09.08.2017 Beograd

Nadežda Gaće: 355 do Beograda

Nadežda Gaće: 355 do Beograda
Nama najbliži važni gradovi na teritoriji bivše Jugoslaviji su Sarajevo, Priština, Banjaluka i Zagreb… svi ispod 442 do Beograda. Svi ispod 400 kilometara do Beograda! To su nam i veoma ozbiljni ekonomski partneri i najozbiljniji politički problemi.

Hrvatsko-srpski odnosi opterećeni su uspomenama na ratove i uvek osvežavanim nacionalizmom. I, između ostalog, “razgraničenjem” na Dunavu. Bosna i Hercegovina – opet nacionalizmi, opet uspomene na ratne strahote i, opet!, razgraničenje. Odnosi Beograda i Prištine, kako bi bilo politički korektno reći, i te kako su opterećeni ratnim uspomenama, gaženjem ljudskih prava, nesigurnošću manjina ... i svašta još i, kako reče PPV i ministar inostranih poslova Ivica Dačić ... “i razgraničenje je nužno”, šta god da to značilo.

RAZGRANIČENJE na tom putu od 355 kilometara između Beograda i Prištine nema veze sa plavljenjem i vrdanjem Drine i Dunava i katastarskom imovinom – već pre može da liči na ona razgraničenja kada su menjane granice, bilo fizički bilo statusno. Jer, ko god da je ikada rekao da pravimo granice države umesto poroznih nevidljivih granica republike, rekao je rat – čak iako nije bio svestan. Sada znamo svi – pa i razgraničenje treba dobro definisati ako se i o njemu priča.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokrenuo je inicijativu koja je, bar zasad, proizvela lavinu izjava i PREPUCAVANJA, pa i zloupotreba teme “Kosovo” – ali nagoveštava da ipak može u sledećoj fazi i da dođe do DIJALOGA.

Istorijat propuštenih šansi Srbije ovih dana evocira Vuk Drašković. Nakon svake propuštene šanse dobijali smo lošije okolnosti i mnogo lošije mogućnosti. Bivalo je i mnoštvo zasada tajnih propuštenih šansi – “nećemo da pregovaramo ispod stola” bila je reakcija naših političara na ponudu koju bi sada izglasali na referendumu.

Za velike pomake u geopolitici mora da se obezbedi podrška sveta, koju lako možemo da dobijemo za zaštitu ljudskih i manjinskih prava i ekonomsku osnovu života. To je statusno neutralno, kako smo ne samo sebe obavezali nego obavezali i Albance. Razgraničenje, ma šta to značilo, to nije! I teško možemo dobiti podršku od bilo koga za prekrajanje granica – osim! ako ne nastupimo zajedno i mi i Albanci, dakle, rekla bih, samo ukoliko Beograd i Priština svetu “serviraju” rešenje.

I jedni i drugi imaju milion razloga da požure i preskoče prepreke koje im sopstveni populizmi nameću. Ako poziv na unutrašnji dijalog shvatimo kao poziv na toleranciju i popuštanje pred mitovima i zabludama, ali i pred nepravdom, i ako i Albanci dođu do toga da je svima u interesu rešenje, a ne igranje rečima i istorijom koja vodi dobrovoljnom davanju tuđe krvi. Dodala bih i da se nijedan srpski interes neće odbraniti šaranjem parola po zidovima sveže okrečenih kuća u Beogradu “Kosovo je Srbija”. A zdravom razumu je jasno da je najvažnije obezbediti sigurnost, prava i posao Srbima na Kosovu. Naravno, i Albancima u Srbiji. I naravno i Srbima u Srbiji i Albancima na Kosovu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

    Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje

    Parlamentarni izbori u Italiji održani su 4. marta, kada i izbori u Beogradu za gradsku vlast. Izbori u Italiji, za razliku od beogradskih, nisu imali jasnog pobednika. Najveći broj glasova i poslanika dobile su populističke stranke koje nemaju mnogo zajedničkog, pa je s rascepkanim parlamentom bilo teško doći do saglasja kako bi vlada mogla izgledati i ko bi je mogao voditi.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side