09.08.2017 Beograd

Nadežda Gaće: 355 do Beograda

Nadežda Gaće: 355 do Beograda
Nama najbliži važni gradovi na teritoriji bivše Jugoslaviji su Sarajevo, Priština, Banjaluka i Zagreb… svi ispod 442 do Beograda. Svi ispod 400 kilometara do Beograda! To su nam i veoma ozbiljni ekonomski partneri i najozbiljniji politički problemi.

Hrvatsko-srpski odnosi opterećeni su uspomenama na ratove i uvek osvežavanim nacionalizmom. I, između ostalog, “razgraničenjem” na Dunavu. Bosna i Hercegovina – opet nacionalizmi, opet uspomene na ratne strahote i, opet!, razgraničenje. Odnosi Beograda i Prištine, kako bi bilo politički korektno reći, i te kako su opterećeni ratnim uspomenama, gaženjem ljudskih prava, nesigurnošću manjina ... i svašta još i, kako reče PPV i ministar inostranih poslova Ivica Dačić ... “i razgraničenje je nužno”, šta god da to značilo.

RAZGRANIČENJE na tom putu od 355 kilometara između Beograda i Prištine nema veze sa plavljenjem i vrdanjem Drine i Dunava i katastarskom imovinom – već pre može da liči na ona razgraničenja kada su menjane granice, bilo fizički bilo statusno. Jer, ko god da je ikada rekao da pravimo granice države umesto poroznih nevidljivih granica republike, rekao je rat – čak iako nije bio svestan. Sada znamo svi – pa i razgraničenje treba dobro definisati ako se i o njemu priča.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokrenuo je inicijativu koja je, bar zasad, proizvela lavinu izjava i PREPUCAVANJA, pa i zloupotreba teme “Kosovo” – ali nagoveštava da ipak može u sledećoj fazi i da dođe do DIJALOGA.

Istorijat propuštenih šansi Srbije ovih dana evocira Vuk Drašković. Nakon svake propuštene šanse dobijali smo lošije okolnosti i mnogo lošije mogućnosti. Bivalo je i mnoštvo zasada tajnih propuštenih šansi – “nećemo da pregovaramo ispod stola” bila je reakcija naših političara na ponudu koju bi sada izglasali na referendumu.

Za velike pomake u geopolitici mora da se obezbedi podrška sveta, koju lako možemo da dobijemo za zaštitu ljudskih i manjinskih prava i ekonomsku osnovu života. To je statusno neutralno, kako smo ne samo sebe obavezali nego obavezali i Albance. Razgraničenje, ma šta to značilo, to nije! I teško možemo dobiti podršku od bilo koga za prekrajanje granica – osim! ako ne nastupimo zajedno i mi i Albanci, dakle, rekla bih, samo ukoliko Beograd i Priština svetu “serviraju” rešenje.

I jedni i drugi imaju milion razloga da požure i preskoče prepreke koje im sopstveni populizmi nameću. Ako poziv na unutrašnji dijalog shvatimo kao poziv na toleranciju i popuštanje pred mitovima i zabludama, ali i pred nepravdom, i ako i Albanci dođu do toga da je svima u interesu rešenje, a ne igranje rečima i istorijom koja vodi dobrovoljnom davanju tuđe krvi. Dodala bih i da se nijedan srpski interes neće odbraniti šaranjem parola po zidovima sveže okrečenih kuća u Beogradu “Kosovo je Srbija”. A zdravom razumu je jasno da je najvažnije obezbediti sigurnost, prava i posao Srbima na Kosovu. Naravno, i Albancima u Srbiji. I naravno i Srbima u Srbiji i Albancima na Kosovu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti

    Ivica Dačić je zapretio da će promeniti zvanično, za Srbiju, ime Makedonije u Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, “kako je zove ceo svet”, kaže on. Ovo drugo nije tačno, ali nije zapravo preterano važno.

  • Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost

    Šta znači kada se kaže da je država pred bankrotstvom? I kako se to ispoljava? Jedan je slučaj kada vlasti cene da je bolje da ne izvršavaju obaveze prema poveriocima nego da dodatno oporezuju.

  • Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci

    Nakon isprazne rasprave o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu u Skupštini Srbije, postavlja se krupno pitanje – zašto ova prilika nije iskorišćena da se doista utvrdi čemu služi prohibicija prometa obradivog zemljišta kojoj će biti izloženi državljani zemalja članica Evropske unije i zašto se baš njima, faktički, u narednih deset godina zabranjuje da učestvuju u neminovnom procesu ukrupnjavanja poseda u zemlji u kojoj prosečan vlasnik ima njivu od samo četiri hektara?

  • Jelka Jovanović: Kitka šarena Jelka Jovanović: Kitka šarena

    Makedonsko devojče... nastavak stiha je u naslovu. Dakle, Makedonija je u Srbiji ispala top-tema zbog špijunaže koja je možda opasna, mada se još ne zna kako pošto potencijalne “strane” kojima Makedonija omogućava “ofanzivan obaveštajni rad” nisu imenovane.

  • Mijat Lakićević: Laban oprostio Polovini Mijat Lakićević: Laban oprostio Polovini

    Laban oprostio Polovini što ga je tukao. Ovaj “njuznetovski” naslov u Srbiji više nikog ne bi iznenadio. Likovi iz Kovačevićevih crnih komedija vaskrsavaju na naše oči, življi nego ikad.

  • Dimitrije Boarov: Koska je bačena Dimitrije Boarov: Koska je bačena

    Nakon što je šef delegacije MMF-a za Srbiju Džejms Ruf završio svoju “tehničku posetu” Beogradu, Fiskalni savet je izašao u javnost sa svojom analizom fiskalnih kretanja u našoj zemlji ove godine, a tim povodom Pavle Petrović, šef Saveta, izjavio je krajem prošle sedmice da “postoji prostor za povećanje penzija i plata u javnom sektoru u 2018. i to do pet odsto u proseku, što odgovara rastu BDP-a” (Tanjug, 28. septembra).

  • Dimitrije Boarov: Kako ubrzati privredni rast Dimitrije Boarov: Kako ubrzati privredni rast

    Protekle sedmice su čak i listovi u kojima pršte napisi o mnogobrojnim uspesima i privrednim pobedama širom naše zemlje bili prinuđeni da prenesu bankarske procene da je nerealno očekivati da će Srbija ove godine dostići planiranu i projektovanu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda od tri odsto u odnosu na prošlu godinu (kada je ostvarena stopa rasta od 2,8 odsto).

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side