25.03.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Zatrovane veze

Momčilo Pantelić: Zatrovane veze
Kad smo se ponadali da dolazi otopljenje, opet je zahladnelo. Na svetskoj političkoj sceni čak toliko da se ne očekuje da će je skoro ogrejati sunce jer joj se prognozira repriza Hladnog rata, čija je premijera trajala više od četiri decenije.

Najnoviji povod za povratak na strateško zaleđivanje krvi u žilama banuo je iznebuha u vidu trovačke afere. Bivši dvostruki ruski agent Sergej Skripalj (66) i njegova kći Julija (33) pronađeni su 4. marta u britanskom Solsberiju (gde je on nastanjen) u kritičnom stanju u koje su zapali – prema zvaničnom Londonu – zato što ih je otrovala Moskva.

Britanski ministar Boris Džonson je kao odgovornog prozvao i lično predsednika Vladimira Putina, a Kremlj je hitro odbacio sve prispele optužbe, tvrdeći da je Rusija poodavno uništila svoj hemijski arsenal i da sluti da je otrov možda potekao iz same Britanije ili iz neke druge zemlje koja ga “još proizvodi”. Takve sumnje odbili su, pored Britanaca, i takođe prozvani Šveđani, Česi i Slovaci…

Reč je o nervnom agensu “novičok” (novajlija) koji je, kako se navodi, poodavno spravljen u sovjetskim laboratorijama. Važio je za najubitačniji i preparat te vrste koji je najteže detektovati. Rusija tvrdi pak da se nikad nije upuštala u proizvodnju “novajlije” i pozvala je Britaniju da u slučaju “Skripalj” ponudi “ili dokaze ili izvinjenje”.

Usledila su preganjanja koja su se protegla i do Saveta bezbednosti UN. Zapad je ovim povodom ostvario potrebnu dozu jedinstva i saopštenjima, najpre četiri velike sile – SAD, Britanije, Francuske i Nemačke – a onda i cele EU, koja je potvrdila ocenu Londona da je za trovanje “vrlo verovatno” odgovorna Rusija i naglasila da upotreba hemijskog oružja predstavlja “rizik po bezbednost svih nas”…

Dok je ovaj napis išao u štampu, jedino je bilo izvesno uzajamno proterivanje po 23 diplomatska predstavnika Rusije i Britanije. Ekspedovanje je prvo naložio povređeni London, na šta je uzvratila prozvana Moskva, čija je ambasada prigodno tvitovala da je temperatura u odnosima između dve zemlje spala na “minus 23”.

Povećanju izvesnosti potrudiće se da doprinesu inspektori međunarodne Organizacije za zabranu hemijskog oružja, koji su u Britaniji počeli istragu o slučaju “Skripalj”. Njeni rezultati, koji se očekuju kroz dve nedelje, mogli bi da osnaže ili obesnaže radikalne predloge za primenu Povelje NATO o zajedničkoj vojnoj odbrani kad je neka članica “oružano napadnuta” i za bojkot ovogodišnjeg Svetskog fudbalskog prvenstva u Rusiji.

Veze između Zapada i Rusije, valja se podsetiti, bile su zatrovane i pre trovanja Skripaljevih. Moskva je pod sankcijama zbog amputacije dela Ukrajine; Vašington još uzdrmava istraga o uplitanju ruskih hakera u američke predsedničke izbore; Putinu se iz Evrope zamera što podržava političke snage koje se zalažu za razgradnju EU; Kremlj tvrdi da samo preduzima mere koje neće dozvoliti širenje NATO i zapadnih uticaja nauštrb Rusije; dok se obe strane nadmeću za prevagu ne samo u Siriji nego i u drugim “nedovoljno opredeljenim” prostorima kakvi su, po njihovom mišljenju, i delovi zapadnog Balkana.

Ali, gde nema paradoksa, nema se u vidu celina stvari. U slučaju “Skripalj”, ima ih napretek. Izdvajam tri.

Usred kriziranja u međusobnim odnosima, i Zapad i Rusija su se saglasili da im je zajednički cilj borba protiv terorizma i sprečavanje terorista da upotrebe oružje za masovno uništavanje, u koje spadaju i otrovi. A ispostavlja se da upravo jedni druge optužuju za takvo nepodobno delovanje, od Sirije do Britanije.

Pa, onda: Moskva je Britance i ostale zapadnjake sumnjičila da su “slučajem Skripalj” želeli da “nepovoljno utiču” na nedavne predsedničke izbore u Rusiji, da bi posle Putinove pobede osumnjičenima zahvaljivala da su doprineli povećanom odzivu birača i vanredno ih mobilisali u otporu “spoljnom pritisku”, a u prilog aktuelnom vladaru. Sa druge strane, trovačka afera je doprinela homogenizaciji Evropljana, tako da je postignut dogovor da britanski izlazak iz EU protekne “u redu”.

Niz analitičara istovremeno napominje i da se veze između Rusije i Zapada, uprkos razmiricama, teško mogu sasvim raskinuti. Ako London zaista želi da kazni Rusiju, morao bi da preseče dotok “prljavog novca” iz nje i onemogući transakcije tajkuna odande koji sa svojih bankovnih računa na Ostrvima finansiraju vlast u Moskvi, sugeriše i komentatorka Vašington posta. Ali tako bi, dodaje se, Britanija kažnjavala i sebe jer bi ostala bez ogromnog priliva kapitala…

Posledice višeslojne zatrovanosti odnosa između Zapada i Rusije potrajaće, svakako, duže od lečenja dvoje otrovanih članova porodice Skripalj (za čije su se živote lekari borili dok je ovaj tekst pisan). Svetu je očito neophodna dugotrajna detoksikacija.

Za to je potrebno da vlasti shvate da se bezbednost ljudi bolje čuva kooperacijom nego konfrontacijom, poručio je na stupcima Gardijana Toni Brenton, bivši britanski ambasador u Rusiji. Ali, one kao da ne žele da to shvate…

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih

    Zlatna olimpijska medalja u hokeju najveća je pobeda Rusa posle američkih predsedničkih izbora 2016.

  • Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice

    Birači raznih sorti ovih dana dosežu domete pevača belosvetskih hitova. I njihovi skromni glasovi, takoreći glasići, kao da više ne poznaju granice.

  • Erik Gordi: Univerzitetski štrajk - zašto, kako i šta Erik Gordi: Univerzitetski štrajk - zašto, kako i šta

    Već dve sedmice zaposleni na univerzitetima širom Velike Britanije su u štrajku, koji sigurno ide u treću nedelju, pa ako ne dođe do rešenja, onda možda i u četvrtu. Događaj predstavlja najmasovniji pokret zaposlenih na britanskim univerzitetima u istoriji i prvu takvu uspešnu akciju za mnogo godina

  • Nebojša Pešić: Posmrtno pljačkanje sirotinje Nebojša Pešić: Posmrtno pljačkanje sirotinje

    Od svih skandaloznih vesti po kojima se Srbija razlikuje od ostatka sveta, čini se da je najskandaloznija bila ona iz Niša o posmrtnom pljačkanju sirotinje. Radna grupa koja je kontrolisala poslovanje niškog JKP “Gorica”, koje održava tamošnje groblje, ustanovila je da su takozvani socijalni slučajevi, odnosno siromašni ljudi, sahranjivani u ćebadima i sanducima sklepanim od dasaka iako je Grad Niš iz budžeta plaćao po 24.000 dinara za pogrebnu opremu i sahranu dostojnu čoveka.

  • Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta

    Kažu da se u poslednjih 125 godina vodi 25 ratova godišnje u proseku. U broju sukoba u kojima ima više od hiljadu žrtava (to su onda ratovi) najčešće su sudelovale Kina, Britanija, Francuska, USA i Rusija.

  • Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti

    Dok se ovde raspredaju priče treba li Kosovo da ostane “naš, a svetski” zamrznuti konflikt, smenila su se dva drastično različita zagrevanja na jednom od najdugotrajnijih zamrznutih konflikata – na Korejskom poluostrvu. U prvom, donedavnom – samo što se nije izmetnuo u vreli konflikt, i to nuklearni, a u drugom, ovih dana – počelo je diplomatsko otopljavanje odnosa koje budi nade u postepeno nekonfliktno odmrzavanje tog relikta Hladnog rata.

  • Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država

    Izveštaj o radu sudova u 2017. godini, koji je prošle sedmice na skupu u Palati “Srbija” podneo Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, iako pozitivno ocenjuje izvesne pomake u našoj sudskoj praksi, ipak potvrđuje rašireno uverenje da je naš sudski sistem i dalje nedovoljno efikasan i spor, da su sudovi pretrpani sporovima i da je u Srbiji parnica sve više – to jest da su u prethodne dve godine naši sudovi primili “milion i trista hiljada predmeta više nego što je bilo očekivano”.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw