Nadežda Gaće: Izbori kao da ih nema
11.06.2020 Beograd

Nadežda Gaće: Izbori kao da ih nema

Nadežda Gaće: Izbori kao da ih nema
Među više od 6,5 miliona registrovanih birača sa dokumentima Srbije, značajan deo živi u inostranstvu, a ima i onih koji nikada nisu niti će učestvovati u izborima. Na biralištima se pojavljuje 3-3,9 miliona u poslednjih desetak godina, s tendencijom pada jer se i država smanjuje zbog negativnog prirodnog priraštaja, koji se približava minusu od 40.000 građana i zbog odliva u inostranstvo, koji je očigledno veliki.

Sada bi zbog ishoda koji ne unosi mnogo neizvesnosti, zbog bojkota, prema jednima, ili slabe opozicione ponude, prema drugima, trebalo očekivati relativno mali odziv birača, bez obzira na to što se sticajem okolnosti u zemlji našlo nekoliko stotina hiljada onih koji bi, da nije bilo pandemije, bili negde u inostranstvu.

I dok se vodi bespoštedna borba bez sučeljavanja stavova u zatvorenoj tviter-komuni, i sporadično preko ostalih medija, gde je presedan da na taksativno izrečene napade napadnuti (Boris Tadić) isto tako taksativno i uljudno odgovori, na manje od dve nedelje pred izbore ne oseća se atmosfera koja je vidna kada postoje neizvesnosti bilo koje vrste.

Zbog epidemije koronavirusa nema skupova, ali nema ni bilborda i spotova. Vladajući SNS se distancira od vladajućeg SPS-a, insinuirajući da će, ako ne dobije preko polovine glasova, svi, pa i SPS biti u koaliciji protiv njih. Bojkotaška ideja je sukobima među strankama – koje su bile, pa više nisu, i onima koje su bile, pa su još pri tome – izgubila ionako ne preveliki uticaj – pa joj ostaje da pokuša da prisvoji apstinenciju izazvanu nizom drugih razloga.

Stranke vlasti imaju i infrastrukturu, i lojalnost svojih birača, i more prilika da se na ovaj ili onaj način nameću biračima. Izlazeća opozicija svojom brojnošću ne izaziva respekt ni birača niti potencijalnih saveznika u svetu.

Prijavljene su 22 liste, prihvaćeno je 20 lista, odbijene su dve. Kada pokušate da nađete važne političke, socijalne i razvojne teme Srbije, lako možete ideje o njima da grupišete u četiri, pet različitih strategija rešavanja – možda i šest, ali u 17, 18 ... 20 apsolutno je nemoguće. Proevropskom glasaču se nudi desetak opozicionih opcija, tvrdim nacionalistima isto toliko – jer ih ima koji su i jedno i drugo – glasačima opozicije koji su za ozbiljne reforme ekonomije niko, ljudima iz opozicije koji misle da se ne može ne rešavati pitanje Kosova skoro niko.

Mogle bi se mane ovakve političke podele karata nabrajati unedogled. No, rezultat je isti – ponuđene liste su neinspirativne i zbunjujuće.

Sve ovo govori da smo, uz mnogo institucionalnih mana i manjkavosti izbornog sistema, ovom preteranom brojnošću lista koje se takmiče za parlament samo demonstrirali nespremnost na dijalog, toleranciju, udruživanje oko ideja, a ne oko lidera – jednom rečju nezrelost. I ako bude imao četiri i ako bude imao osam lista, parlament će opet imati mnoštvo partija iz koalicija koje opstaju na kombinacijama za zajednički nastup, a ne na idejama, i neće biti ni mesto ozbiljne kontrole demokratije, a kamoli najvažniji stub vlasti. To je loše za Srbiju, loše za vlast, loše za opoziciju... ali samo volja najveće stranke vlasti i ukrupnjavanje (koliko toliko ideološko) opozicije može da započne proces popravljanja stanja demokratije u Srbije.

Ostaje da vidimo da li oni to hoće i mogu.
 

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Kristalna noć Mijat Lakićević: Kristalna noć

    Kristalna noć, poznato je iz istorije, zbila se 9. novembra 1938, kada su nacisti razbijali izloge jevrejskih radnji u Nemačkoj. Noć u ponedeljak 3. maja – mada ne kao početak nego kao završni čin – kristalno jasno je pokazala da su građani Srbije postali neka vrsta “modernih Jevreja” čije su, ne izloge nego živote, razbijale grupe razularenih bandita.

  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

  • Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu

    Znam mnoge ljude koji su se tokom godine mnogo čega odricali da bi putovali i letovali širom sveta i o tome potom sve vreme govorili u svojim prijateljskim krugovima, pokazivali slike, itd. Ako im se to oduzme, njihov život će u suštinskom smislu postati siromašniji.

  • Momčilo Pantelić: Korona-triler Momčilo Pantelić: Korona-triler

    Kad se neko zlo izrodi na Istoku, a najveće žrtve odnese na Zapadu, je li to dovoljno za novi Hladni rat? Ovako uprošćena strateška nedoumica razmahala se po svetu povodom pandemije koja se začela u Kini, a dosad najviše ojadila Evropu i Ameriku.

  • Mijat Lakićević: Dijalog u paklu... Mijat Lakićević: Dijalog u paklu...

    Sportski ideolog Nebojša Čović izjavio je pre neki dan da je “Crvena zvezda narodski klub”, te da je kao takva “prethodnih godina odlično predstavljala državu Srbiju, glavni grad Beograd i region”.

  • Dimitrije Boarov: Varljive prognoze Dimitrije Boarov: Varljive prognoze

    Valjda iz predizbornih razloga, predsednik Aleksandar Vučić poslednjih dana uporno ponavlja da će Srbija u ekonomskom pogledu sjajno izaći iz korona-krize s “najboljim rezultatom u Evropi” kad je reč o stopi rasta BDP-a.

  • Momčilo Pantelić: Obični, a vrlo važni Momčilo Pantelić: Obični, a vrlo važni

    Pandemijska kriza uzdrmala je hijerarhiju autoriteta. Odjednom smo uvideli da nam životi neposredno više zavise od dotad nepoznatih nam raznovrsnih “majstora svog zanata” nego od svakojakih političkih usmerivača naših sudbina.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side