09.10.2019 Beograd

Nadežda Gaće: Može li Srbija bez socijaldemokratije

Nadežda Gaće: Može li Srbija bez socijaldemokratije
Mi koji duže živimo ne pomerajući se, promenili smo bar pet država: FNRJ, SFRJ, SJ, SCG, Srbija, a ima ih živih koji su iskusili i DFJ, pa i imena pre Drugog svetskog rata. Najduže smo živeli u mekom komunizmu i samoupravljanju, gde je, uz mnoštvo mana, sistem pružao utisak da nam je iz godine u godinu bolje i gajio ono što bi se danas nazvale socijaldemokratske vrednosti.

U punoletnom stanovništvu taj sistem su okusili svi koji su sada stariji od četrdesetak godina, a kako nam je stanovništvo staro, oni predstavljaju nadmoćnu većinu u biračkom telu. I gle čuda: stranke socijaldemokratske orijentacije ne predstavljaju ni izbor koliko-toliko značajne manjine stanovnika, čak i kada bih u taj korpus ubrajala i socijaliste, mada za to nema valjanog razloga u ponašanju, posebno u periodu kada su stvarani i kada im je nacionalizam bio noseća poruka. A ostali – DS, SDS, SDPS, LSV... – zajedno ne predstavljaju ozbiljnu snagu, a pojedinačno im je cenzus preveliki zadatak.

Sa druge strane, stranke desnice iako daju jasne signale da nisu socijaldemokrate, vrlo često koriste takvu retoriku, koja pre svega vuče na populizam.

Međustranačka borba ne vodi se oko vrednosti, pogotovo jer populističke poruke većine zamagljuju te razlike; ne vodi se ni oko važnih tema države – jer im šaroliko udruživanje stranaka ne dozvoljava da te teme potegnu, pre svega zbog razlika koje međusobno imaju; ne vode se čak polemike ni o principima upravljanja – verovatno jer su razlike premale – nego se polemiše najviše o praksi vođenja država, ličnim zamerkama i optužbama.

Često mi se čini da je mnogo toga što jedni o drugima kažu loše u polujavnoj sferi (na primer, na Tviteru) istina iako je još češće nemoguće to proveriti.

Sve u svemu, u zemlji u kojoj se čini da su socijaldemokratske vrednosti bliske narodu, a u svakoj zemlji postoji značajan korpus takvih glasača) – socijaldemokratije nestaju u procesu cepanja i/ili povinovanju imperativu budibogsnama udruživanja zarad opstanka.

Taj proces je potrošio mnoge lidere ove orijentacije, bez obzira na to da li su bili kvalitetni, autentični i sposobni ili ne. Naravno, kao i u svetu, birači se pre svega privlače preko lidera i veoma mali broj ljudi hoće da čita i analizira programe. Najbitnije je poverenje u lidere, za koje oni moraju da se izbore. Vidljivo je da za neku, ‘ajde da kažemo evropsku levicu u Srbiji, ima mnogo više prostora nego što ona uspeva da ostvari; kao što je vidljivo da politička scena vapi za novim liderima.

Uspeh Saše Jankovića i još više “Belog Preletačevića” na predsedničkim izborima dokazuje “glad” za novim licima. Ali u mnoštvu registrovanih partija (više od sto ih je), mnoštvu parlamentarnih stranka (uvek više od 40) i stranaka u Vladi (između 16 i 26), prostor za pojavu novih neverovatno je sužen. Da ne pričamo o bar 20 važnih stranaka koje nikada samostalno nisu učestvovale na izborima. U bespoštednoj borbi vlasti i opozicije i njihovoj oštroj polarizaciji, novi postoje samo dok ne počnu da smetaju i jednima i drugima, a to se vrlo brzo desi. A biračima socijaldemokratske opcije ostaje da čekaju ili da se postojeći saberu ili da se novi probiju – ili da glasaju, ali za one koji ih manje nerviraju. 

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Privredni rast Dimitrije Boarov: Privredni rast

    Prikazujući prošle sedmice najnovije izdanje mesečne publikacije “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izneo je procenu da će privredni rast Srbije ove godine iznositi najmanje 3,8 odsto i da je glavni doprinos ovom uzletu BDP-a u drugom polugodištu (posle skromnog rasta u prvom) dalo uvođenje u račun dodate vrednosti koju je stvorila izgradnja gasovoda “Turski tok”.

  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Vladimir Gligorov: Male plate Vladimir Gligorov: Male plate

    Zašto su plate u Srbiji male? I do koje mere je to posledica stranih ulaganja? Najpre o stranim ulaganjima.

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side