01.01.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Već sada je – posle

Momčilo Pantelić: Već sada je – posle
Dok smo čekali dolazak nove godine, dočekali smo vesti po kojima američko-ruske veze donekle liče na srpsko-hrvatske. U oba slučaja ističe se da odnosi nisu dobri, ali da se poboljšavaju tako što se sve strane dodatno – naoružavaju.

Sve četiri strane su, pritom, nabijene paradoksima. Iako ruski lider Vladimir Putin i novoizabrani američki predsednik Donald Tramp razmenjuju komplimente, obojica najavljuju jačanje nuklearnih arsenala, u kojima njihove vojske već drže svetski primat, pa se stiče utisak da i u projektovanoj novoj vrsti partnerstva ostaju već tradicionalna rivalstva.

Dve velike sile, ujedno, doprinose balkanskoj “egzotici”. Amerika ojačava hrvatsku, a Rusija srpsku vazdušnu borbenu flotu. Čemu takva pojačanja kad Srbija tvrdi da joj proklamovana vojna neutralnost garantuje zapadno-istočnu bezbednost, kad je Hrvatska kao članica NATO više nego osigurana i kad i Vašington i Moskva zvanično zagovaraju stabilnost na Balkanu?

U traganju za odgovoromna ovo pitanje treba imati u vidu činjenicu da većinu prostora bivše Jugoslavije, izuzev Hrvatske i Slovenije s nedvosmislenim pripadništvom Zapadu, obe velike sile, svaka na svoj način, tretiraju kao “nedovršeni posao”. Posao u kojem je štošta ostavljeno za – posle.

Taj prilog “posle” postao je i jedno od glavnih obeležja svetskih kretanja. Kao internacionalni prefiks “post” doživljava procvat, kalemi se takoreći svakom važnijem procesu, često da bi, u najkraćem, upozorio da nije sve kako nam izgleda, pa čak i da je u toku neobjavljeni, pa i mnogima neprimetni, sistemski prevrat.

Doba u kojem živimo već je masovno proglašeno za “postistinito” jer se sve više ponašamo po principu “ukoliko moje mišljenje odudara od činjenica, utoliko gore po činjenice”. Oksfordsko proglašenje postistine(post-truth) za reč godine donekle je verovatno bilo motivisano i nizom izvrtanja činjenica u američkim predsedničkim izborima i u kampanji za Bregzit, ali je svakako zasnovano na uvidu da su i zvanične i neformalne lagarije i nipodaštavanje fakata uzeli toliko maha, da se sve teže sa sigurnošću može reći ko je ko, šta je šta, kakav nam je poredak vrednosti...

Ubrzano raste promet i drugih oblika “post-izacije”. Sve češće se govori o “postdemokratiji”, kao tranziciji ka vladavini uskih krugova, uz prenebregavanje interesa većine i opšteg dobra. Nezadovoljstvo masa takvim stanjem se širi, ali neretko, nažalost, uz još veće kadrovsko sužavanje vlasti, poveravajući je pojedincima sklonim da demokratiju “spasavaju” autokratijom.

Zabasali smo i u postrazumsko razdoblje – sugestija je Gardijanovog kolumniste Sajmona Dženkinsa, dok kritikuje novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa zbog toga što je samo jednim tvitom najavio spremnost da pojača trku u atomskom naoružavanju.

Učestalo Trampovo korišćenje tvitova za skiciranje državnih i globalnih smernica – pri čemu je “okrpio” i UN i Kinu – moglo bi da se doživi i kao postdijaloški koncept jer promoviše jednostranost u stilu “ja rekoh svoje, a vi sada vidite šta ćete”.

Primećen je i prodor postintelektualnosti. Iskazivanje znanja gotovo da je neka vrsta nepodobnosti i nekomunikativnosti, u okruženju u kojem caruju politički rijaliti-nastupi i druge veštine “prevođenja žednih preko vode”. Citira se i sarkastična izreka američkog konzervativca – da bi radije živeo u društvu kojim vlada prvih 2.000 imena iz gradskog telefonskog imenika nego u društvu kojim vlada 200 nosilaca diploma s najprestižnijeg univerziteta.

