29.11.2017 Beograd

Nadežda Gaće: Istorijski simboli ili neradni dani

Nadežda Gaće: Istorijski simboli ili neradni dani
Srbija je dugo imala krizu identiteta. Nekako je raspad Jugoslavije ispao kao proces otcepljenja jedne po jedne republike, pa čak i pokrajine, od Srbije.

Konačno, kada su Crna Gora i Kosovo proglasili nezavisnost, više nije imalo smisla kriti se iza imena Jugoslavija. Poslednjih deset godina prošlog i prvih deset godina ovog milenijuma u Srbiji nismo imali jasne ideje o teritoriji države u kojoj živimo, o njenim granicima, o simbolima koji nas predstavljaju...

Ankete koje su se na tu temu sprovodile pokazivale su zapanjujuće male procente građana Srbije koji znaju važne datume države, redosled boja na zastavi, reči himne ili detalje grba. I nije nam bilo neobično jer je retko ko od nas bio siguran šta su tačni odgovori. Neke novije ankete pokazuju napredak znanja, ali i dalje je značajan broj sugrađana koji ne znaju redosled boja na zastavi, važne datume države ili reči himne. Navijači su obično ponosni na svoj patriotizam, ali himna se peva na stadionima uz pomoć semafora na kojem, kao u karaokama, idu reči “Bože pravde”.

Nema smisla lamentirati nad činjenicom da je teško objasniti da niste sigurni koji je dan države ili da pobrkate toliko pa da pomenete 29. novembar, datum koji je davno napušten, kao simbol državnosti. Nema smisla ni bogoraditi što nema simbola koji je lako “crtljiv”, kao što je bila petokraka, pa da i deca u predškolskim danima nauče da nacrtaju taj simbol, niti što je propuštena šansa da se za grb proglasi originalni, lako zapamtljivi i lak za crtanje simbol – krst sa četiri ocila.

Ali ima smisla razmisliti koje datume slavimo – jer su i ti datumi identitet zemlje. Sada imamo samo šest takvih praznika, od kojih je samo jedan datum “državni” – to je Dan državnosti, dva su poreklom verski i tri su međunarodna. Doduše, imamo mi četiri važna datuma koje obeležavamo radno i čak 38 crvenih datuma koji ne padaju u nedelju ni u crkvenom kalendaru.

Jugoslavija je imala dva važna zgodno postavljena praznika – Prvi maj i 29. novembar. Svi su ih znali, a omogućavali su predah studentima da promene garderobu, domaćinstvima da spreme zimnicu, đacima da predahnu... Naš novi novembarski praznik jeste u tom smislu mala zamena za 29. novembar, ali će još mnogo vremena proći da bilo koji praznik Srbije danas dođe do onog prisustva u svesti Srbije kao što je to bio 29. novembar.

Nije ta svest stvorena preko noći, ali je stvarana od prvog dana i sistematski. Od prvih posleratnih udžbenika preko parade, koja je dugo išla na taj datum, do niza događaja koji su pratili sve važne državne datume, dok mi u poslednjih 25 godina lutamo i menjamo datume koji nas identifikuju. Nedelju kao neradni dan jasno je ustanovila “Knjiga postojanja” po Mojsiju, a državne praznike pamtimo kada traju i kada se ne menjaju ni datumi ni zakoni koji ih donose, pa bih rekla da datumi postaju simboli, a ne neradni dani, ako traju, a za to je preduslov da se suočimo sa sopstvenim identitetom i razdvojimo šta jeste, a šta nije realno.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    Nije lako razumeti zašto bi opozicija nudila program koji su naprednjaci napustili jer s njim nisu mogli da dođu na vlast i na njoj ostanu.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side