18.09.2019 Beograd

Nadežda Gaće: Legalno i legitimno… Ili relevantno

Nadežda Gaće: Legalno i legitimno… Ili relevantno
Glavne političke teme Srbije su ekonomija, Kosovo, EU, Rusija… Glavna politička tema međustranačke diskusije je bojkot. I podele po principu “ko nije uz mene, taj mi je protivnik s kojim se obračunavam”.

Naravno da je važna borba za fer uslove – i političke stranke niti mogu niti treba od nje da odustanu. Naučili smo da bojkot ne ugrožava legalnost budućih izbora, ali bi možda mogao da ugrozi legitimitet vlasti. Kako? Pa valjda baš malim izlaskom birača na izbore, ali nam treba prihvatljivo razumevanje šta je to “baš mala izlaznost” i kako ona ugrožava legitimitet vlasti i, još više, kako se od toga dolazi do fer izbornih uslova. Ideja da se neko ko je izabran na izborima unapred odrekne vlasti i prepusti je, npr., ekspertima, ne drži vodu. Revolucionarni rasplet – promena na ulici nakon izbora vlasti, ali sa “baš malim” brojem izašlih, manje-više svi negiraju iako u tom negiranju ima signala pretnje. Zapravo, taj rasplet pominje više vlast, svesna nepopularnosti takvog scenarija. Vlast daje ton užasnoj neučtivosti u političkim raspravama. Vlast daje ton vređanju političkih protivnika. Vlast prednjači optužbama preko medija, a bez sudskog epiloga. Ali opozicija punom parom prati. Broj optužbi, uvreda, prostakluka … deluje mi beskonačan na obe strane, samo što vlast ima dostupnost u visokodometnim medijima, pa je svakako najodgovornija za takav ton u javnom prostoru.

Ali, ne vidim da se vlast baš mnogo potresa zbog pretnji bojkotom. Rutinski odrađuje sve što je potrebno da međunarodna zajednica i njene institucije ne mogu da je optuže za nekooperativnost i veoma uspešno gura raspravu na sporedne puteve. A mi kao da nismo svesni da je naspram legitimnosti i legaliteta vlasti – relevantnost i vlasti i opozicije. Udružena opozicija, bez obzira na to ko je u njoj, dobitna je kombinacija u specifičnim uslovima opšteg nezadovoljstva i beznađa, kada su promene postojećeg važnije od onoga šta će biti. Iskusili smo to 2000, kada je udružena i nerelevantna opozicija uspela prvo da dobije izdašnu i sveobuhvatnu međunarodnu podršku, a potom i da se domogne vlasti. Mnogo toga što nam se kasnije dešavalo bila je posledica tog udruživanja “rogova u vreći”. Sada imamo pokušaj reprize. Samo nemamo ni međunarodnu potporu za ponašanje opozicije ni narod kome se masovno vlast baš smučila. Pomenuo je duhovito ovih dana Voja Žanetić da treba uvesti cenzus za bojkot. Dopala mi se ideja, samo bi po mom mišljenju cenzus trebalo da bude teško merljiva, ali lako prepoznatljiva relevantnost. A to nije samo veličina stranke nego i snaga argumenata o važnim pitanjima budućnosti i sadašnjosti; jasnoća poruke šta će raditi posle izbora; vidljiva infrastruktura koja postoji i van Tvitera; hrabrost da kažu šta misle i kada se ne slažu s prijateljima; učtivost i kada su drugi neučtivi. Čuće i ceniti to birači, koliko god mediji bili zatvoreni.

Bez toga, SNS aktivistima ostaje da trljaju ruke jer će podeliti sve mandate nacionalnih i lokalnih izbora, a niz propuštenih šansi da se stvori relevantna opozicija, koja na dugi rok i kontroliše i menja vlast, postaće bogatiji.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori

    Prije 85 godina Tomas Man je pošao u "civilizovanu pustolovinu". Desetodnevno putovanje brodom iz Evrope u Ameriku opisao je u dnevniku kojem je dao naslov "Preko mora s Don Kihotom". Na brodu, koji naziva "udobni Holanđanin", bilo je svega tridesetak putnika. Niko nije bio turist.

  • Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

    Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Vladimir Gligorov: Dve unije Vladimir Gligorov: Dve unije

    Biti u dve unije istovremeno, Evropskoj i Evroazijskoj, nije moguće. Ne samo zato što je članstvo u Evropskoj uniji političko, a ne samo privredno. Ali i samo sa stanovišta trgovačke politike, nije moguće biti u carinskoj evropskoj i evroazijskoj uniji. Ukoliko to nije očigledno, valja se podsetiti da je osnovni razlog ukrajinskih sukoba, unutar zemlje i sa Rusijom, bio upravo taj što je bilo potrebno birati između te dve unije, pa je predsednik bio za Evroazijsku, a većina naroda za Evropsku.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side