27.12.2017 Beograd

Nadežda Gaće: Ko je rekao “granica”?

Nadežda Gaće: Ko je rekao “granica”?
Muče me razni formulari gde mi traže da napišem u kojoj zemlji sam rođena – a ne prihvataju jedini ispravan odgovor: “U Jugoslaviji”.

Srbija, Hrvatska, Crna Gora... u vreme kada sam došla na svet nisu bile države, a sada na popisu zemlja Jugoslavije nema. I moji preci su imali iste probleme – neki su se rodili u Austrougarskoj, neki u Italiji, neki u Kraljevini Jugoslaviji koja nije bila u granicama “moje Jugoslavije”. Njima je jedino bilo lakše što nije bilo elektronskih formulara s “padajućim menijem” zemalja.

Granice su određene prirodnim i istorijskim okolnostima, piše u školskim udžbenicima, leksikonima, enciklopedijama i vikipedijama. I na tim istim mestima može se videti neverovatno menjanje granica – ne kod nas nego u celom svetu. Na internetu se može naći i mnoštvo animiranih filmova koji pokazuju promene granica kroz vreme ... i jedino što se vidi na prvi pogled jeste da su granice veoma promenljive, a ti preseci u vremenu nisu ni nalik jedan drugom. Eufemizam “prirodnim i istorijskim okolnostima” krije u sebi hiljade ratova, milione poginulih, još više prognanih i izbeglih, ogromna razaranja, hiljade pregovora i stotine mirovnih konferencija, naravno posvećenih novom crtanju granica.

A istorija nas upozorava da je mnoštvo inicijativa za izmene granica – bilo da se izmeni oblik, bilo da se izmerni status granica – završavalo ratnim prekrajanjem teritorija. Nimalo idilično.

Mi smo svedoci svega što sam pomenula. I ogromnih promena graničnih koordinata, i promena statusa postojećih prozirnih granica među republikama u granice s kojih se na suprotnu stranu gleda preko nišana. I pogubnosti tih akcija, i političke zloupotrebe patriotizma ... avnojevske granice republika postale su državne granice. Uglavnom međunarodno priznate. Uglavnom sve izazivaju manje ili veće sporove suseda. Na stranu činjenica da smo završili sa prilično izmenjenim avnojevskim granicama – npr. s naknadnim razmenama teritorija Crne Gore i BiH ili što su u taj korpus upale i granice Kosova i Metohije, koje su naknadno dva puta bitno menjane, prvo pripajanjem 14 opština 1946, a onda pripajanjem delova teritorija oko Leposavića 1959. godine.

Evropa bez granica jeste ideal koji garantuje bar neko vreme mir i prosperitet. Evropa “bez granica” jeste za nas okvir koji će nam bitno olakšati dogovore sa susednim zemljama. I suživot. I saradnju. Šengenska Evropa postoji već više od četvrt veka i mnogima je donela olakšanja, ali je nekako “bolešljiva” u poslednje vreme: UK se otcepila, a delovi UK bi nazad; Katalonci bi svoje granice, ali im Španija ne da...

Tako da mi ostaje da se nadam da ćemo brzo u EU i da će nam to pomoći da mirno živimo sa susedima i viđamo sve više ljudi kojima je dobro i ovde. Ali, za svaki slučaj moja novogodišnja želja svima nama je da se što pre prepozna dobro koje nose saradnja i harmonični odnosi suseda i da rukovodstva svih balkanskih zemlja okončaju što je moguće više međugraničnih sporova, pokrenu što više ekonomske saradnje, a sukobe prošlosti ostave pravosuđu i sudu istorije.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    Nije lako razumeti zašto bi opozicija nudila program koji su naprednjaci napustili jer s njim nisu mogli da dođu na vlast i na njoj ostanu.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side