25.03.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Zatrovane veze

Momčilo Pantelić: Zatrovane veze
Kad smo se ponadali da dolazi otopljenje, opet je zahladnelo. Na svetskoj političkoj sceni čak toliko da se ne očekuje da će je skoro ogrejati sunce jer joj se prognozira repriza Hladnog rata, čija je premijera trajala više od četiri decenije.

Najnoviji povod za povratak na strateško zaleđivanje krvi u žilama banuo je iznebuha u vidu trovačke afere. Bivši dvostruki ruski agent Sergej Skripalj (66) i njegova kći Julija (33) pronađeni su 4. marta u britanskom Solsberiju (gde je on nastanjen) u kritičnom stanju u koje su zapali – prema zvaničnom Londonu – zato što ih je otrovala Moskva.

Britanski ministar Boris Džonson je kao odgovornog prozvao i lično predsednika Vladimira Putina, a Kremlj je hitro odbacio sve prispele optužbe, tvrdeći da je Rusija poodavno uništila svoj hemijski arsenal i da sluti da je otrov možda potekao iz same Britanije ili iz neke druge zemlje koja ga “još proizvodi”. Takve sumnje odbili su, pored Britanaca, i takođe prozvani Šveđani, Česi i Slovaci…

Reč je o nervnom agensu “novičok” (novajlija) koji je, kako se navodi, poodavno spravljen u sovjetskim laboratorijama. Važio je za najubitačniji i preparat te vrste koji je najteže detektovati. Rusija tvrdi pak da se nikad nije upuštala u proizvodnju “novajlije” i pozvala je Britaniju da u slučaju “Skripalj” ponudi “ili dokaze ili izvinjenje”.

Usledila su preganjanja koja su se protegla i do Saveta bezbednosti UN. Zapad je ovim povodom ostvario potrebnu dozu jedinstva i saopštenjima, najpre četiri velike sile – SAD, Britanije, Francuske i Nemačke – a onda i cele EU, koja je potvrdila ocenu Londona da je za trovanje “vrlo verovatno” odgovorna Rusija i naglasila da upotreba hemijskog oružja predstavlja “rizik po bezbednost svih nas”…

Dok je ovaj napis išao u štampu, jedino je bilo izvesno uzajamno proterivanje po 23 diplomatska predstavnika Rusije i Britanije. Ekspedovanje je prvo naložio povređeni London, na šta je uzvratila prozvana Moskva, čija je ambasada prigodno tvitovala da je temperatura u odnosima između dve zemlje spala na “minus 23”.

Povećanju izvesnosti potrudiće se da doprinesu inspektori međunarodne Organizacije za zabranu hemijskog oružja, koji su u Britaniji počeli istragu o slučaju “Skripalj”. Njeni rezultati, koji se očekuju kroz dve nedelje, mogli bi da osnaže ili obesnaže radikalne predloge za primenu Povelje NATO o zajedničkoj vojnoj odbrani kad je neka članica “oružano napadnuta” i za bojkot ovogodišnjeg Svetskog fudbalskog prvenstva u Rusiji.

Veze između Zapada i Rusije, valja se podsetiti, bile su zatrovane i pre trovanja Skripaljevih. Moskva je pod sankcijama zbog amputacije dela Ukrajine; Vašington još uzdrmava istraga o uplitanju ruskih hakera u američke predsedničke izbore; Putinu se iz Evrope zamera što podržava političke snage koje se zalažu za razgradnju EU; Kremlj tvrdi da samo preduzima mere koje neće dozvoliti širenje NATO i zapadnih uticaja nauštrb Rusije; dok se obe strane nadmeću za prevagu ne samo u Siriji nego i u drugim “nedovoljno opredeljenim” prostorima kakvi su, po njihovom mišljenju, i delovi zapadnog Balkana.

Ali, gde nema paradoksa, nema se u vidu celina stvari. U slučaju “Skripalj”, ima ih napretek. Izdvajam tri.

Usred kriziranja u međusobnim odnosima, i Zapad i Rusija su se saglasili da im je zajednički cilj borba protiv terorizma i sprečavanje terorista da upotrebe oružje za masovno uništavanje, u koje spadaju i otrovi. A ispostavlja se da upravo jedni druge optužuju za takvo nepodobno delovanje, od Sirije do Britanije.

Pa, onda: Moskva je Britance i ostale zapadnjake sumnjičila da su “slučajem Skripalj” želeli da “nepovoljno utiču” na nedavne predsedničke izbore u Rusiji, da bi posle Putinove pobede osumnjičenima zahvaljivala da su doprineli povećanom odzivu birača i vanredno ih mobilisali u otporu “spoljnom pritisku”, a u prilog aktuelnom vladaru. Sa druge strane, trovačka afera je doprinela homogenizaciji Evropljana, tako da je postignut dogovor da britanski izlazak iz EU protekne “u redu”.

Niz analitičara istovremeno napominje i da se veze između Rusije i Zapada, uprkos razmiricama, teško mogu sasvim raskinuti. Ako London zaista želi da kazni Rusiju, morao bi da preseče dotok “prljavog novca” iz nje i onemogući transakcije tajkuna odande koji sa svojih bankovnih računa na Ostrvima finansiraju vlast u Moskvi, sugeriše i komentatorka Vašington posta. Ali tako bi, dodaje se, Britanija kažnjavala i sebe jer bi ostala bez ogromnog priliva kapitala…

Posledice višeslojne zatrovanosti odnosa između Zapada i Rusije potrajaće, svakako, duže od lečenja dvoje otrovanih članova porodice Skripalj (za čije su se živote lekari borili dok je ovaj tekst pisan). Svetu je očito neophodna dugotrajna detoksikacija.

Za to je potrebno da vlasti shvate da se bezbednost ljudi bolje čuva kooperacijom nego konfrontacijom, poručio je na stupcima Gardijana Toni Brenton, bivši britanski ambasador u Rusiji. Ali, one kao da ne žele da to shvate…

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

    Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje

    Parlamentarni izbori u Italiji održani su 4. marta, kada i izbori u Beogradu za gradsku vlast. Izbori u Italiji, za razliku od beogradskih, nisu imali jasnog pobednika. Najveći broj glasova i poslanika dobile su populističke stranke koje nemaju mnogo zajedničkog, pa je s rascepkanim parlamentom bilo teško doći do saglasja kako bi vlada mogla izgledati i ko bi je mogao voditi.

  • Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu? Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu?

    Velika tema Evrope danas je – ruska propaganda. Ona, ta propaganda, ne bi trebalo nikoga da iznenađuje – značajna su iskustva i ruskih tajnih službi i raznih “agitpropova”, i o tome se i mnogo zna i mnogo se pisalo.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side