17.10.2018 Beograd

Nadežda Gaće: ID SRBIJE

Nadežda Gaće: ID SRBIJE
Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

 

 

 

 

Od onih, sa distance gledano, budalastih pokušaja da se Srbija proglasi Jugoslavijom i zabuna kakav status treba da ima, od Republike Srpske Krajine preko Republike Srpske i Crne Gore do sada jedine preostale zabune – Kosova. Već smo Novi magazin i ja pisali o Kopaoniku, koji od Pančićevog vrha pa na jug pripada teritoriji Kosova i Metohije, definisanoj Rezolucijom 1244. E, ta rezolucija jeste deo problema. Naime, NATO nije priznao pobedu, Srbija nije priznala poraz – niti je mogla; i Srbi i Albanci su nekako proslavili taj rezultat, a Albanci su trajno stekli utisak da su miljenici Amerike i NATO-a.

Skoro da nema nesaglasnosti da je stanje neodrživo i da su nekakva razgraničenja nužnost – teritorijalno, duhovno, političko, imovinsko, pravno ... šta god sve to značilo. Nasuprot tome, Srbija ne može da prizna Kosovo po svom Ustavu. Za Srbiju je to pitanje rešivo samo unutar sveobuhvatnog paketa – koji bi obezbedio sigurnost i ekonomska prava Srba sa Kosova, koji bi respektovao rezultat “kampanje” iz 1999. i vodio računa da se ne izazove “domino efekat”. Očigledno veoma komplikovan put do rešenja, čak i kada bi postojala saglasnost Srba i Albanaca čemu teže. Briselski sporazum jeste neko rešenje. Ali nije išlo. I razgraničenje – kakvo god, ali dogovoreno – sa ili bez korekcija granica, sa ili bez posebnih statusa Albancima u Srbiji i Srbima na Kosovu...

Na Kosovu je politička scena fragmentirana, bez jake stranke, pa je unutrašnji dogovor moguć samo uz brutalan pritisak Zapada. Zapravo, može se reći pritisak SAD. No, problem je što naš žulj njih ne žulja mnogo. Možda, ali samo možda, “ruski gambit” srpskih vlasti može da ih natera na aktivniju ulogu. A ako ih ne natera, mi lako možemo postati poligon za obaranje ruku Rusa i Amerikanaca.

Predsednik Srbije deluje po izjavama kao da se povlači iz traženja rešenja “jer narod nije prihvatio njegove ideje”. To se teško može potvrditi. Narod je predugo učen da je jedino rešenje vraćanje Kosova pod vlast Srbije. Rekla bih da je sada ekstremno dobro kreirana atmosfera u kojoj je i priznavanje Kosova opcija. Potpuno su prihvaćene Vučićeve rečenice o kompromisu bez pobednika. I Briselski sporazum je brzo stekao legitimitet.

Crkva je protiv svega – računa na večnost; opozicija je protiv svega jer je protiv Vučića; verujem da postoje ozbiljni otpori i u krugu najbližih Vučićevih saradnika. I shvatam zašto bi Aleksandar Vučić mogao postati rezigniran i razočaran. Ali mi deluje neozbiljno da predsednik odustaje od najvažnijeg zadataka koji političar u Srbiji može imati – da svojoj državi vrati jasan identitet i obezbedi budućnost. Sada samo mogu da nagađam da li taktizira i smišlja nove poteze (pa šahista je) ili je odlučio da se mlad posveti penzionerskom igranju te igre, ili, konačno i najgore, kao najjači lider odustaje od onoga što je postavio kao cilj – EU i standard građana i vraća se svojim ranim (proruskim) radovima. Navijam za taktiziranje, pribojavam se ostalih hipoteza koje sam iznela.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu

    Đe smo bili svuđ smo poginuli – da parafraziram naziv one nezaboravne pozorišne predstave – ostalo je još samo fudbalsko polje Kosovo, ali i tu će uskoro “krvca da procveta”.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija

    Kad god neke novine u Srbiji prenesu neki tekst čuvenog ekonomiste, nobelovca i kolumniste Džozefa Štiglica, pozovu me neki stari drugovi da me pitaju šta ja mislim o “fijasku neoliberalizma” i tezi da se “neoliberalizam mora proglasiti mrtvim”, što je lajtmotiv ovog ekonomskog velikana – i pitaju me zašto Srbija, uprkos tome, i dalje istrajava na “neoliberalističkoj ekonomskoj filozofiji”.

  • Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta

    Koji su efekti transfera iz razvijenijih u manje razvijene zemlje članice Evropske unije?

  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

  • Dimitrije Boarov: Premijerka nije zabrinuta Dimitrije Boarov: Premijerka nije zabrinuta

    Izjava premijerke Ane Brnabić da nije zabrinuta za evropski put Srbije, data povodom prilično kritički intoniranog Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu u EU, deluje, upravo suprotno – prilično zabrinjavajuće.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side