28.10.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Zločin i “greška”

Momčilo Pantelić: Zločin i “greška”
Istraga o ubistvu Džamala Kašogija, saudijskog novinara i kolumniste Vašington posta, izrasla je u neku vrstu globalnog “čuda”.

Doživela je rekordni publicitet, čak veći nego iznova rasplamsani strah od nuklearnog zaoštravanja, kao da je ona još razorniji deo arsenala za masovno uništavanje.

Zaslužila je, usuđujem se da kažem, takav rejting. Razotkrila je da su neistomišljenici, većina življa na planeti, postali jedna od vrsta kojima preti istrebljenje. Specijalci Saudijske Arabije nisu se libili da u njenom konzulatu, na teritoriji druge države (Turske) likvidiraju sunarodnika – umerenog kritičara vlasti, koji ima prijatelje u kraljevskoj familiji, čiji je službenik bivao, i koji se nastanio i zaposlio u SAD‚ od čije podrške zavisi bezbednost kraljevine – i tako pojačali već raširene strahove da svako ko “zucne” mora da računa da je kandidat za skraćenje životnog veka...

Ovakve strepnje trebalo bi da razveje pomna, nepristrasna istraga. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je pred parlamentarcima insistirao na tome, ali njegov govor ipak nije zadovoljio očekivanja svetske javnosti, koja je bila u prilici da ga vidi i čuje u direktnom prenosu na televizijama globalnog dometa. Potvrdio je da je uveren da je ubistvo Kašogija planiran, a ne neplaniran zločin Saudijaca, izvršen na svirep način, ali nije ispunio obećanje da će predočiti “golu istinu”, koja je podrazumevala objavljivanje snimaka kao nepobitnog dokaza da je novinar, kako su turske novine nagovestile, mučen i raskomadan.

Najdalje je otišao u zahtevu da za zločin treba da odgovaraju i visoki saudijski zvaničnici, uz predlog da bi svi osumnjičeni trebalo da budu predati turskim organima. Kazao je, pritom, da veruje u iskrenost izvinjenja kralja Salmana. Erdoganovo nepominjanje faktičkog saudijskog vladara, prestolonaslednika Mohameda bin Salmana, za koga se smatra da je u najmanju ruku morao da zna za ubistvo u istanbulskom konzulatu, posmatrači ocenjuju kao ustupak Americi. Beloj kući je stalo da sačuva strateško partnerstvo s Rijadom, kao bitnim osloncem uz Izrael, u turbulencijama na proširenom Bliskom istoku. U Tursku je povodom “slučaja Kašogi”, inače, odletela šefica CIA Đina Haspel...

Ostalo je nepoznato, dok je ovaj tekst išao u štampu, gde su posmrtni ostaci novinara, a samo se nagađa i šta sledi na hronično eksplozivnom Bliskom istoku. Pretpostavlja se da su poodmakli pregovori s ciljem da Saudijci kazne počinioce zločina, ali da ne dovedu u pitanje opstanak Bin Salmana na vlasti niti stabilnost kraljevine. Predsedniku SAD Donaldu Trampu takav ishod bi odgovarao jer ne bi poremetio strateške i basnoslovne poslovne aranžmane s Rijadom.

Aktuelni razvoj događaja povodom “slučaja Kašogi” ne ide, reklo bi se, u prilog Americi. Na optuženičkoj klupi gotovo celog sveta našao se njen bitni saudijski partner.

Prosto likuju svi koji imaju sporove s Rijadom. I Ankara, koja pretenduje na nesporno vođstvo među sunitima, i Teheran, koji se na jemenskom ratištu angažuje na strani šiita protiv štićenika vehabijske kraljevine, pa i Moskva, kojoj kao poručeno dolazi slabljenje pozicija protivnika na sirijskom frontu, kao i naftaškog giganta, iz čega bi moglo da proistekne novo poskupljenje energenata, što bi okrepilo ekonomiju uzdrmanu sankcijama zbog amputacije dela Ukrajine...

