11.04.2018 Beograd

Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta

Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta
Kažu da se u poslednjih 125 godina vodi 25 ratova godišnje u proseku. U broju sukoba u kojima ima više od hiljadu žrtava (to su onda ratovi) najčešće su sudelovale Kina, Britanija, Francuska, USA i Rusija.

Srbija se po ovom parametru nalazi na dvadesetom mestu. Nekada su se ratovi završavali pobedama i porazima – i nametanjem uslova za budućnost onima koji su kapitulirali. Naših sedam parova etničkih sukoba koji su došli uz raspad Jugoslavije upali su u eru kada je pobedila doktrina koja ne priznaje ni pobede ni poraze. Na Kosovu NATO nije priznao pobedu, nije čak ni priznao da je ratovao – iako nekako i bez mnogo znanja o vojnim doktrinama svako bi bombardovanje nazvao ratovanjem. Kumanovski vojno-tehnički sporazum, kojim se završila NATO akcija, NATO intervencija ili NATO agresija (zavisi od ugla gledanja), svako je interpretirao kao nekakvu pobedu. Rezolucija 1244, iako pravni akt, takođe se vrlo kreativno čita.

I kada se ukrste sve činjenice – ratovanje kao normalna pojava, nezavršavanje sukoba pobedama i porazima kao nova vladajuća doktrina, poslekonfliktno pregovaranje u kojem najzainteresovaniji nisu i najznačajniji pregovarači – sa činjenicom da koliko god strašne posledice imao zamrznuti sukob na Kosovu po svakodnevni život Srba i Albanaca, i Srbije i Kosova, to više nije teren na kojem svetska diplomatija bije svoje najveće bitke. Silazak sa liste prioriteta međunarodne zajednice doneo nam je“mlaku” diplomatiju i sve češće pominjanje “zamrznutog” umesto “završenog” konflikta. Cena je siromaštvo i nesigurnost na Kosovu, incidenti koji zasad ne prerastaju u novi konflikt, ali pojačavaju međusobno nerazumevanje i nerespektovanje, ali i ozbiljno kašnjenje u ekonomskom i pravnom uređivanju i unapređivanju Srbije i Kosova. Ceo kompleks stvari o kojima se može mnogo pričati i pisati ima jedan zajednički sadržalac: loš život ljudi koji se u tom limbu nalaze.

Uz sve to, ličimo i na nekakav sporedni teren na kojem Rusija i Amerika začikavaju jedna drugu, uz evropsku administraciju koja je prisutna, ali ne i odlučna ili sposobna da sprovede neke svoje odluke. No, njima se ne žuri. Nama, Srbima i Albancima, gori pod nogama. Zvuči utopijski, ali ne vidim koji veći interes imaju stranke u Srbiji i na Kosovu niti šta je važnije Srbima i Albancima od bežanja iz stanja zamrznutog konflikta u normalnu relaciju – pa makar je zaveli pravno obavezujućim sporazumom.

Ne razumem veliki Svet koji stalno igra neke igre. Ne razumem lidere Srba i Albanca što se ne zahvale na jalovoj pomoći sila i sami ne završe ono što nisu baš sasvim sami započeli. Ne razumem opoziciju Srbije, koja neće da učestvuje u dijalogu, ne razumem vlast Srbije, koja nikako da svoju politiku očisti od ratobornih interpretatora, ne razumem Albance sa Kosova što im je draži spektakl s hapšenjem Đurića ili retorika uličnih mangupa od rešenja do kojeg se mora doći kad-tad. Zbog nas koji smo ovde – ne zbog Trampa, Putina ili Mogerinijeve. Pa već je kasno. Niko ovde više nema vremena za zamrznuta stanja.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu

    Izborni apstinenti i oni koji to po prirodi nisu, ali misle da će im samonametnuta politička izolacija sačuvati zdravlje i raspoloženje, odluku da ne učestvuju u kreiranju svog života najčešće pravdaju sintagmom da su “svi oni isti”.

  • Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu

    Svi smo mi Karakas, moglo bi se prigodno kazati. Doista, gotovo da nema dela sveta koji u dramama prestonice Venecuele ne prepoznaje bar neki delić sebe.

  • Jelka Jovanović: Lekcija No1 Jelka Jovanović: Lekcija No1

    Najbolji svetski teniser Novak Đoković proglašen je za najboljeg sportistu na planeti 2018. godine po izboru Akademije Laureus.

  • Momčilo Pantelić: Buka oko bauka Momčilo Pantelić: Buka oko bauka

    Ne verujem u veštice, ali da ih ima, ima ih – svojevremena je izreka jednog argentinskog sveštenika, čiji je smisao ovih dana nehotice preuzeo predsednik SAD. Ni on ne veruje u socijalizam, ali “uviđa” da taj “bauk” ne samo da postoji već i da se oštri da mu preotme Belu kuću.

  • Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad

    Kažu da su pre 630 godina, posle boja na Kosovu, zvona zvonila čak u Parizu. Danas bi mir na Kosovu imao još širi odjek.

  • Jelka Jovanović: Asocijalna mreža Jelka Jovanović: Asocijalna mreža

    Šta to mladi ljudi rade na socijalnim mrežama kad ih iznenada obuzme neodoljiv osećaj promašenosti, pa u rano zimsko jutro izađu napolje i ubiju prvog ko im naiđe?

  • Dimitrije Boarov: Polovna Srbija Dimitrije Boarov: Polovna Srbija

    Sada kada očekujemo statističke podatke o startnom nivou prosečnih plata u Srbiji u ovoj godini posle Vladine povišice, ponovo se pokreće pitanje zašto mesečne plate u privatnim preduzećima rastu sporije nego one u “opštoj državi”.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side