27.12.2017 Beograd

Nadežda Gaće: Ko je rekao “granica”?

Nadežda Gaće: Ko je rekao “granica”?
Muče me razni formulari gde mi traže da napišem u kojoj zemlji sam rođena – a ne prihvataju jedini ispravan odgovor: “U Jugoslaviji”.

Srbija, Hrvatska, Crna Gora... u vreme kada sam došla na svet nisu bile države, a sada na popisu zemlja Jugoslavije nema. I moji preci su imali iste probleme – neki su se rodili u Austrougarskoj, neki u Italiji, neki u Kraljevini Jugoslaviji koja nije bila u granicama “moje Jugoslavije”. Njima je jedino bilo lakše što nije bilo elektronskih formulara s “padajućim menijem” zemalja.

Granice su određene prirodnim i istorijskim okolnostima, piše u školskim udžbenicima, leksikonima, enciklopedijama i vikipedijama. I na tim istim mestima može se videti neverovatno menjanje granica – ne kod nas nego u celom svetu. Na internetu se može naći i mnoštvo animiranih filmova koji pokazuju promene granica kroz vreme ... i jedino što se vidi na prvi pogled jeste da su granice veoma promenljive, a ti preseci u vremenu nisu ni nalik jedan drugom. Eufemizam “prirodnim i istorijskim okolnostima” krije u sebi hiljade ratova, milione poginulih, još više prognanih i izbeglih, ogromna razaranja, hiljade pregovora i stotine mirovnih konferencija, naravno posvećenih novom crtanju granica.

A istorija nas upozorava da je mnoštvo inicijativa za izmene granica – bilo da se izmeni oblik, bilo da se izmerni status granica – završavalo ratnim prekrajanjem teritorija. Nimalo idilično.

Mi smo svedoci svega što sam pomenula. I ogromnih promena graničnih koordinata, i promena statusa postojećih prozirnih granica među republikama u granice s kojih se na suprotnu stranu gleda preko nišana. I pogubnosti tih akcija, i političke zloupotrebe patriotizma ... avnojevske granice republika postale su državne granice. Uglavnom međunarodno priznate. Uglavnom sve izazivaju manje ili veće sporove suseda. Na stranu činjenica da smo završili sa prilično izmenjenim avnojevskim granicama – npr. s naknadnim razmenama teritorija Crne Gore i BiH ili što su u taj korpus upale i granice Kosova i Metohije, koje su naknadno dva puta bitno menjane, prvo pripajanjem 14 opština 1946, a onda pripajanjem delova teritorija oko Leposavića 1959. godine.

Evropa bez granica jeste ideal koji garantuje bar neko vreme mir i prosperitet. Evropa “bez granica” jeste za nas okvir koji će nam bitno olakšati dogovore sa susednim zemljama. I suživot. I saradnju. Šengenska Evropa postoji već više od četvrt veka i mnogima je donela olakšanja, ali je nekako “bolešljiva” u poslednje vreme: UK se otcepila, a delovi UK bi nazad; Katalonci bi svoje granice, ali im Španija ne da...

Tako da mi ostaje da se nadam da ćemo brzo u EU i da će nam to pomoći da mirno živimo sa susedima i viđamo sve više ljudi kojima je dobro i ovde. Ali, za svaki slučaj moja novogodišnja želja svima nama je da se što pre prepozna dobro koje nose saradnja i harmonični odnosi suseda i da rukovodstva svih balkanskih zemlja okončaju što je moguće više međugraničnih sporova, pokrenu što više ekonomske saradnje, a sukobe prošlosti ostave pravosuđu i sudu istorije.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd. Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd.

    Brazil se potvrdio kao zemlja vrhunskih paradoksa: hvaljen po tome što nema spoljnih neprijatelja, najednom je pokazao sklonost da na čelo države dovede političara koji masovno “vidi” neprijatelje unutar njega.

  • Vladimir Gligorov: Izbori u Bosni Vladimir Gligorov: Izbori u Bosni

    Prema istraživanjima javnog mnjenja Balkan Barometar, građani Bosne i Hercegovine su najnezadovoljniji na Balkanu i imaju negativna očekivanja.

  • Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka

    Pre nekoliko dana Vlada Hrvatske objavila je da će otkupiti 450 miliona kuna dugova petrohemijske fabrike u Kutini (veštačko đubrivo), te da će to biti prvi korak u prodaji ove firme INI i Prvom plinarskom društvu iz Vukovara (čiji je vlasnik Pavao Vujnovac iz Osijeka). Ovaj posao imaće formu dokapitalizacije, za čega će INA i PPG, kao budući većinski vlasnici, izdvojiti po 150 miliona kuna, dok će preostali deo finansijske infuzije Kutini obezbediti JANAF i još neki državni fondovi.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side