25.03.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Zatrovane veze

Momčilo Pantelić: Zatrovane veze
Kad smo se ponadali da dolazi otopljenje, opet je zahladnelo. Na svetskoj političkoj sceni čak toliko da se ne očekuje da će je skoro ogrejati sunce jer joj se prognozira repriza Hladnog rata, čija je premijera trajala više od četiri decenije.

Najnoviji povod za povratak na strateško zaleđivanje krvi u žilama banuo je iznebuha u vidu trovačke afere. Bivši dvostruki ruski agent Sergej Skripalj (66) i njegova kći Julija (33) pronađeni su 4. marta u britanskom Solsberiju (gde je on nastanjen) u kritičnom stanju u koje su zapali – prema zvaničnom Londonu – zato što ih je otrovala Moskva.

Britanski ministar Boris Džonson je kao odgovornog prozvao i lično predsednika Vladimira Putina, a Kremlj je hitro odbacio sve prispele optužbe, tvrdeći da je Rusija poodavno uništila svoj hemijski arsenal i da sluti da je otrov možda potekao iz same Britanije ili iz neke druge zemlje koja ga “još proizvodi”. Takve sumnje odbili su, pored Britanaca, i takođe prozvani Šveđani, Česi i Slovaci…

Reč je o nervnom agensu “novičok” (novajlija) koji je, kako se navodi, poodavno spravljen u sovjetskim laboratorijama. Važio je za najubitačniji i preparat te vrste koji je najteže detektovati. Rusija tvrdi pak da se nikad nije upuštala u proizvodnju “novajlije” i pozvala je Britaniju da u slučaju “Skripalj” ponudi “ili dokaze ili izvinjenje”.

Usledila su preganjanja koja su se protegla i do Saveta bezbednosti UN. Zapad je ovim povodom ostvario potrebnu dozu jedinstva i saopštenjima, najpre četiri velike sile – SAD, Britanije, Francuske i Nemačke – a onda i cele EU, koja je potvrdila ocenu Londona da je za trovanje “vrlo verovatno” odgovorna Rusija i naglasila da upotreba hemijskog oružja predstavlja “rizik po bezbednost svih nas”…

Dok je ovaj napis išao u štampu, jedino je bilo izvesno uzajamno proterivanje po 23 diplomatska predstavnika Rusije i Britanije. Ekspedovanje je prvo naložio povređeni London, na šta je uzvratila prozvana Moskva, čija je ambasada prigodno tvitovala da je temperatura u odnosima između dve zemlje spala na “minus 23”.

Povećanju izvesnosti potrudiće se da doprinesu inspektori međunarodne Organizacije za zabranu hemijskog oružja, koji su u Britaniji počeli istragu o slučaju “Skripalj”. Njeni rezultati, koji se očekuju kroz dve nedelje, mogli bi da osnaže ili obesnaže radikalne predloge za primenu Povelje NATO o zajedničkoj vojnoj odbrani kad je neka članica “oružano napadnuta” i za bojkot ovogodišnjeg Svetskog fudbalskog prvenstva u Rusiji.

Veze između Zapada i Rusije, valja se podsetiti, bile su zatrovane i pre trovanja Skripaljevih. Moskva je pod sankcijama zbog amputacije dela Ukrajine; Vašington još uzdrmava istraga o uplitanju ruskih hakera u američke predsedničke izbore; Putinu se iz Evrope zamera što podržava političke snage koje se zalažu za razgradnju EU; Kremlj tvrdi da samo preduzima mere koje neće dozvoliti širenje NATO i zapadnih uticaja nauštrb Rusije; dok se obe strane nadmeću za prevagu ne samo u Siriji nego i u drugim “nedovoljno opredeljenim” prostorima kakvi su, po njihovom mišljenju, i delovi zapadnog Balkana.

Ali, gde nema paradoksa, nema se u vidu celina stvari. U slučaju “Skripalj”, ima ih napretek. Izdvajam tri.

Usred kriziranja u međusobnim odnosima, i Zapad i Rusija su se saglasili da im je zajednički cilj borba protiv terorizma i sprečavanje terorista da upotrebe oružje za masovno uništavanje, u koje spadaju i otrovi. A ispostavlja se da upravo jedni druge optužuju za takvo nepodobno delovanje, od Sirije do Britanije.

Pa, onda: Moskva je Britance i ostale zapadnjake sumnjičila da su “slučajem Skripalj” želeli da “nepovoljno utiču” na nedavne predsedničke izbore u Rusiji, da bi posle Putinove pobede osumnjičenima zahvaljivala da su doprineli povećanom odzivu birača i vanredno ih mobilisali u otporu “spoljnom pritisku”, a u prilog aktuelnom vladaru. Sa druge strane, trovačka afera je doprinela homogenizaciji Evropljana, tako da je postignut dogovor da britanski izlazak iz EU protekne “u redu”.

Niz analitičara istovremeno napominje i da se veze između Rusije i Zapada, uprkos razmiricama, teško mogu sasvim raskinuti. Ako London zaista želi da kazni Rusiju, morao bi da preseče dotok “prljavog novca” iz nje i onemogući transakcije tajkuna odande koji sa svojih bankovnih računa na Ostrvima finansiraju vlast u Moskvi, sugeriše i komentatorka Vašington posta. Ali tako bi, dodaje se, Britanija kažnjavala i sebe jer bi ostala bez ogromnog priliva kapitala…

Posledice višeslojne zatrovanosti odnosa između Zapada i Rusije potrajaće, svakako, duže od lečenja dvoje otrovanih članova porodice Skripalj (za čije su se živote lekari borili dok je ovaj tekst pisan). Svetu je očito neophodna dugotrajna detoksikacija.

Za to je potrebno da vlasti shvate da se bezbednost ljudi bolje čuva kooperacijom nego konfrontacijom, poručio je na stupcima Gardijana Toni Brenton, bivši britanski ambasador u Rusiji. Ali, one kao da ne žele da to shvate…

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Vladimir Gligorov: Kosovske carine Vladimir Gligorov: Kosovske carine

    Ako sam dobro razumeo, Kosovo carini uvoz iz Srbije, i Bosne i Hercegovine, po stopi od 100 odsto.

  • Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni

    Pre 22 godine koleginica S. Č. je, izveštavajući sa protesta tadašnje opozicije – slične današnjoj i po idejnoj šarolikosti i po organizacionim ne/sposobnostima – napisala da se na kišoviti i hladni Đurđic okupilo tridesetak hiljada ljudi.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove

    Čini mi se da nam neprijatelji i nisu potrebni jer sami sebi štetimo više. Mnogi naši mediji, političari, intelektualci i “intelektualci” sa malih ekrana utrkuju se u otkrivanju zavera i neprijatelja: “Ameri obučavaju Šiptare za rat protiv Srba”, “Britanski ambasador je najveći zaverenik i direktni eksponent sve-svetske borbe protiv Srbije”, “Impotentna Evropa, koja se raspada, šuruje sa Prištinom protiv nas”, “Između Putina i Tačija postoji tajna veza” , “Susedi se udružuju protiv nas”…

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side