Uoči izbora za Kongres (parlament) već 6. novembra, na posebno delikatnom iskušenju je Tramp, koji u tom izjašnjavanju “vidi” referendum o njemu. Taman je upriličio koincidenciju da Rusiji najavi gnevno istupanje iz sporazuma o eliminaciji nuklearnih projektila srednjeg i kratkog dometa, za čije je kršenje optužio Moskvu (kao i ona njega) i time ublažio slutnje da su ruski hakeri doprineli njegovom dolasku na čelo SAD, iskrsnu mu egzekutorski skandal u Istanbulu, zbog koga i solidan broj njegovih pristalica traži zavođenje sankcija Saudijcima.

Kako da ih kazni, a da ne ugrozi aranžman vredan 110 milijardi dolara za prodaju oružja? Diplomatski veteran Džejms Bejker predlaže mu pristup Džordža Buša starijeg, koji je povodom nasilnog razbijanja demonstracija u Pekingu 1989. zaveo sankcije Kini, ali je održao dovoljne doze odnosa s njom. Sugeriše da bi sada trebalo da Tramp prema Saudijcima takođe nađe balans između nacionalnih interesa (nastavak probitačne saradnje) i vrednosti (poštovanje ljudskih prava, slobode štampe itd.), pa da, što bi se reklo, lupi packu, ali da ne odustane od prakse “ruka ruku mije”...

Saudijske vlasti su pokušale da ubistvo zemljaka u njihovom istanbulskom konzulatu priznaju kao “ogromnu grešku”. Kao da im nije poznat legendarni prekor Napoleonu za ondašnju jednu njegovu egzekuciju: “To je gore od zločina, to je greška”. Svetski lideri mahom prihvataju saudijsko objašnjenje o “grešci” kao priznanje da je ona još gora od zločina...

Rizikujem da posle svega uporedim neuporedivo. Pa da se, pritom, i opkladim da neće biti nuklearnog rata između SAD i Rusije i da neće biti uskoro otkriveni svi detalji ubistva u konzulatu.

I odstupanje od strateškog dogovora i istraga nad zločinom bez presedana završiće se, slutim, kompromisom. U nuklearnom slučaju to je poželjan ishod, a u Kašogijevom slučaju, koji ne ište kompromis već beskompromisnu pravdu, to će biti još jedna greška, kao ona koja je spočitana Napoleonu...

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu

    Izborni apstinenti i oni koji to po prirodi nisu, ali misle da će im samonametnuta politička izolacija sačuvati zdravlje i raspoloženje, odluku da ne učestvuju u kreiranju svog života najčešće pravdaju sintagmom da su “svi oni isti”.

  • Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu

    Svi smo mi Karakas, moglo bi se prigodno kazati. Doista, gotovo da nema dela sveta koji u dramama prestonice Venecuele ne prepoznaje bar neki delić sebe.

  • Jelka Jovanović: Lekcija No1 Jelka Jovanović: Lekcija No1

    Najbolji svetski teniser Novak Đoković proglašen je za najboljeg sportistu na planeti 2018. godine po izboru Akademije Laureus.

  • Momčilo Pantelić: Buka oko bauka Momčilo Pantelić: Buka oko bauka

    Ne verujem u veštice, ali da ih ima, ima ih – svojevremena je izreka jednog argentinskog sveštenika, čiji je smisao ovih dana nehotice preuzeo predsednik SAD. Ni on ne veruje u socijalizam, ali “uviđa” da taj “bauk” ne samo da postoji već i da se oštri da mu preotme Belu kuću.

  • Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad

    Kažu da su pre 630 godina, posle boja na Kosovu, zvona zvonila čak u Parizu. Danas bi mir na Kosovu imao još širi odjek.

  • Jelka Jovanović: Asocijalna mreža Jelka Jovanović: Asocijalna mreža

    Šta to mladi ljudi rade na socijalnim mrežama kad ih iznenada obuzme neodoljiv osećaj promašenosti, pa u rano zimsko jutro izađu napolje i ubiju prvog ko im naiđe?

  • Dimitrije Boarov: Polovna Srbija Dimitrije Boarov: Polovna Srbija

    Sada kada očekujemo statističke podatke o startnom nivou prosečnih plata u Srbiji u ovoj godini posle Vladine povišice, ponovo se pokreće pitanje zašto mesečne plate u privatnim preduzećima rastu sporije nego one u “opštoj državi”.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side