Govori se, takođe, i o postglobalizaciji, kao tranziciji ne samo ka vraćanju izgubljenih doza suvereniteta nego i ka izolacionizmima, ksenofobičnostima i drugim vrstama kontraproduktivnosti. Nastupa i posthegemonizam u međunarodnim odnosima – ocenjuje autor u uticajnom časopisu Forin afers i preporučuje Americi prilagođavanje pluralizaciji u odlučivanju o sudbini sveta. Primetan je i prodor postžurnalizma, oličenog u sve prometnijim društvenim mrežama koje doprinose i informisanosti, ali i dezinformisanosti, i u kojima subjektivnosti prevladavaju nad objektivnošću, kojoj još uvek teži pravo novinarstvo. Zabrinjava ujedno i postprivatnost, kojom se na nedozvoljen, ne samo hakerski nego i na službeni način, prikupljaju podaci da bi se lakše manipulisalo građanima.

Već sada je, dakle, mnogo toga, čak i previše, prožeto sa – posle, kao prilogom koji obaveštava da smo u još jednom prelaznom dobu. Ipak, ni to “posle” nije svemoćno.

Sve je manje brige za ono što će biti – posle nas. O tome svedoče i raporti, ne samo iz najrazvijenijih sistema, po kojima se više ne veruje da će naredna pokolenja živeti bolje od sadašnjih, što je odstupanje od inercije po kojoj je napredovanje prosto “normalno”. Kao da je nastupila i postnormalnost, koja na sve strane aktuelizuje negdašnji beogradski poklič “ko nije poludeo, taj nije normalan”.

Srećna Nova! Postgodina.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih

    Zlatna olimpijska medalja u hokeju najveća je pobeda Rusa posle američkih predsedničkih izbora 2016.

  • Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice

    Birači raznih sorti ovih dana dosežu domete pevača belosvetskih hitova. I njihovi skromni glasovi, takoreći glasići, kao da više ne poznaju granice.

  • Erik Gordi: Univerzitetski štrajk - zašto, kako i šta Erik Gordi: Univerzitetski štrajk - zašto, kako i šta

    Već dve sedmice zaposleni na univerzitetima širom Velike Britanije su u štrajku, koji sigurno ide u treću nedelju, pa ako ne dođe do rešenja, onda možda i u četvrtu. Događaj predstavlja najmasovniji pokret zaposlenih na britanskim univerzitetima u istoriji i prvu takvu uspešnu akciju za mnogo godina

  • Nebojša Pešić: Posmrtno pljačkanje sirotinje Nebojša Pešić: Posmrtno pljačkanje sirotinje

    Od svih skandaloznih vesti po kojima se Srbija razlikuje od ostatka sveta, čini se da je najskandaloznija bila ona iz Niša o posmrtnom pljačkanju sirotinje. Radna grupa koja je kontrolisala poslovanje niškog JKP “Gorica”, koje održava tamošnje groblje, ustanovila je da su takozvani socijalni slučajevi, odnosno siromašni ljudi, sahranjivani u ćebadima i sanducima sklepanim od dasaka iako je Grad Niš iz budžeta plaćao po 24.000 dinara za pogrebnu opremu i sahranu dostojnu čoveka.

  • Vladimir Gligorov: Kipar i Kosovo Vladimir Gligorov: Kipar i Kosovo

    Ovo je više da bi se razumelo šta je zamrznuti sukob, a manje o kiparskim i kosovskim problemima. Kaže se, naime, da bi trebalo zamrznuti kosovski sukob po ugledu na kiparski – dok se ne promeni odnos snaga u korist srpske strane. Kako stoje stvari sa odnosom snaga u kiparskoj stvari?

  • Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država

    Izveštaj o radu sudova u 2017. godini, koji je prošle sedmice na skupu u Palati “Srbija” podneo Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, iako pozitivno ocenjuje izvesne pomake u našoj sudskoj praksi, ipak potvrđuje rašireno uverenje da je naš sudski sistem i dalje nedovoljno efikasan i spor, da su sudovi pretrpani sporovima i da je u Srbiji parnica sve više – to jest da su u prethodne dve godine naši sudovi primili “milion i trista hiljada predmeta više nego što je bilo očekivano”.

  • Marko Savković: Ka novoj normalnosti u međunarodnim odnosima? Marko Savković: Ka novoj normalnosti u međunarodnim odnosima?

    U odgovoru na pitanje kako će se dalje odvijati odnosi Rusije i Evropske unije, direktor moskovskog Karnegi centra, Dmitri Trenjin, nedavno je rekao kako je “vreme krize (u njihovim odnosima) prošlo”; nastupila je “nova normalnost” (eng. the new normal) koja će potrajati još deceniju-dve.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw