20.06.2018 Beograd

Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu?

Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu?
Velika tema Evrope danas je – ruska propaganda. Ona, ta propaganda, ne bi trebalo nikoga da iznenađuje – značajna su iskustva i ruskih tajnih službi i raznih “agitpropova”, i o tome se i mnogo zna i mnogo se pisalo.

Izgleda da zaprepašćenje zapadnog sveta dolazi pre svega zbog povratka Rusa na scenu koju su devedesetih napustili, više zbog slabosti da je provode nego zbog odsustva želja. Danas, kada tehnologija omogućava neverovatne stvari, uveliko se spekuliše gde su i dokle su stigli Rusi u modernizaciji svojih “agitpropovskih” veština.

Od Trampove izborne pobede sve se više priča i ogromnom ruskom uticaju na izborne rezultate u raznim zemljama. Sankcije Zapada prema Rusiju traju od 17. marta 2014. i stalno se povećava broj zemalja koje se priključuju. Kako je ruski odgovor bio recipročan, zamrla je trgovina tih zemalja sa Rusijom. To je bio razlog što se Turska povukla iz galimatijasa. Naime, ogromnu štetu trpe i Rusi i sve zemlje koje sprovode sankcije, a efekat sankcija ne postoji. Verovatno se i zaboravilo da je Krim bio razlog sankcija.

Nekako je u tim raspravama o novoj ruskoj propagandi Srbija postala dobar, a i loš primer. Ne samo da raste vidljivost propagande nego je tlo za tu propagandu baš pogodno, volimo Ruse. Proglasili smo se neutralnim i vojno i u odnosu na sankcije, a niški humanitarni centar i te kako bode oči Zapadu. Uzgred, ovde je zapadna propaganda takođe prisutna na način vrlo sličan ruskoj, samo što smo imali i neke koristi od toga (kraj Miloševića), pa nam to uglavnom manje smeta ili nam je manje smetalo.

No, zanimljivi su dometi svih tih akcija, koje deluju vidljivije kada se analizira uticaj na neke medije i neke političke stranke. Nekako od Sanstefanskog mira, Srbija i Rusija imaju odnos miša i mačke, gde smo mi često izvlačili deblji kraj i tražili političko utočište negde drugde. Ali jeste činjenica da ulogu Velikog brata Rusija igra na Balkanu još, na primer, od Mirovnog sporazum u Kučuk-Kajnardžiju 1774.

Čuveni su primeri iz istraživanja javnog mnjenja, gde mi doživljavamo Ruse kao velike donatore iako oni to nisu, u NIS su investirali, sada se to zna, mnogo manje nego što im NIS sada vredi i imamo jasnu podršku oko Kosova, šta god da to znači i šta god nam to značilo. Iz istih izvora imamo i podatak o ogromnoj naklonosti Rusima, uz skoro nikakva očekivanja, nasuprot EU, koju i ne volimo mnogo, ali bismo rado glasali da uđemo tamo ako bi nas neko pitao.

Sve u svemu, rekla bih da, što se nas tiče, Rusi nisu neki novi fenomen koji otkriva sada zapadna diplomatija i analitika, bar ne nama – uvek su bili tu, uz permanentne političke oscilacije – da ne pominjemo “istorijsko NE” i niz drugih nesporazuma niti da se prisećamo koliko sramotno malo plaćaju naftnu rentu. No, to nije njihov nego naš greh. Uz sve te oscilacija u političkim odnosima izgleda da je slika Velikog brata upečatljiva i da mi većinski volimo da postoji taj brat, pa makar se ponovo razilazili i približavali politički. Mada bi nam svima bilo jasno da im namere nisu bratske.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 29.07.2018, 12:05h tempirano i spontano (1)

    "Čuveni su primeri iz istraživanja javnog mnjenja, gde mi doživljavamo Ruse kao velike donatore iako oni to nisu, " ... - Sasvim tačno: tu ideju o "RUSKOJ OGROMNOJ POMOĆI" (u žutoj štampi, koja je 99 % uverena da je maltene kao neki "službeni glasnik") podgrevaju (uz silnu galamu i kad Rusi, pri nekoj prirodnoj katastrofi, pošalju 500 ćebadi i 10 specijalista spasilaca od poplave!) - hrane i podgrevaju dve formacije: (1) jedna tempirana - patrijarh i velikodostojnici SPC koji uzdižu "vekovnu" podršku Rusije "raspetom srBskom narodu" (verovatno vekovnom podrškom Serbiji smatraju i to što su Rusi San Stefanskim mirom poklonili BUGARSKOJ celu Makedoniju i pola KiM, sve do Albanije!), i (2) spontana psihološka inercija i sadašnjih generacija (a naročiti starijih, i srednjih) koje su srBski boljševici-rusofili kljukali pričama o RAJSKOM ŽIVOTU u SSSR (a time i u Rusiji). I u današnje vreme - ne možemo naići, na primer, da neki od naših TV i štampanih medija UOPŠTE spomenu NEŠTO LOŠE U RUSIJI (onako kako pišu o krizama u Francuskoj Britaniji a već da pisanje o SAD - i ne spominjemo). Tamo, u brižnoj našoj majčici Rossiji i u njenoj Crkvi - teku med i mleko.

Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

  • Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju

    Ukrajina je religijski fenomen. Ima tri pravoslavne crkve i najveću grkokatoličku crkvu na svetu. Čini se da se Čerčilove reči da Balkan proizvodi više istorije nego što može da svari mogu preneti i na Ukrajinu.

  • Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu

    Izborni apstinenti i oni koji to po prirodi nisu, ali misle da će im samonametnuta politička izolacija sačuvati zdravlje i raspoloženje, odluku da ne učestvuju u kreiranju svog života najčešće pravdaju sintagmom da su “svi oni isti”.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side