23.06.2019 Beograd

Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet
Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

Ovakve konstatacije i dileme čuju se i ovde, ali navedene potiču iz analize Njujork tajmsa o šefu Bele kuće. Donald Tramp je upravo obnarodovao početak kampanje za reizbor, sa izgledima da dodatno polarizuje i Ameriku i svet.

Polarizacija je doprla i do naših krajeva. Ovde kao da se računa da se američka administracija podelila oko rešenja za Kosovo, pa da bi u traženju kompromisa unutar nje mogla da se iznedri neka vajdica za Srbiju. Uporedo, kao da se ovde više prihvata činjenica da će rešenje pre oblikovati Amerika, možda i u nekakvoj trampi s Rusijom, nego što bi ga eventualno isporučila EU, kojoj zvanično težimo, a protiv koje, svaka na svoj način, rade obe pomenute velike sile, plus Kina sa sebi svojstvenom kombinatorikom.

Tramp je, međutim, fenomen koji izmiče klasičnim kalkulacijama. U rastućim globalnim izazovima Balkan je za njega samo sporedan detalj (ako se izuzme supruga mu Melanija, Slovenka). Može li on da osvoji drugi mandat i šta bi sve s njim uradio, pitanje je koje će zaokupljati celokupnu domaću i spoljnu političku scenu sve do novembra sledeće godine, kada će se održati izbori za predsednika SAD.

Kao svojevrstan paradoks zvuči procena da uprkos izvanrednom rastu ekonomije od preko tri odsto i padu nezaposlenosti ispod četiri procenta, rezultat izjašnjavanja Amerikanca ostaje neizvestan. Većina anketa predviđa, naime, da bi Tramp izgubio megdan sa opozicionim rivalom iz redova demokrata, ko god da to bude – Obamin potpredsednik Džo Bajden ili predvodnici leve struje Berni Sanders i Elizabet Voren.

Ali Tramp se već iskazao kao antianketno biće. Pobedio je 2016. favorizovanu Hilari Klinton, dobrim delom i zbog toga što je njena nepopularnost nadmašivala njegovu. Doduše, ona je osvojila oko tri miliona glasova više, ali je on trijumfovao po tamošnjem elektorskom sistemu.

Sa druge strane, Tramp više ne može da računa na pobunu protiv establišmenta, kojom je prethodno mobilisao birače, jer je sada on, sa ekipom, taj establišment. Pokazalo se, istovremeno, da je ekonomski rast mahom nastavak oporavka začetog u vreme njegovog prethodnika Baraka Obame, a da se dobitak od tog privrednog uzleta većma slio u džepove prebogatom staležu kojem i sam Tramp pripada, što je povećalo ionako drastične socijalne nejednakosti.

Analitičari se ne slažu u proceni u kojoj će meri na ishod izbora uticati veza između unutrašnje i spoljne politike. Trampisti tvrde da je predsednik u pravu što je istupio iz niza “štetnih” međudržavnih aranžmana, dok antitrampisti uveravaju da je “naškodio” i Americi i njenim odnosima sa svetom, a kao simboličan primer navode da je uvela sadnica koju je francuski predsednik Emanuel Makron, u znak trajnog ortakluka, zasadio u vrtu Bele kuće.

Dok se još pripremao miting na Floridi, kojim kao predsednik SAD startuje u maratonu ka ostanku u Beloj kući (i kada je ovaj tekst išao u štampu), Tramp je uspeo da još dva puta začuđujuće poveže unutrašnju i spoljnu politiku. Tvitom je nagovestio brzu deportaciju miliona ilegalnih imigranata (ukupno ih je oko 12 miliona). A u televizijskom intervjuu nije se libio da kaže i kako bi rado saslušao otkrića stranih obaveštajnih službi o manama njegovih domaćih konkurenata i da o tome ne bi baš morao da obavesti FBI iako se tek nekako izvukao iz dugotrajnih optužbi da su ruski hakeri doprineli njegovom trijumfalnom pohodu ka kormilu šefa države.

On kao da hoće sam sebi da namesti impičment (parlamentarni proces koji može da dovede do smene šefa države), prokomentarisao je jedan od eksperata. Pre će biti da Tramp nastavlja da priča što mu se prohte, siguran da impičment ne može da prođe jer u Senatu njegovi republikanci imaju većinu, pa bi samo da polarizuje redove opozicionih demokrata na zagovornike i protivnike, u ovom trenutku, takvog postupka.

Na parlamentarnim izborima lane demokrati su zadobili većinu u Predstavničkom domu. I mogli bi predsedniku da zagorčavaju život pokretanjem impičmenta.

Zasad Trampa ohrabruju okolnosti da je svaki vladar uvek u startnoj prednosti i da je reizbor pravilo. Sa izuzetkom republikanskog kolege Džordža Buša starijeg, kome 1992. nije pomoglo ni to što su mu u zasluge pripisani i pad Berlinskog zida i isterivanje iračkih invazionih snaga iz Kuvajta.

Tramp će teže, kako stvari sada stoje, ponoviti takve strateške uspehe nego što će očuvati mesto u Beloj kući. Izborni maraton se, doduše, tek zahuktava.

Treba se kloniti, bar po mom mišljenju, da ti zemlja bude među glavnim temama američke izborne kampanje. Malo ko se u tom procesu spolja ovajdio, pogotovo ako je išao nasuprot odlukama tamošnjih partijskih vlasti.

Demokratska je, na primer, oružjem izvojevala otcepljenje (Kosova), a republikanska priznala da je tako stvorena nova država. Tramp je stranački angažman počeo s prvom, da bi sada vladao sa drugom partijom.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu

    Đe smo bili svuđ smo poginuli – da parafraziram naziv one nezaboravne pozorišne predstave – ostalo je još samo fudbalsko polje Kosovo, ali i tu će uskoro “krvca da procveta”.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija

    Kad god neke novine u Srbiji prenesu neki tekst čuvenog ekonomiste, nobelovca i kolumniste Džozefa Štiglica, pozovu me neki stari drugovi da me pitaju šta ja mislim o “fijasku neoliberalizma” i tezi da se “neoliberalizam mora proglasiti mrtvim”, što je lajtmotiv ovog ekonomskog velikana – i pitaju me zašto Srbija, uprkos tome, i dalje istrajava na “neoliberalističkoj ekonomskoj filozofiji”.

  • Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta

    Koji su efekti transfera iz razvijenijih u manje razvijene zemlje članice Evropske unije?

  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side