Nadežda Gaće: Može li Srbija bez socijaldemokratije
09.10.2019 Beograd

Nadežda Gaće: Može li Srbija bez socijaldemokratije

Nadežda Gaće: Može li Srbija bez socijaldemokratije
Mi koji duže živimo ne pomerajući se, promenili smo bar pet država: FNRJ, SFRJ, SJ, SCG, Srbija, a ima ih živih koji su iskusili i DFJ, pa i imena pre Drugog svetskog rata. Najduže smo živeli u mekom komunizmu i samoupravljanju, gde je, uz mnoštvo mana, sistem pružao utisak da nam je iz godine u godinu bolje i gajio ono što bi se danas nazvale socijaldemokratske vrednosti.

U punoletnom stanovništvu taj sistem su okusili svi koji su sada stariji od četrdesetak godina, a kako nam je stanovništvo staro, oni predstavljaju nadmoćnu većinu u biračkom telu. I gle čuda: stranke socijaldemokratske orijentacije ne predstavljaju ni izbor koliko-toliko značajne manjine stanovnika, čak i kada bih u taj korpus ubrajala i socijaliste, mada za to nema valjanog razloga u ponašanju, posebno u periodu kada su stvarani i kada im je nacionalizam bio noseća poruka. A ostali – DS, SDS, SDPS, LSV... – zajedno ne predstavljaju ozbiljnu snagu, a pojedinačno im je cenzus preveliki zadatak.

Sa druge strane, stranke desnice iako daju jasne signale da nisu socijaldemokrate, vrlo često koriste takvu retoriku, koja pre svega vuče na populizam.

Međustranačka borba ne vodi se oko vrednosti, pogotovo jer populističke poruke većine zamagljuju te razlike; ne vodi se ni oko važnih tema države – jer im šaroliko udruživanje stranaka ne dozvoljava da te teme potegnu, pre svega zbog razlika koje međusobno imaju; ne vode se čak polemike ni o principima upravljanja – verovatno jer su razlike premale – nego se polemiše najviše o praksi vođenja država, ličnim zamerkama i optužbama.

Često mi se čini da je mnogo toga što jedni o drugima kažu loše u polujavnoj sferi (na primer, na Tviteru) istina iako je još češće nemoguće to proveriti.

Sve u svemu, u zemlji u kojoj se čini da su socijaldemokratske vrednosti bliske narodu, a u svakoj zemlji postoji značajan korpus takvih glasača) – socijaldemokratije nestaju u procesu cepanja i/ili povinovanju imperativu budibogsnama udruživanja zarad opstanka.

Taj proces je potrošio mnoge lidere ove orijentacije, bez obzira na to da li su bili kvalitetni, autentični i sposobni ili ne. Naravno, kao i u svetu, birači se pre svega privlače preko lidera i veoma mali broj ljudi hoće da čita i analizira programe. Najbitnije je poverenje u lidere, za koje oni moraju da se izbore. Vidljivo je da za neku, ‘ajde da kažemo evropsku levicu u Srbiji, ima mnogo više prostora nego što ona uspeva da ostvari; kao što je vidljivo da politička scena vapi za novim liderima.

Uspeh Saše Jankovića i još više “Belog Preletačevića” na predsedničkim izborima dokazuje “glad” za novim licima. Ali u mnoštvu registrovanih partija (više od sto ih je), mnoštvu parlamentarnih stranka (uvek više od 40) i stranaka u Vladi (između 16 i 26), prostor za pojavu novih neverovatno je sužen. Da ne pričamo o bar 20 važnih stranaka koje nikada samostalno nisu učestvovale na izborima. U bespoštednoj borbi vlasti i opozicije i njihovoj oštroj polarizaciji, novi postoje samo dok ne počnu da smetaju i jednima i drugima, a to se vrlo brzo desi. A biračima socijaldemokratske opcije ostaje da čekaju ili da se postojeći saberu ili da se novi probiju – ili da glasaju, ali za one koji ih manje nerviraju. 

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nikola Lunić: Brat Li Nikola Lunić: Brat Li

    Li Venliang, oftalmolog iz Vuhana, umro je 7. februara ove godine od posledica koronavirusne upale pluća. On je prvi pokušao javno da upozori na zabrinjavajući broj virusnih infekcija koje mogu da prerastu kontrolisane uslove. Međutim, na samom početku virusne infekcije Komunistička partija Kine odlučila je da to ipak sakrije od domaće i svetske javnosti, a dr Li je bio ukoren i prisiljen da potpiše izjavu kako su njegovi stavovi neosnovani i predstavljaju nezakonitu glasinu

  • Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se

    Dok se velike sile nadmeću kako da preurede svet po svom ukusu, novi globalni poredak zavela je minijaturna, nevidljiva avetinja – koronavirus. Presekla je globalizaciju i izazvala zatvaranje granica više od Donalda Trampa, mlavi otpore svojoj svemoći jednostavnije od Vladimira Putina i Si Đinpinga, dodatno umanjuje neophodnu dozu jedinstva u EU i sve njih inspiriše da se međusobno optužuju za njegovu iznenadnu najezdu.

  • Vladimir Gligorov: Tri zablude Vladimir Gligorov: Tri zablude

    Evropska ekonomska zajednica, pa potom Evropska unija uticale su na diktatorske ili autokratske režime, desne ili leve (da ne ulazim u detaljnije karakterizacije) na taj način što su nudile proces evropeizacije.

  • Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke

    Nije to baš često u Vučićevoj Srbiji da u javnost prodru veoma različiti pogledi državnih funkcionera na neko krupno privredno pitanje, kao što je sada slučaj u prodaji ili odustajanju od prodaje Komercijalne banke u Beogradu.

  • Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa

    Iako “korona kriza” još nije širom sveta došla do svojih krajnjih granica i nanela sve moguće štete i mnogobrojne ljudske žrtve, u svetskom javnom mnjenju već se tu i tamo postavlja pitanje da li će ova pandemija ostaviti neke trajne posledice ili će se politički i ekonomski trendovi na planeti nastaviti tamo gde su prekinuti pre nekoliko sedmica, sa osnovnim ciljem da se nadoknadi propušteno?

  • Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure

    Paradoksalno ali istinito, posao cenzora u svim vremenima i svim sistemima nikada nije bio lak. U krajnjem skoru uvek je bivao osujećen, a sizifovski napori i nalogodavaca i izvođača radova po pravilu su završavali tako što su i jedni i drugi, nakon izvesnog vremena, bivali izloženi javnoj osudi i stubu srama.

  • Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama

    “To što sam paranoičan ne znači i da me niko ne juri”, odavno je ovo prepričavano, više kao štos, ali kako vreme prolazi i kako kanali informisanja postaju ne samo svima dostupni nego i otvoreni za sve “autore” – sve je primenljivije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side