09.08.2017 Beograd

Nadežda Gaće: 355 do Beograda

Nadežda Gaće: 355 do Beograda
Nama najbliži važni gradovi na teritoriji bivše Jugoslaviji su Sarajevo, Priština, Banjaluka i Zagreb… svi ispod 442 do Beograda. Svi ispod 400 kilometara do Beograda! To su nam i veoma ozbiljni ekonomski partneri i najozbiljniji politički problemi.

Hrvatsko-srpski odnosi opterećeni su uspomenama na ratove i uvek osvežavanim nacionalizmom. I, između ostalog, “razgraničenjem” na Dunavu. Bosna i Hercegovina – opet nacionalizmi, opet uspomene na ratne strahote i, opet!, razgraničenje. Odnosi Beograda i Prištine, kako bi bilo politički korektno reći, i te kako su opterećeni ratnim uspomenama, gaženjem ljudskih prava, nesigurnošću manjina ... i svašta još i, kako reče PPV i ministar inostranih poslova Ivica Dačić ... “i razgraničenje je nužno”, šta god da to značilo.

RAZGRANIČENJE na tom putu od 355 kilometara između Beograda i Prištine nema veze sa plavljenjem i vrdanjem Drine i Dunava i katastarskom imovinom – već pre može da liči na ona razgraničenja kada su menjane granice, bilo fizički bilo statusno. Jer, ko god da je ikada rekao da pravimo granice države umesto poroznih nevidljivih granica republike, rekao je rat – čak iako nije bio svestan. Sada znamo svi – pa i razgraničenje treba dobro definisati ako se i o njemu priča.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokrenuo je inicijativu koja je, bar zasad, proizvela lavinu izjava i PREPUCAVANJA, pa i zloupotreba teme “Kosovo” – ali nagoveštava da ipak može u sledećoj fazi i da dođe do DIJALOGA.

Istorijat propuštenih šansi Srbije ovih dana evocira Vuk Drašković. Nakon svake propuštene šanse dobijali smo lošije okolnosti i mnogo lošije mogućnosti. Bivalo je i mnoštvo zasada tajnih propuštenih šansi – “nećemo da pregovaramo ispod stola” bila je reakcija naših političara na ponudu koju bi sada izglasali na referendumu.

Za velike pomake u geopolitici mora da se obezbedi podrška sveta, koju lako možemo da dobijemo za zaštitu ljudskih i manjinskih prava i ekonomsku osnovu života. To je statusno neutralno, kako smo ne samo sebe obavezali nego obavezali i Albance. Razgraničenje, ma šta to značilo, to nije! I teško možemo dobiti podršku od bilo koga za prekrajanje granica – osim! ako ne nastupimo zajedno i mi i Albanci, dakle, rekla bih, samo ukoliko Beograd i Priština svetu “serviraju” rešenje.

I jedni i drugi imaju milion razloga da požure i preskoče prepreke koje im sopstveni populizmi nameću. Ako poziv na unutrašnji dijalog shvatimo kao poziv na toleranciju i popuštanje pred mitovima i zabludama, ali i pred nepravdom, i ako i Albanci dođu do toga da je svima u interesu rešenje, a ne igranje rečima i istorijom koja vodi dobrovoljnom davanju tuđe krvi. Dodala bih i da se nijedan srpski interes neće odbraniti šaranjem parola po zidovima sveže okrečenih kuća u Beogradu “Kosovo je Srbija”. A zdravom razumu je jasno da je najvažnije obezbediti sigurnost, prava i posao Srbima na Kosovu. Naravno, i Albancima u Srbiji. I naravno i Srbima u Srbiji i Albancima na Kosovu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam

    Svekolika borba protiv svakojakih ekstremizama trpi istrajne i dalekosežne poraze protiv samo jednog od njih – sistemskog ekstremizma. Gotovo sva ustrojstva su omogućila da minimalna manjina maksimalizuje svoju premoć, ekonomsku, a sve više i političku, nad većinom savremenika – uveravaju internacionalni i nacionalni istraživači.

  • Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić

    Ko drži ključeve Beograda, drži ključeve Srbije. Zato nije čudo što se oštre sablje i koplja za beogradski boj. Beograd ima ogroman ne samo simboličko-politički nego i praktično ekonomski značaj. U stvari, da nije drugog ne bi bilo ni prvog.

  • Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost

    Poznat vam je, svakako, lider koji medije kritikuje kao svoje neprijatelje iako njegovi nastupi dominiraju javnim prostorom, kome se, uprkos zapadnom kursu, istražuju sporne veze sa Rusijom i Kinom i koji za iskušenja domovine najviše krivi njen “bivši režim”. Ali, takvom opisu odgovara, premijerno, i predsednik – Amerike.

  • Vladimir Gligorov: Lokalni izbori Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

    Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

  • Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu

    Ono što je George Harrison bio u Beatlesima, Predrag Lucić bio je u Feral Tribuneu. Samozatajan i marljiv po vlastitom izboru uvijek malo u drugom planu, ne zbog toga što bi ga tamo netko gurao (jer ondje nije ni pripadao), već što se sâm tako postavljao.

  • Vladimir Gligorov: Dva populizma Vladimir Gligorov: Dva populizma

    Najviše je ekonomskih istraživanja populizma u Latinskoj Americi. Ovo i zato što je na tom iskustvu nastao i takozvani Vašingtonski konsenzus (Williamson 1990), koji je posebno predmet kritike ekonomista i komentatora na levici, mada ne samo njih.

  • Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski

    Da je Davos bio dve nedelje ranije, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću bi čestitali na makroekonomskoj stabilizaciji i pitali ga za investicione mogućnosti; ovako će ga prepoznavati kao čoveka iz zemlje u kojoj je nedavno ubijen opozicioni lider.

Preporuke prijatelja
FEST 2018
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw