20.06.2018 Beograd

Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu?

Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu?
Velika tema Evrope danas je – ruska propaganda. Ona, ta propaganda, ne bi trebalo nikoga da iznenađuje – značajna su iskustva i ruskih tajnih službi i raznih “agitpropova”, i o tome se i mnogo zna i mnogo se pisalo.

Izgleda da zaprepašćenje zapadnog sveta dolazi pre svega zbog povratka Rusa na scenu koju su devedesetih napustili, više zbog slabosti da je provode nego zbog odsustva želja. Danas, kada tehnologija omogućava neverovatne stvari, uveliko se spekuliše gde su i dokle su stigli Rusi u modernizaciji svojih “agitpropovskih” veština.

Od Trampove izborne pobede sve se više priča i ogromnom ruskom uticaju na izborne rezultate u raznim zemljama. Sankcije Zapada prema Rusiju traju od 17. marta 2014. i stalno se povećava broj zemalja koje se priključuju. Kako je ruski odgovor bio recipročan, zamrla je trgovina tih zemalja sa Rusijom. To je bio razlog što se Turska povukla iz galimatijasa. Naime, ogromnu štetu trpe i Rusi i sve zemlje koje sprovode sankcije, a efekat sankcija ne postoji. Verovatno se i zaboravilo da je Krim bio razlog sankcija.

Nekako je u tim raspravama o novoj ruskoj propagandi Srbija postala dobar, a i loš primer. Ne samo da raste vidljivost propagande nego je tlo za tu propagandu baš pogodno, volimo Ruse. Proglasili smo se neutralnim i vojno i u odnosu na sankcije, a niški humanitarni centar i te kako bode oči Zapadu. Uzgred, ovde je zapadna propaganda takođe prisutna na način vrlo sličan ruskoj, samo što smo imali i neke koristi od toga (kraj Miloševića), pa nam to uglavnom manje smeta ili nam je manje smetalo.

No, zanimljivi su dometi svih tih akcija, koje deluju vidljivije kada se analizira uticaj na neke medije i neke političke stranke. Nekako od Sanstefanskog mira, Srbija i Rusija imaju odnos miša i mačke, gde smo mi često izvlačili deblji kraj i tražili političko utočište negde drugde. Ali jeste činjenica da ulogu Velikog brata Rusija igra na Balkanu još, na primer, od Mirovnog sporazum u Kučuk-Kajnardžiju 1774.

Čuveni su primeri iz istraživanja javnog mnjenja, gde mi doživljavamo Ruse kao velike donatore iako oni to nisu, u NIS su investirali, sada se to zna, mnogo manje nego što im NIS sada vredi i imamo jasnu podršku oko Kosova, šta god da to znači i šta god nam to značilo. Iz istih izvora imamo i podatak o ogromnoj naklonosti Rusima, uz skoro nikakva očekivanja, nasuprot EU, koju i ne volimo mnogo, ali bismo rado glasali da uđemo tamo ako bi nas neko pitao.

Sve u svemu, rekla bih da, što se nas tiče, Rusi nisu neki novi fenomen koji otkriva sada zapadna diplomatija i analitika, bar ne nama – uvek su bili tu, uz permanentne političke oscilacije – da ne pominjemo “istorijsko NE” i niz drugih nesporazuma niti da se prisećamo koliko sramotno malo plaćaju naftnu rentu. No, to nije njihov nego naš greh. Uz sve te oscilacija u političkim odnosima izgleda da je slika Velikog brata upečatljiva i da mi većinski volimo da postoji taj brat, pa makar se ponovo razilazili i približavali politički. Mada bi nam svima bilo jasno da im namere nisu bratske.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 29.07.2018, 12:05h tempirano i spontano (1)

    "Čuveni su primeri iz istraživanja javnog mnjenja, gde mi doživljavamo Ruse kao velike donatore iako oni to nisu, " ... - Sasvim tačno: tu ideju o "RUSKOJ OGROMNOJ POMOĆI" (u žutoj štampi, koja je 99 % uverena da je maltene kao neki "službeni glasnik") podgrevaju (uz silnu galamu i kad Rusi, pri nekoj prirodnoj katastrofi, pošalju 500 ćebadi i 10 specijalista spasilaca od poplave!) - hrane i podgrevaju dve formacije: (1) jedna tempirana - patrijarh i velikodostojnici SPC koji uzdižu "vekovnu" podršku Rusije "raspetom srBskom narodu" (verovatno vekovnom podrškom Serbiji smatraju i to što su Rusi San Stefanskim mirom poklonili BUGARSKOJ celu Makedoniju i pola KiM, sve do Albanije!), i (2) spontana psihološka inercija i sadašnjih generacija (a naročiti starijih, i srednjih) koje su srBski boljševici-rusofili kljukali pričama o RAJSKOM ŽIVOTU u SSSR (a time i u Rusiji). I u današnje vreme - ne možemo naići, na primer, da neki od naših TV i štampanih medija UOPŠTE spomenu NEŠTO LOŠE U RUSIJI (onako kako pišu o krizama u Francuskoj Britaniji a već da pisanje o SAD - i ne spominjemo). Tamo, u brižnoj našoj majčici Rossiji i u njenoj Crkvi - teku med i mleko.

Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

  • Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd. Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd.

    Brazil se potvrdio kao zemlja vrhunskih paradoksa: hvaljen po tome što nema spoljnih neprijatelja, najednom je pokazao sklonost da na čelo države dovede političara koji masovno “vidi” neprijatelje unutar njega.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side