladavine prava, transparentnosti vlasti, kulturne politike i medija, na primer, upravo zbog te neverovatne popularnosti i moći koju ima odgovaran je i za ono za šta nije formalno nadležan, pa i za izgradnju i zaštitu institucija.

Propustio je niz šansi da i to popravi, a stiče se utisak da propušta i ovu – odugovlačenjem da se izjasni i pretvaranjem izbora premijera u lični mali čin, on ne dozvoljava da se institucija Vlade i njenog predsednika pozicionira kako dolikuje i kako odgovara duhu našeg Ustava. Možda njemu i nije bitno ko će biti premijer. Ili mu je možda bitno, ali ovim ponašanjem to ne pokazuje. Meni, da ne generalizujem dalje, nama, to funkcionisanje i ugled institucija veoma je bitno.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji

    Iako je praktično nestala još pre 27 godina, Jugoslavija očigledno ponovo provocira istraživanja i izjašnjavanja u Srbiji.

  • Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra" Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra"

    Kao i u samoj Rusiji, tako i u Srbiji stogodišnjica Velike oktobarske revolucije (7. novembra 1917) oficijelno praktično nije ni spomenuta iako je poredak “socijalizma”, zasnovan na tekovinama ovog epohalnog događaja 20. stoleća, i kod nas trajao skoro pola veka.

  • Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak

    U poslednjem, novembarskom broju MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi) skreće se pažnja na činjenicu da najnoviji MMF-ov pregled svetskih ekonomskih kretanja donosi za iduću godinu niz optimističnih poruka i pozitivnih iznenađenja – to jest, da globalna ekonomija hvata zalet i da oporavak ide željenim pravcem i intenzitetom, stimulisan investicijama, trgovinom i industrijskom proizvodnjom.

  • Nenad Živković: O nelagodi u kulturi Nenad Živković: O nelagodi u kulturi

    Srbija je na svom putu u slavu, večnost i Evropsku uniju zaglavljena ne samo u političkom i emotivnom glibu nerešenog statusa svoje kolevke već i u patetičnim izlučevinama droba severno od svog srca – šta je kome bliže, predmet ili organ; ona je još više, čini se beznadežno, potonula u sopstvenu nesposobnost da se suoči s neophodnošću da se menja zaistinski, temeljno i iznutra, kako bi uopšte postojala.

  • Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda

    Nakon ovogodišnje strahovite suše bilo je jesenas različitih procena o visini štete koju je pretrpela naša poljoprivreda.

  • Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici

    Teška optužba? Možda, posebno što nije reč o psihopatama koje zlostavljaju svoju decu na sve zamislive i nezamislive načine.

  • Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja

    Zemlje koje imaju suficite u razmeni sa svetom moraju da ih ulože u inostranstvu. Zašto ne kod kuće? To nije pitanje lišeno smisla, ali onda naravno ne bi bilo tih suficita.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije festival nauke bmw