Momčilo Pantelić: Veleobrt velesila
15.09.2013 Beograd

Momčilo Pantelić: Veleobrt velesila

Momčilo Pantelić: Veleobrt velesila
Slutnja koju je Novi magazin izložio u prošlom broju - da je mogućan dogovor Amerike i Rusije oko Sirije - potvrđena je “iznenađujućim zaokretom” u strategijama Vašingtona, Moskve i Damaska, i u njihovim međusobnim odnosima.

Sve tri strane su, posle niza ratobornih izjava, saopštile da su spremne za trampu u kojoj će hemijski arsenal Bašara al Asada biti stavljen pod međunarodnu kontrolu, u zamenu za odustajanje Bele kuće od plana da bombama kazni bliskoistočnog “otpadnika” koji je saveznik Kremlja, zbog nedavnog “maskara zabranjenim oružjem” u obračunu s pobunjenicima.

Prvi neposredni duel Amerike i Rusije posle hladnog rata naglo je poprimio obrise dueta za rešavanje krize oko hemijskog oružja u Siriji. O domašajima promene kursa još će se dugo pričati i pregovarati, ali je već izvesno da će ona ući u istoriju savremene diplomatije.

Nagoveštaj zaokreta javno je prvi dao šef Stejt departmenta Džon Keri rekavši da bi Sirija mogla da izbegne napad ako preda hemijsko naoružanje međunarodnom nadzoru. Njegovi saradnici su odmah tu izjavu relativizovali kao “retoričku improvizaciju”, to jest kao neku vrstu ličnog “istrčavanja pred rudu”.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je, međutim, hitro prihvatio kolegin “iskorak” kao realan predlog i takoreći istog časa izdejstvovao odobravanje sirijskog ministra spoljnih poslova Valida al Mualema, koji se baš tada zatekao u Moskvi. Stvorena je situacija koje je mnoge nagnala da se zapitaju “ko je ovde lud”: kada se posle polumesečnog zveckanja oružjem, optužbi za laganje, zaklinjanja u protivrečnosti međunarodnog prava, odjednom ispostavlja da jedna verbalna “improvizacija” može da bude efektnija od niza službenih sastanaka, i da od najavljene konfrontacije načini priželjkivanu kooperaciju.

Stvari su, bar privremeno, uprošćene izjavama američkog predsednika Baraka Obame koje su se uklapaju u tezu, takođe izrečenu u Novom magazinu, da se i u odnosima među silama “ćuti o onome s čim se ozbiljno računa”. Obama je, naime, objasnio da je poodavno s ruskim liderom Vladimirom Putinom nijansirao sada “iznenađujući” kurs.

Počeli su, kaže, još pre godinu dana u Meksiku, a nastavili u Sankt Peterburgu, prošle nedelje, prilikom njihovog razgovora u četiri oka, koji je “trajao dvadesetak minuta” a da, kako je saopštavano, “nisu prevazišli” raskol oko Sirije. Potom je izdao nalog da se radi u dogovorenom pravcu i izvršenje zadatka poverio Keriju, što znači da dotični nije ništa improvizovao.

Ako je ova verzija događaja tačnija od onih koje su ceo svet bacale u paniku da sledi još jedan veliki rat na Bliskom istoku i da predstoje i obnova hladnog rata i novi skok cene goriva, onda ona potvrđuje efikasnost tajne diplomatije, uprkos tome što su američke veze sa svetom demistifikovali i ocrnili dokumenti koje su u opticaj pustili Džulijan Asanž i Edvard Snouden (kome je Rusija pružila utočište i odbila da ga izruči Americi, zbog čega je Obama otkazao posetu Moskvi i sastanak, koji se ipak održao, s Putinom). Mnogo važnijom bi, pak, mogla da se ispostavi okolnost da su dve velesile načinile veleobrt u uzajamnim odnosima i da bi iz toga mogle da proiziđu bar dve dalekosežnosti: da će one igrati glavnu ulogu u preoblikovanju Sirije, i da greši svako, bilo gde pa i ovde, ko računa da može, kao objekat nadmetanja velikih sila, da računa da će bilo koja žrtvovati međusobnu saradnju na globalnom planu zarad “isterivanja pravde” u lokalnom sukobu interesa.

Iako izgleda da sve može da se reši u četiri (svevideća) oka, nije tako. Američko-ruski nagoveštaj za rešavanje sirijske krize je, bar dobrim delom, rezultat multilateralnosti. Ubedljiva većina anketirane raje i zvaničnika izjasnila se i protiv upotrebe hemijskog oružja i protiv pokretanja novog rata kao kaznene mere.

Ujedno je preporučeno, direktno i u cirkularu generalnog sekretara svetske organizacije Ban ki Muna, da se sirijski slučaj stavi pod okrilje Saveta bezbednosti UN i da se tako deblokiraju rešenja predviđena međunarodnim pravom.

Savet je, međutim, odavno blokiran zbog pretnji vetom kojim raspolažu pet stalnih njegovih članica - SAD, Rusija, Britanija, Francuska i Kina. Većina članica UN traži da se temeljno reformiše taj jedini organ za donošenje globalno obavezujućih odluka.

Nema šansi za tako nešto dogodi, bar ne u doglednoj budućnosti. Favorizovana petorka odbija da bilo ko drugi dobije povlasticu koju ona uživa.

Nagovešteni sporazum SAD i Rusije oko Sirije, sugeriše da do rešenja za sukob unutar manjih država može da se dođe i zadovoljavanjem interesa dva glavna spoljna partnera - riva. Kako će potom one izgledati i šta će ostati od njih ostati – izgleda manje važno od uređivanja globalnog poretka i njihovog (ne)uklapanja u njega. Ali, to je već druga i mnogo duža priča. 

autor: Momčilo Pantelić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

  • Mijat Lakićević: Dijalog u paklu... Mijat Lakićević: Dijalog u paklu...

    Sportski ideolog Nebojša Čović izjavio je pre neki dan da je “Crvena zvezda narodski klub”, te da je kao takva “prethodnih godina odlično predstavljala državu Srbiju, glavni grad Beograd i region”.

  • Momčilo Pantelić: Korona-triler Momčilo Pantelić: Korona-triler

    Kad se neko zlo izrodi na Istoku, a najveće žrtve odnese na Zapadu, je li to dovoljno za novi Hladni rat? Ovako uprošćena strateška nedoumica razmahala se po svetu povodom pandemije koja se začela u Kini, a dosad najviše ojadila Evropu i Ameriku.

  • Vladimir Gligorov: Virus u regiji Vladimir Gligorov: Virus u regiji

    Srbija ima značajno veći broj obolelih nego zemlje u susedstvu, ali ne i veći broj umrlih. Zapravo, tek nešto više od dva odsto obolelih je umrlo, dok je u svim drugim zemljama u susedstvu taj procenat veći.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Vladimir Gligorov: Hibridi Vladimir Gligorov: Hibridi

    Koja je saznajna korist od hibridnih režima? Takođe, šta se postiže višekriterijumskim ocenjivanjem?

  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side