18.09.2019 Beograd

Nadežda Gaće: Legalno i legitimno… Ili relevantno

Nadežda Gaće: Legalno i legitimno… Ili relevantno
Glavne političke teme Srbije su ekonomija, Kosovo, EU, Rusija… Glavna politička tema međustranačke diskusije je bojkot. I podele po principu “ko nije uz mene, taj mi je protivnik s kojim se obračunavam”.

Naravno da je važna borba za fer uslove – i političke stranke niti mogu niti treba od nje da odustanu. Naučili smo da bojkot ne ugrožava legalnost budućih izbora, ali bi možda mogao da ugrozi legitimitet vlasti. Kako? Pa valjda baš malim izlaskom birača na izbore, ali nam treba prihvatljivo razumevanje šta je to “baš mala izlaznost” i kako ona ugrožava legitimitet vlasti i, još više, kako se od toga dolazi do fer izbornih uslova. Ideja da se neko ko je izabran na izborima unapred odrekne vlasti i prepusti je, npr., ekspertima, ne drži vodu. Revolucionarni rasplet – promena na ulici nakon izbora vlasti, ali sa “baš malim” brojem izašlih, manje-više svi negiraju iako u tom negiranju ima signala pretnje. Zapravo, taj rasplet pominje više vlast, svesna nepopularnosti takvog scenarija. Vlast daje ton užasnoj neučtivosti u političkim raspravama. Vlast daje ton vređanju političkih protivnika. Vlast prednjači optužbama preko medija, a bez sudskog epiloga. Ali opozicija punom parom prati. Broj optužbi, uvreda, prostakluka … deluje mi beskonačan na obe strane, samo što vlast ima dostupnost u visokodometnim medijima, pa je svakako najodgovornija za takav ton u javnom prostoru.

Ali, ne vidim da se vlast baš mnogo potresa zbog pretnji bojkotom. Rutinski odrađuje sve što je potrebno da međunarodna zajednica i njene institucije ne mogu da je optuže za nekooperativnost i veoma uspešno gura raspravu na sporedne puteve. A mi kao da nismo svesni da je naspram legitimnosti i legaliteta vlasti – relevantnost i vlasti i opozicije. Udružena opozicija, bez obzira na to ko je u njoj, dobitna je kombinacija u specifičnim uslovima opšteg nezadovoljstva i beznađa, kada su promene postojećeg važnije od onoga šta će biti. Iskusili smo to 2000, kada je udružena i nerelevantna opozicija uspela prvo da dobije izdašnu i sveobuhvatnu međunarodnu podršku, a potom i da se domogne vlasti. Mnogo toga što nam se kasnije dešavalo bila je posledica tog udruživanja “rogova u vreći”. Sada imamo pokušaj reprize. Samo nemamo ni međunarodnu potporu za ponašanje opozicije ni narod kome se masovno vlast baš smučila. Pomenuo je duhovito ovih dana Voja Žanetić da treba uvesti cenzus za bojkot. Dopala mi se ideja, samo bi po mom mišljenju cenzus trebalo da bude teško merljiva, ali lako prepoznatljiva relevantnost. A to nije samo veličina stranke nego i snaga argumenata o važnim pitanjima budućnosti i sadašnjosti; jasnoća poruke šta će raditi posle izbora; vidljiva infrastruktura koja postoji i van Tvitera; hrabrost da kažu šta misle i kada se ne slažu s prijateljima; učtivost i kada su drugi neučtivi. Čuće i ceniti to birači, koliko god mediji bili zatvoreni.

Bez toga, SNS aktivistima ostaje da trljaju ruke jer će podeliti sve mandate nacionalnih i lokalnih izbora, a niz propuštenih šansi da se stvori relevantna opozicija, koja na dugi rok i kontroliše i menja vlast, postaće bogatiji.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side