01.02.2017 Beograd

Nadežda Gaće: Ima li pilota u avionu

Nadežda Gaće: Ima li pilota u avionu Foto: Zoran Raš
Ovih dana nekoliko vesti je izazvalo i interesovanje, i iznenađenje, i nelagodu... i naravno mnoštvo komentara. Naime, jedan mladi čovek, koji je još na uslovnoj kazni, postao je savetnik “za šta god” u Vladi Srbije.

Posle svojevrsnog zaštitničkog stava pretpostavljenih, koji su negirali da uopšte radi, posle jedne TV emisije, s njim je raskinut ugovor. A usput nam je “savetnik” prvo objasnio da i osuđenici imaju pravo na resocijalizaciju – pa i na mesto savetnika u Vladi Srbije, a nakon otkaza – da je njegov šef sitni, sujetni čovek koji nije mogao da izdrži harizmu našeg junaka. Ne znam koja od pravnih, običajnih i moralnih normi nije prekršena u ovom slučaju. I ko sve nije.

Skoro istovremeno važni policajac medijski je pokazan kao blizak ne samo prijatelj, nego i saradnik ozbiljnih kriminalaca. Pa opet, skoro istovremeno je nađen narko-diler u automobilu Vlade Srbije, sa osnovanom sumnjom da je u sve umešan i visoki činovnik Vlade. Pa opet, skoro istovremeno su se pojavile slike jednog visokog člana Vlade s pripadnicima ozloglašenog “zemunskog klana”... Nije ni bitno šta je od ovoga čist kriminal, a šta nekakav splet okolnosti, ali za samo nedelju dana dobili smo niz informacija da se može biti i u Vladi i sa one strane zakona. To smo, naravno, viđali i mnogo puta do sada.

Velimir Ilić, doskora ministar, svojim nastupima nas je podsetio da se može svašta reći “i ostati živ”, pa i to da je Svetska Banka – banka privatnih interesa. Uz niz teških optužbi na račun ljudi iz vlasti. Govorenje od neistina do notornih laži od ljudi koje svrstavamo u političku elitu nije retkost, niti izuzetak, već pojave kojoj smo takođe godinama svedoci.

Ono što zbunjuje nije da se greške u odabiru ljudi dešavaju. Naravno da je moguće pogrešiti, a nije nimalo strašno ako se greške isprave, strašno je da se takve greške kriju i pravdaju. Kao da ne postoji neki hijerarhijski sistem u državi u kojem je jasno ko za šta odgovara. I kao da nema provere biografija tih sumnjivih, a i svih ostalih kandidata za vođenje države.

Kada se moja i njoj bliske generacije zapošljavala, država je, kao i sada, bila veliki poslodavac. I poželjan poslodavac. Sećam se mnogih koji su svoje prve profesionalne korake pravili u državnom aparatu. Sećam se i onih koji su se zapošljavali u državi kao već afirmisani stručnjaci. Osim stručnih kvaliteta, pa i veza, ako hoćete, uvek se govorilo i o “proveri”. Mnogi su mislili da se radilo o takozvanoj idejnoj ili ideološkoj “podobnosti”, ali sam se uverila da je u pitanju bezbednosna provera, koje je podrazumevala i da se ustanovi da li je kandidat imao kriminalni dosije, da li je osuđivan za bilo šta, jednom rečju da se ne desi da se neko zaposli i odmah potom obruka svog poslodavca – dakle državu.

Kada poredim te dve prakse, deluje mi ili da više nema provere – što bi bio presedan u praksi jer sve vlasti sveta proveravaju svoje kadrove – ili da se to nikoga ne tiče. Ne znam šta je gore: da nema komandi ili da nema pilota u avionu. A, ovo mi baš tako izgleda.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Benevolentni diktator Vladimir Gligorov: Benevolentni diktator

    U ekonomskoj teoriji koristi se fiktivni lik benevolentnog diktatora. On može da bude od mnogostruke koristi. Uzmimo da on ima neposredan uvid u sklonosti i sposobnosti svake pojedine osobe neke zajednice, društva ili države.

  • Vladimir Gligorov: Francuska i Evropa Vladimir Gligorov: Francuska i Evropa

    Kada bi Francuzi glasali za napuštanje Evropske unije, to bi promenilo sve. Kako izgleda, neće. Zašto?

  • Dimitrije Boarov: Taktika protiv strategije Dimitrije Boarov: Taktika protiv strategije

    Ima nečeg neobičnog u tome što je jedan gorljivi zagovornik evropskih integracija Srbije, kakav je prof. dr Miroljub Labus, nekadašnji potpredsednik u vladi Vojislava Koštunice, a pre toga i potpredsednik DS u Đinđićevo vreme, izgovorio ono što je možda “u mislima” današnje vladajuće koalicije, a na dobošima desnog dela srpske opozicije.

  • Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola

    Igra prestola i dalje traje u Advokatskoj komori Beograda. Već mesecima gledamo beskrupuloznu igru za osvajanje trona, uz brojne intrige i obmane, s promenjivim saveznicima i neprijateljima, gde se o časti mnogo priča, a urušavaju se svi temelji advokatske profesije.

  • Dimitrije Boarov: Beskonačni stečaj Dimitrije Boarov: Beskonačni stečaj

    Unutrašnja dinamika privrednih procesa u nekoj zemlji, kažu ekonomisti, najbolje se vidi po brzini kojom se odvijaju stečajni postupci, to jest po brzini po kojoj se sa tržišta izbacuju neuspešna privredna društva, a preostali kapital angažovan u njima – ponovo vraća u obrt. Srbija je u tom pogledu beznadežno zaostala zemlja.

  • Vladimir Gligorov: Pohvale Vladimir Gligorov: Pohvale

    Na čemu se zasnivaju pohvale iz inostranstva srpskim reformama? U opozicionoj javnosti, građanskoj kao i patriotskoj, obično se kaže da je to zato što je Vlada kooperativna u ispunjavanju stranih interesa.

  • Nebojša Pešić: Pravila vučjeg čopora Nebojša Pešić: Pravila vučjeg čopora

    Kada se vuk povredi tokom lova ili zanemoća usled bolesti, njegov život zavisi isključivo od toga da li će ostatak čopora pokazati samilost i ostaviti mu poneku neoglodanu kost. Samilost inače traje dok čopor ne ogladni i ne ostavi ranjenog člana u bespuću.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side