27.12.2017 Beograd

Nadežda Gaće: Ko je rekao “granica”?

Nadežda Gaće: Ko je rekao “granica”?
Muče me razni formulari gde mi traže da napišem u kojoj zemlji sam rođena – a ne prihvataju jedini ispravan odgovor: “U Jugoslaviji”.

Srbija, Hrvatska, Crna Gora... u vreme kada sam došla na svet nisu bile države, a sada na popisu zemlja Jugoslavije nema. I moji preci su imali iste probleme – neki su se rodili u Austrougarskoj, neki u Italiji, neki u Kraljevini Jugoslaviji koja nije bila u granicama “moje Jugoslavije”. Njima je jedino bilo lakše što nije bilo elektronskih formulara s “padajućim menijem” zemalja.

Granice su određene prirodnim i istorijskim okolnostima, piše u školskim udžbenicima, leksikonima, enciklopedijama i vikipedijama. I na tim istim mestima može se videti neverovatno menjanje granica – ne kod nas nego u celom svetu. Na internetu se može naći i mnoštvo animiranih filmova koji pokazuju promene granica kroz vreme ... i jedino što se vidi na prvi pogled jeste da su granice veoma promenljive, a ti preseci u vremenu nisu ni nalik jedan drugom. Eufemizam “prirodnim i istorijskim okolnostima” krije u sebi hiljade ratova, milione poginulih, još više prognanih i izbeglih, ogromna razaranja, hiljade pregovora i stotine mirovnih konferencija, naravno posvećenih novom crtanju granica.

A istorija nas upozorava da je mnoštvo inicijativa za izmene granica – bilo da se izmeni oblik, bilo da se izmerni status granica – završavalo ratnim prekrajanjem teritorija. Nimalo idilično.

Mi smo svedoci svega što sam pomenula. I ogromnih promena graničnih koordinata, i promena statusa postojećih prozirnih granica među republikama u granice s kojih se na suprotnu stranu gleda preko nišana. I pogubnosti tih akcija, i političke zloupotrebe patriotizma ... avnojevske granice republika postale su državne granice. Uglavnom međunarodno priznate. Uglavnom sve izazivaju manje ili veće sporove suseda. Na stranu činjenica da smo završili sa prilično izmenjenim avnojevskim granicama – npr. s naknadnim razmenama teritorija Crne Gore i BiH ili što su u taj korpus upale i granice Kosova i Metohije, koje su naknadno dva puta bitno menjane, prvo pripajanjem 14 opština 1946, a onda pripajanjem delova teritorija oko Leposavića 1959. godine.

Evropa bez granica jeste ideal koji garantuje bar neko vreme mir i prosperitet. Evropa “bez granica” jeste za nas okvir koji će nam bitno olakšati dogovore sa susednim zemljama. I suživot. I saradnju. Šengenska Evropa postoji već više od četvrt veka i mnogima je donela olakšanja, ali je nekako “bolešljiva” u poslednje vreme: UK se otcepila, a delovi UK bi nazad; Katalonci bi svoje granice, ali im Španija ne da...

Tako da mi ostaje da se nadam da ćemo brzo u EU i da će nam to pomoći da mirno živimo sa susedima i viđamo sve više ljudi kojima je dobro i ovde. Ali, za svaki slučaj moja novogodišnja želja svima nama je da se što pre prepozna dobro koje nose saradnja i harmonični odnosi suseda i da rukovodstva svih balkanskih zemlja okončaju što je moguće više međugraničnih sporova, pokrenu što više ekonomske saradnje, a sukobe prošlosti ostave pravosuđu i sudu istorije.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija? Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija?

    Da bi danas medij opstao kao “najveći” i time zaradio najviše sredstava – najbrži, najjednostavniji i najjeftiniji način da se to postigne jeste kreiranjem tabloidnog medija.

  • Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje

    Parlamentarni izbori u Italiji održani su 4. marta, kada i izbori u Beogradu za gradsku vlast. Izbori u Italiji, za razliku od beogradskih, nisu imali jasnog pobednika. Najveći broj glasova i poslanika dobile su populističke stranke koje nemaju mnogo zajedničkog, pa je s rascepkanim parlamentom bilo teško doći do saglasja kako bi vlada mogla izgledati i ko bi je mogao voditi.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side