09.10.2019 Beograd

Nadežda Gaće: Može li Srbija bez socijaldemokratije

Nadežda Gaće: Može li Srbija bez socijaldemokratije
Mi koji duže živimo ne pomerajući se, promenili smo bar pet država: FNRJ, SFRJ, SJ, SCG, Srbija, a ima ih živih koji su iskusili i DFJ, pa i imena pre Drugog svetskog rata. Najduže smo živeli u mekom komunizmu i samoupravljanju, gde je, uz mnoštvo mana, sistem pružao utisak da nam je iz godine u godinu bolje i gajio ono što bi se danas nazvale socijaldemokratske vrednosti.

U punoletnom stanovništvu taj sistem su okusili svi koji su sada stariji od četrdesetak godina, a kako nam je stanovništvo staro, oni predstavljaju nadmoćnu većinu u biračkom telu. I gle čuda: stranke socijaldemokratske orijentacije ne predstavljaju ni izbor koliko-toliko značajne manjine stanovnika, čak i kada bih u taj korpus ubrajala i socijaliste, mada za to nema valjanog razloga u ponašanju, posebno u periodu kada su stvarani i kada im je nacionalizam bio noseća poruka. A ostali – DS, SDS, SDPS, LSV... – zajedno ne predstavljaju ozbiljnu snagu, a pojedinačno im je cenzus preveliki zadatak.

Sa druge strane, stranke desnice iako daju jasne signale da nisu socijaldemokrate, vrlo često koriste takvu retoriku, koja pre svega vuče na populizam.

Međustranačka borba ne vodi se oko vrednosti, pogotovo jer populističke poruke većine zamagljuju te razlike; ne vodi se ni oko važnih tema države – jer im šaroliko udruživanje stranaka ne dozvoljava da te teme potegnu, pre svega zbog razlika koje međusobno imaju; ne vode se čak polemike ni o principima upravljanja – verovatno jer su razlike premale – nego se polemiše najviše o praksi vođenja država, ličnim zamerkama i optužbama.

Često mi se čini da je mnogo toga što jedni o drugima kažu loše u polujavnoj sferi (na primer, na Tviteru) istina iako je još češće nemoguće to proveriti.

Sve u svemu, u zemlji u kojoj se čini da su socijaldemokratske vrednosti bliske narodu, a u svakoj zemlji postoji značajan korpus takvih glasača) – socijaldemokratije nestaju u procesu cepanja i/ili povinovanju imperativu budibogsnama udruživanja zarad opstanka.

Taj proces je potrošio mnoge lidere ove orijentacije, bez obzira na to da li su bili kvalitetni, autentični i sposobni ili ne. Naravno, kao i u svetu, birači se pre svega privlače preko lidera i veoma mali broj ljudi hoće da čita i analizira programe. Najbitnije je poverenje u lidere, za koje oni moraju da se izbore. Vidljivo je da za neku, ‘ajde da kažemo evropsku levicu u Srbiji, ima mnogo više prostora nego što ona uspeva da ostvari; kao što je vidljivo da politička scena vapi za novim liderima.

Uspeh Saše Jankovića i još više “Belog Preletačevića” na predsedničkim izborima dokazuje “glad” za novim licima. Ali u mnoštvu registrovanih partija (više od sto ih je), mnoštvu parlamentarnih stranka (uvek više od 40) i stranaka u Vladi (između 16 i 26), prostor za pojavu novih neverovatno je sužen. Da ne pričamo o bar 20 važnih stranaka koje nikada samostalno nisu učestvovale na izborima. U bespoštednoj borbi vlasti i opozicije i njihovoj oštroj polarizaciji, novi postoje samo dok ne počnu da smetaju i jednima i drugima, a to se vrlo brzo desi. A biračima socijaldemokratske opcije ostaje da čekaju ili da se postojeći saberu ili da se novi probiju – ili da glasaju, ali za one koji ih manje nerviraju. 

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare

    Jedan problem jeste bojkot. Drugi – pregovori s Kosovom. A onda su tu i privredna kretanja, koja nisu ohrabrujuća. Očekivani odgovor vlasti jesu najave da će se povećavati plate i penzije, a tu je i najavljeni plan o javnim ulaganjima u preporod. Za nove četiri godine, deset, dvanaest, a možda i više milijardi evra u – sve. Zašto sve to? Ostavljam po strani Kosovo jer ni vlast niti opozicija ne mogu da očekuju mnogo glasova na tome.

  • Momčilo Pantelić: Suverenitet na tezgi Momčilo Pantelić: Suverenitet na tezgi

    Gotovo istovremeno istovetne stavove su, začudo, u samo donekle sličnim izazovima iskazale premijerke dve zemlje, drastično različitog međunarodnog rejtinga – Danske i Srbije. Ovdašnja autonomna teritorija nije na prodaju, takoreći uglas poručile su Mete Frederiksen i Ana Brnabić.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side