29.11.2017 Beograd

Nadežda Gaće: Istorijski simboli ili neradni dani

Nadežda Gaće: Istorijski simboli ili neradni dani
Srbija je dugo imala krizu identiteta. Nekako je raspad Jugoslavije ispao kao proces otcepljenja jedne po jedne republike, pa čak i pokrajine, od Srbije.

Konačno, kada su Crna Gora i Kosovo proglasili nezavisnost, više nije imalo smisla kriti se iza imena Jugoslavija. Poslednjih deset godina prošlog i prvih deset godina ovog milenijuma u Srbiji nismo imali jasne ideje o teritoriji države u kojoj živimo, o njenim granicima, o simbolima koji nas predstavljaju...

Ankete koje su se na tu temu sprovodile pokazivale su zapanjujuće male procente građana Srbije koji znaju važne datume države, redosled boja na zastavi, reči himne ili detalje grba. I nije nam bilo neobično jer je retko ko od nas bio siguran šta su tačni odgovori. Neke novije ankete pokazuju napredak znanja, ali i dalje je značajan broj sugrađana koji ne znaju redosled boja na zastavi, važne datume države ili reči himne. Navijači su obično ponosni na svoj patriotizam, ali himna se peva na stadionima uz pomoć semafora na kojem, kao u karaokama, idu reči “Bože pravde”.

Nema smisla lamentirati nad činjenicom da je teško objasniti da niste sigurni koji je dan države ili da pobrkate toliko pa da pomenete 29. novembar, datum koji je davno napušten, kao simbol državnosti. Nema smisla ni bogoraditi što nema simbola koji je lako “crtljiv”, kao što je bila petokraka, pa da i deca u predškolskim danima nauče da nacrtaju taj simbol, niti što je propuštena šansa da se za grb proglasi originalni, lako zapamtljivi i lak za crtanje simbol – krst sa četiri ocila.

Ali ima smisla razmisliti koje datume slavimo – jer su i ti datumi identitet zemlje. Sada imamo samo šest takvih praznika, od kojih je samo jedan datum “državni” – to je Dan državnosti, dva su poreklom verski i tri su međunarodna. Doduše, imamo mi četiri važna datuma koje obeležavamo radno i čak 38 crvenih datuma koji ne padaju u nedelju ni u crkvenom kalendaru.

Jugoslavija je imala dva važna zgodno postavljena praznika – Prvi maj i 29. novembar. Svi su ih znali, a omogućavali su predah studentima da promene garderobu, domaćinstvima da spreme zimnicu, đacima da predahnu... Naš novi novembarski praznik jeste u tom smislu mala zamena za 29. novembar, ali će još mnogo vremena proći da bilo koji praznik Srbije danas dođe do onog prisustva u svesti Srbije kao što je to bio 29. novembar.

Nije ta svest stvorena preko noći, ali je stvarana od prvog dana i sistematski. Od prvih posleratnih udžbenika preko parade, koja je dugo išla na taj datum, do niza događaja koji su pratili sve važne državne datume, dok mi u poslednjih 25 godina lutamo i menjamo datume koji nas identifikuju. Nedelju kao neradni dan jasno je ustanovila “Knjiga postojanja” po Mojsiju, a državne praznike pamtimo kada traju i kada se ne menjaju ni datumi ni zakoni koji ih donose, pa bih rekla da datumi postaju simboli, a ne neradni dani, ako traju, a za to je preduslov da se suočimo sa sopstvenim identitetom i razdvojimo šta jeste, a šta nije realno.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić

    Ko drži ključeve Beograda, drži ključeve Srbije. Zato nije čudo što se oštre sablje i koplja za beogradski boj. Beograd ima ogroman ne samo simboličko-politički nego i praktično ekonomski značaj. U stvari, da nije drugog ne bi bilo ni prvog.

  • Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost

    Poznat vam je, svakako, lider koji medije kritikuje kao svoje neprijatelje iako njegovi nastupi dominiraju javnim prostorom, kome se, uprkos zapadnom kursu, istražuju sporne veze sa Rusijom i Kinom i koji za iskušenja domovine najviše krivi njen “bivši režim”. Ali, takvom opisu odgovara, premijerno, i predsednik – Amerike.

  • Vladimir Gligorov: Lokalni izbori Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

    Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

  • Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu

    Ono što je George Harrison bio u Beatlesima, Predrag Lucić bio je u Feral Tribuneu. Samozatajan i marljiv po vlastitom izboru uvijek malo u drugom planu, ne zbog toga što bi ga tamo netko gurao (jer ondje nije ni pripadao), već što se sâm tako postavljao.

  • Vladimir Gligorov: Berza Vladimir Gligorov: Berza

    Zašto bankarske krize imaju veći negativan efekat od berzanskih kriza? Ovo je zanimljivo upravo sada kada je došlo do značajne korekcije u berzanskim vrednostima. Poređenja radi, panika iz 1987, pošto je došlo do velikog gubitka vrednosti akcija, bila je kratkotrajna i nije imala gotovo nikakav uticaj na privredna kretanja.

  • Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski

    Da je Davos bio dve nedelje ranije, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću bi čestitali na makroekonomskoj stabilizaciji i pitali ga za investicione mogućnosti; ovako će ga prepoznavati kao čoveka iz zemlje u kojoj je nedavno ubijen opozicioni lider.

  • Vladimir Gligorov: Crkva i politika Vladimir Gligorov: Crkva i politika

    Nije zapravo jasno zašto se računa da je zamrznuti konflikt bolje rešenje od normalizacije odnosa sa kosovskim vlastima? Bolje sa stanovišta srpskih interesa. Ostaviću za trenutak po strani koji su to tačno interesi.

Preporuke prijatelja
FEST 2018
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw