Nadežda Gaće: Može li bolje
13.11.2019 Beograd

Nadežda Gaće: Može li bolje

Nadežda Gaće: Može li bolje
Kritičari kažu da je vlast u Srbiji nepristojna jer vređa svoje političke protivnike i one koji je kritikuju, neempatična jer ubeđuje ljude da im nikada nije bilo bolje – što je možda tačno, ali im svakako nije dobro, bahata jer se ne obazire na kritike niti odgovara na pitanja za koje mora da ima odgovore, kao što je rušenje u Hercegovačkoj ili ne/rušenje na Kopaoniku, dozvoljava sebi što ne bi dozvolila drugima.

Ne pada joj na pamet da objasni šta se dešava u trgovini oružjem, podržava nekulturu sebi bliskih medija i nikada se ne ogradi od niza uvreda i neistina koje, pa upravo zbog javno iskazane bliskosti tih medija i vlasti, naravno da doživljavamo kao da to radi sama vlast; otvara prostor za političko delovanja raznim smutljivcima samo da bi pokazala da uvek može biti mnogo gore; nedosledna jer nakon veoma ozbiljnih optužbi, pa i pokrenutih sudskih procesa koje medijski gromoglasno promoviše, velika većina takvih stvari pada u zaborav; manipulatorska jer lepi etikete sistematski, veoma organizovano, populistička, korumpirana, patetična... i svašta još iz ovog arsenala. I reklo bi se da su kritičari u pravu.

Kritičari kažu da vlast u Srbiji laže da je smanjila nezaposlenost ili povećala standard građana, da fingira spoljnopolitičke uspehe, da se pretvara da želi u EU, da je veleizdajnička jer pregovara o Kosovu, naivna jer igra između Zapada i Rusije... i svašta još iz ovog arsenala. I reklo bi se da kritičari nisu u pravu.

Mediji bliski vlastima opisuju med i mleko koji teku Srbijom – a mediji koji se deklarišu da su joj protivnici lako puste priče i stavove koji kažu da nikada nije bilo gore. Bože – kako je jasno da to nije istina. Ni jedno, ni drugo.

Mogla bih dugo ovako – ali za ovu priliku se pitam kako je moguće da mi nismo u stanju da pristojno kritikujemo, kako je moguće da vlast nije u stanju da kritike razmotri, prihvati ih ili ne ili da odgovori na njih, promeni štošta... Zar nije normalno srušiti bespravnu kuću, zar nije normalno da se ne propagira na medijima bezočna odbrana Jutke, zar im je mnogo da prihvate da postoji konflikt interesa u slučaju trgovine oružjem, zar nije normalno da Univerzitet potpuno samostalno razreši pitanje akademske čestitosti jednog doktorata jer je mnogo očekivati da se ne napadne baš svako ko pita ili kritikuje političare. Naravno da nije. 

Ali ne ide... možda jer je vlast takva kakva je, možda jer opozicija nije u stanju da joj postane ozbiljna alternativa, ni da joj bude ozbiljna kontrateža. Možda, ali mi se nekako čini da ima nečega i u tome što nas masovno ne interesuje što su nam stepeništa prljava, što su nam parkinge u dvorištima zaposele siledžije, što nam smetaju bahato parkirani automobili, ali se i sami kao vozači bahato parkiramo, što nas kao nervira što su tek okrečene fasade išarane, ali ne prijavljujemo one koji to rade kada vidimo, što se hvalimo kako smo prevarili ili podmitili “pandure”, pa nismo kažnjeni iako smo napravili prekršaj... I o ovom bih mogla dugo, ali nema potrebe – svima nam je jasno kakvi smo.

Svašta ne valja u Srbiji. I može biti gore. Ali svašta valja ovde. A može biti mnogo bolje. Pa samo da vlast prizna – da nije sve što radi uradila najbolje i da štošta može bolje – pa će već biti bolje.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nikola Lunić: Brat Li Nikola Lunić: Brat Li

    Li Venliang, oftalmolog iz Vuhana, umro je 7. februara ove godine od posledica koronavirusne upale pluća. On je prvi pokušao javno da upozori na zabrinjavajući broj virusnih infekcija koje mogu da prerastu kontrolisane uslove. Međutim, na samom početku virusne infekcije Komunistička partija Kine odlučila je da to ipak sakrije od domaće i svetske javnosti, a dr Li je bio ukoren i prisiljen da potpiše izjavu kako su njegovi stavovi neosnovani i predstavljaju nezakonitu glasinu

  • Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se

    Dok se velike sile nadmeću kako da preurede svet po svom ukusu, novi globalni poredak zavela je minijaturna, nevidljiva avetinja – koronavirus. Presekla je globalizaciju i izazvala zatvaranje granica više od Donalda Trampa, mlavi otpore svojoj svemoći jednostavnije od Vladimira Putina i Si Đinpinga, dodatno umanjuje neophodnu dozu jedinstva u EU i sve njih inspiriše da se međusobno optužuju za njegovu iznenadnu najezdu.

  • Vladimir Gligorov: Tri zablude Vladimir Gligorov: Tri zablude

    Evropska ekonomska zajednica, pa potom Evropska unija uticale su na diktatorske ili autokratske režime, desne ili leve (da ne ulazim u detaljnije karakterizacije) na taj način što su nudile proces evropeizacije.

  • Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke

    Nije to baš često u Vučićevoj Srbiji da u javnost prodru veoma različiti pogledi državnih funkcionera na neko krupno privredno pitanje, kao što je sada slučaj u prodaji ili odustajanju od prodaje Komercijalne banke u Beogradu.

  • Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa

    Iako “korona kriza” još nije širom sveta došla do svojih krajnjih granica i nanela sve moguće štete i mnogobrojne ljudske žrtve, u svetskom javnom mnjenju već se tu i tamo postavlja pitanje da li će ova pandemija ostaviti neke trajne posledice ili će se politički i ekonomski trendovi na planeti nastaviti tamo gde su prekinuti pre nekoliko sedmica, sa osnovnim ciljem da se nadoknadi propušteno?

  • Dimitrije Boarov: Korona i gorivo Dimitrije Boarov: Korona i gorivo

    Još se ne vidi kuda će nas odvesti rat za udele na skučenom svetskom naftnom tržištu, koji se između najvećih proizvođača rasplamsao zajedno s pandemijom koronavirusa i startom svetske privredne recesije.

  • Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure

    Paradoksalno ali istinito, posao cenzora u svim vremenima i svim sistemima nikada nije bio lak. U krajnjem skoru uvek je bivao osujećen, a sizifovski napori i nalogodavaca i izvođača radova po pravilu su završavali tako što su i jedni i drugi, nakon izvesnog vremena, bivali izloženi javnoj osudi i stubu srama.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side