25.03.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Zatrovane veze

Momčilo Pantelić: Zatrovane veze
Kad smo se ponadali da dolazi otopljenje, opet je zahladnelo. Na svetskoj političkoj sceni čak toliko da se ne očekuje da će je skoro ogrejati sunce jer joj se prognozira repriza Hladnog rata, čija je premijera trajala više od četiri decenije.

Najnoviji povod za povratak na strateško zaleđivanje krvi u žilama banuo je iznebuha u vidu trovačke afere. Bivši dvostruki ruski agent Sergej Skripalj (66) i njegova kći Julija (33) pronađeni su 4. marta u britanskom Solsberiju (gde je on nastanjen) u kritičnom stanju u koje su zapali – prema zvaničnom Londonu – zato što ih je otrovala Moskva.

Britanski ministar Boris Džonson je kao odgovornog prozvao i lično predsednika Vladimira Putina, a Kremlj je hitro odbacio sve prispele optužbe, tvrdeći da je Rusija poodavno uništila svoj hemijski arsenal i da sluti da je otrov možda potekao iz same Britanije ili iz neke druge zemlje koja ga “još proizvodi”. Takve sumnje odbili su, pored Britanaca, i takođe prozvani Šveđani, Česi i Slovaci…

Reč je o nervnom agensu “novičok” (novajlija) koji je, kako se navodi, poodavno spravljen u sovjetskim laboratorijama. Važio je za najubitačniji i preparat te vrste koji je najteže detektovati. Rusija tvrdi pak da se nikad nije upuštala u proizvodnju “novajlije” i pozvala je Britaniju da u slučaju “Skripalj” ponudi “ili dokaze ili izvinjenje”.

Usledila su preganjanja koja su se protegla i do Saveta bezbednosti UN. Zapad je ovim povodom ostvario potrebnu dozu jedinstva i saopštenjima, najpre četiri velike sile – SAD, Britanije, Francuske i Nemačke – a onda i cele EU, koja je potvrdila ocenu Londona da je za trovanje “vrlo verovatno” odgovorna Rusija i naglasila da upotreba hemijskog oružja predstavlja “rizik po bezbednost svih nas”…

Dok je ovaj napis išao u štampu, jedino je bilo izvesno uzajamno proterivanje po 23 diplomatska predstavnika Rusije i Britanije. Ekspedovanje je prvo naložio povređeni London, na šta je uzvratila prozvana Moskva, čija je ambasada prigodno tvitovala da je temperatura u odnosima između dve zemlje spala na “minus 23”.

Povećanju izvesnosti potrudiće se da doprinesu inspektori međunarodne Organizacije za zabranu hemijskog oružja, koji su u Britaniji počeli istragu o slučaju “Skripalj”. Njeni rezultati, koji se očekuju kroz dve nedelje, mogli bi da osnaže ili obesnaže radikalne predloge za primenu Povelje NATO o zajedničkoj vojnoj odbrani kad je neka članica “oružano napadnuta” i za bojkot ovogodišnjeg Svetskog fudbalskog prvenstva u Rusiji.

Veze između Zapada i Rusije, valja se podsetiti, bile su zatrovane i pre trovanja Skripaljevih. Moskva je pod sankcijama zbog amputacije dela Ukrajine; Vašington još uzdrmava istraga o uplitanju ruskih hakera u američke predsedničke izbore; Putinu se iz Evrope zamera što podržava političke snage koje se zalažu za razgradnju EU; Kremlj tvrdi da samo preduzima mere koje neće dozvoliti širenje NATO i zapadnih uticaja nauštrb Rusije; dok se obe strane nadmeću za prevagu ne samo u Siriji nego i u drugim “nedovoljno opredeljenim” prostorima kakvi su, po njihovom mišljenju, i delovi zapadnog Balkana.

Ali, gde nema paradoksa, nema se u vidu celina stvari. U slučaju “Skripalj”, ima ih napretek. Izdvajam tri.

Usred kriziranja u međusobnim odnosima, i Zapad i Rusija su se saglasili da im je zajednički cilj borba protiv terorizma i sprečavanje terorista da upotrebe oružje za masovno uništavanje, u koje spadaju i otrovi. A ispostavlja se da upravo jedni druge optužuju za takvo nepodobno delovanje, od Sirije do Britanije.

Pa, onda: Moskva je Britance i ostale zapadnjake sumnjičila da su “slučajem Skripalj” želeli da “nepovoljno utiču” na nedavne predsedničke izbore u Rusiji, da bi posle Putinove pobede osumnjičenima zahvaljivala da su doprineli povećanom odzivu birača i vanredno ih mobilisali u otporu “spoljnom pritisku”, a u prilog aktuelnom vladaru. Sa druge strane, trovačka afera je doprinela homogenizaciji Evropljana, tako da je postignut dogovor da britanski izlazak iz EU protekne “u redu”.

Niz analitičara istovremeno napominje i da se veze između Rusije i Zapada, uprkos razmiricama, teško mogu sasvim raskinuti. Ako London zaista želi da kazni Rusiju, morao bi da preseče dotok “prljavog novca” iz nje i onemogući transakcije tajkuna odande koji sa svojih bankovnih računa na Ostrvima finansiraju vlast u Moskvi, sugeriše i komentatorka Vašington posta. Ali tako bi, dodaje se, Britanija kažnjavala i sebe jer bi ostala bez ogromnog priliva kapitala…

Posledice višeslojne zatrovanosti odnosa između Zapada i Rusije potrajaće, svakako, duže od lečenja dvoje otrovanih članova porodice Skripalj (za čije su se živote lekari borili dok je ovaj tekst pisan). Svetu je očito neophodna dugotrajna detoksikacija.

Za to je potrebno da vlasti shvate da se bezbednost ljudi bolje čuva kooperacijom nego konfrontacijom, poručio je na stupcima Gardijana Toni Brenton, bivši britanski ambasador u Rusiji. Ali, one kao da ne žele da to shvate…

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Kineske investicije Vladimir Gligorov: Kineske investicije

    O tome sam pisao više puta. Ali kako raste interes da se razumeju kineske namere na Balkanu i u Evropi, možda da sažmem kako ih ja vidim

  • Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

    Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

  • Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija

    Ne mogu da kažem da razumem gospodu Vučića i Dačića, već ovaj drugi sada najavljuje međunarodnu konferenciju o Kosovu, drugi Dejton takoreći. Na njoj će, ako sam to dobro razumeo, da se dogovori razgraničenje Srbije od Kosova.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side