23.06.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet
Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

Ovakve konstatacije i dileme čuju se i ovde, ali navedene potiču iz analize Njujork tajmsa o šefu Bele kuće. Donald Tramp je upravo obnarodovao početak kampanje za reizbor, sa izgledima da dodatno polarizuje i Ameriku i svet.

Polarizacija je doprla i do naših krajeva. Ovde kao da se računa da se američka administracija podelila oko rešenja za Kosovo, pa da bi u traženju kompromisa unutar nje mogla da se iznedri neka vajdica za Srbiju. Uporedo, kao da se ovde više prihvata činjenica da će rešenje pre oblikovati Amerika, možda i u nekakvoj trampi s Rusijom, nego što bi ga eventualno isporučila EU, kojoj zvanično težimo, a protiv koje, svaka na svoj način, rade obe pomenute velike sile, plus Kina sa sebi svojstvenom kombinatorikom.

Tramp je, međutim, fenomen koji izmiče klasičnim kalkulacijama. U rastućim globalnim izazovima Balkan je za njega samo sporedan detalj (ako se izuzme supruga mu Melanija, Slovenka). Može li on da osvoji drugi mandat i šta bi sve s njim uradio, pitanje je koje će zaokupljati celokupnu domaću i spoljnu političku scenu sve do novembra sledeće godine, kada će se održati izbori za predsednika SAD.

Kao svojevrstan paradoks zvuči procena da uprkos izvanrednom rastu ekonomije od preko tri odsto i padu nezaposlenosti ispod četiri procenta, rezultat izjašnjavanja Amerikanca ostaje neizvestan. Većina anketa predviđa, naime, da bi Tramp izgubio megdan sa opozicionim rivalom iz redova demokrata, ko god da to bude – Obamin potpredsednik Džo Bajden ili predvodnici leve struje Berni Sanders i Elizabet Voren.

Ali Tramp se već iskazao kao antianketno biće. Pobedio je 2016. favorizovanu Hilari Klinton, dobrim delom i zbog toga što je njena nepopularnost nadmašivala njegovu. Doduše, ona je osvojila oko tri miliona glasova više, ali je on trijumfovao po tamošnjem elektorskom sistemu.

Sa druge strane, Tramp više ne može da računa na pobunu protiv establišmenta, kojom je prethodno mobilisao birače, jer je sada on, sa ekipom, taj establišment. Pokazalo se, istovremeno, da je ekonomski rast mahom nastavak oporavka začetog u vreme njegovog prethodnika Baraka Obame, a da se dobitak od tog privrednog uzleta većma slio u džepove prebogatom staležu kojem i sam Tramp pripada, što je povećalo ionako drastične socijalne nejednakosti.

Analitičari se ne slažu u proceni u kojoj će meri na ishod izbora uticati veza između unutrašnje i spoljne politike. Trampisti tvrde da je predsednik u pravu što je istupio iz niza “štetnih” međudržavnih aranžmana, dok antitrampisti uveravaju da je “naškodio” i Americi i njenim odnosima sa svetom, a kao simboličan primer navode da je uvela sadnica koju je francuski predsednik Emanuel Makron, u znak trajnog ortakluka, zasadio u vrtu Bele kuće.

Dok se još pripremao miting na Floridi, kojim kao predsednik SAD startuje u maratonu ka ostanku u Beloj kući (i kada je ovaj tekst išao u štampu), Tramp je uspeo da još dva puta začuđujuće poveže unutrašnju i spoljnu politiku. Tvitom je nagovestio brzu deportaciju miliona ilegalnih imigranata (ukupno ih je oko 12 miliona). A u televizijskom intervjuu nije se libio da kaže i kako bi rado saslušao otkrića stranih obaveštajnih službi o manama njegovih domaćih konkurenata i da o tome ne bi baš morao da obavesti FBI iako se tek nekako izvukao iz dugotrajnih optužbi da su ruski hakeri doprineli njegovom trijumfalnom pohodu ka kormilu šefa države.

On kao da hoće sam sebi da namesti impičment (parlamentarni proces koji može da dovede do smene šefa države), prokomentarisao je jedan od eksperata. Pre će biti da Tramp nastavlja da priča što mu se prohte, siguran da impičment ne može da prođe jer u Senatu njegovi republikanci imaju većinu, pa bi samo da polarizuje redove opozicionih demokrata na zagovornike i protivnike, u ovom trenutku, takvog postupka.

Na parlamentarnim izborima lane demokrati su zadobili većinu u Predstavničkom domu. I mogli bi predsedniku da zagorčavaju život pokretanjem impičmenta.

Zasad Trampa ohrabruju okolnosti da je svaki vladar uvek u startnoj prednosti i da je reizbor pravilo. Sa izuzetkom republikanskog kolege Džordža Buša starijeg, kome 1992. nije pomoglo ni to što su mu u zasluge pripisani i pad Berlinskog zida i isterivanje iračkih invazionih snaga iz Kuvajta.

Tramp će teže, kako stvari sada stoje, ponoviti takve strateške uspehe nego što će očuvati mesto u Beloj kući. Izborni maraton se, doduše, tek zahuktava.

Treba se kloniti, bar po mom mišljenju, da ti zemlja bude među glavnim temama američke izborne kampanje. Malo ko se u tom procesu spolja ovajdio, pogotovo ako je išao nasuprot odlukama tamošnjih partijskih vlasti.

Demokratska je, na primer, oružjem izvojevala otcepljenje (Kosova), a republikanska priznala da je tako stvorena nova država. Tramp je stranački angažman počeo s prvom, da bi sada vladao sa drugom partijom.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side