17.10.2018 Beograd

Nadežda Gaće: ID SRBIJE

Nadežda Gaće: ID SRBIJE
Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

 

 

 

 

Od onih, sa distance gledano, budalastih pokušaja da se Srbija proglasi Jugoslavijom i zabuna kakav status treba da ima, od Republike Srpske Krajine preko Republike Srpske i Crne Gore do sada jedine preostale zabune – Kosova. Već smo Novi magazin i ja pisali o Kopaoniku, koji od Pančićevog vrha pa na jug pripada teritoriji Kosova i Metohije, definisanoj Rezolucijom 1244. E, ta rezolucija jeste deo problema. Naime, NATO nije priznao pobedu, Srbija nije priznala poraz – niti je mogla; i Srbi i Albanci su nekako proslavili taj rezultat, a Albanci su trajno stekli utisak da su miljenici Amerike i NATO-a.

Skoro da nema nesaglasnosti da je stanje neodrživo i da su nekakva razgraničenja nužnost – teritorijalno, duhovno, političko, imovinsko, pravno ... šta god sve to značilo. Nasuprot tome, Srbija ne može da prizna Kosovo po svom Ustavu. Za Srbiju je to pitanje rešivo samo unutar sveobuhvatnog paketa – koji bi obezbedio sigurnost i ekonomska prava Srba sa Kosova, koji bi respektovao rezultat “kampanje” iz 1999. i vodio računa da se ne izazove “domino efekat”. Očigledno veoma komplikovan put do rešenja, čak i kada bi postojala saglasnost Srba i Albanaca čemu teže. Briselski sporazum jeste neko rešenje. Ali nije išlo. I razgraničenje – kakvo god, ali dogovoreno – sa ili bez korekcija granica, sa ili bez posebnih statusa Albancima u Srbiji i Srbima na Kosovu...

Na Kosovu je politička scena fragmentirana, bez jake stranke, pa je unutrašnji dogovor moguć samo uz brutalan pritisak Zapada. Zapravo, može se reći pritisak SAD. No, problem je što naš žulj njih ne žulja mnogo. Možda, ali samo možda, “ruski gambit” srpskih vlasti može da ih natera na aktivniju ulogu. A ako ih ne natera, mi lako možemo postati poligon za obaranje ruku Rusa i Amerikanaca.

Predsednik Srbije deluje po izjavama kao da se povlači iz traženja rešenja “jer narod nije prihvatio njegove ideje”. To se teško može potvrditi. Narod je predugo učen da je jedino rešenje vraćanje Kosova pod vlast Srbije. Rekla bih da je sada ekstremno dobro kreirana atmosfera u kojoj je i priznavanje Kosova opcija. Potpuno su prihvaćene Vučićeve rečenice o kompromisu bez pobednika. I Briselski sporazum je brzo stekao legitimitet.

Crkva je protiv svega – računa na večnost; opozicija je protiv svega jer je protiv Vučića; verujem da postoje ozbiljni otpori i u krugu najbližih Vučićevih saradnika. I shvatam zašto bi Aleksandar Vučić mogao postati rezigniran i razočaran. Ali mi deluje neozbiljno da predsednik odustaje od najvažnijeg zadataka koji političar u Srbiji može imati – da svojoj državi vrati jasan identitet i obezbedi budućnost. Sada samo mogu da nagađam da li taktizira i smišlja nove poteze (pa šahista je) ili je odlučio da se mlad posveti penzionerskom igranju te igre, ili, konačno i najgore, kao najjači lider odustaje od onoga što je postavio kao cilj – EU i standard građana i vraća se svojim ranim (proruskim) radovima. Navijam za taktiziranje, pribojavam se ostalih hipoteza koje sam iznela.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Vladimir Gligorov: Kosovske carine Vladimir Gligorov: Kosovske carine

    Ako sam dobro razumeo, Kosovo carini uvoz iz Srbije, i Bosne i Hercegovine, po stopi od 100 odsto.

  • Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni

    Pre 22 godine koleginica S. Č. je, izveštavajući sa protesta tadašnje opozicije – slične današnjoj i po idejnoj šarolikosti i po organizacionim ne/sposobnostima – napisala da se na kišoviti i hladni Đurđic okupilo tridesetak hiljada ljudi.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove

    Čini mi se da nam neprijatelji i nisu potrebni jer sami sebi štetimo više. Mnogi naši mediji, političari, intelektualci i “intelektualci” sa malih ekrana utrkuju se u otkrivanju zavera i neprijatelja: “Ameri obučavaju Šiptare za rat protiv Srba”, “Britanski ambasador je najveći zaverenik i direktni eksponent sve-svetske borbe protiv Srbije”, “Impotentna Evropa, koja se raspada, šuruje sa Prištinom protiv nas”, “Između Putina i Tačija postoji tajna veza” , “Susedi se udružuju protiv nas”…

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side