01.01.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Već sada je – posle

Momčilo Pantelić: Već sada je – posle
Dok smo čekali dolazak nove godine, dočekali smo vesti po kojima američko-ruske veze donekle liče na srpsko-hrvatske. U oba slučaja ističe se da odnosi nisu dobri, ali da se poboljšavaju tako što se sve strane dodatno – naoružavaju.

Sve četiri strane su, pritom, nabijene paradoksima. Iako ruski lider Vladimir Putin i novoizabrani američki predsednik Donald Tramp razmenjuju komplimente, obojica najavljuju jačanje nuklearnih arsenala, u kojima njihove vojske već drže svetski primat, pa se stiče utisak da i u projektovanoj novoj vrsti partnerstva ostaju već tradicionalna rivalstva.

Dve velike sile, ujedno, doprinose balkanskoj “egzotici”. Amerika ojačava hrvatsku, a Rusija srpsku vazdušnu borbenu flotu. Čemu takva pojačanja kad Srbija tvrdi da joj proklamovana vojna neutralnost garantuje zapadno-istočnu bezbednost, kad je Hrvatska kao članica NATO više nego osigurana i kad i Vašington i Moskva zvanično zagovaraju stabilnost na Balkanu?

U traganju za odgovoromna ovo pitanje treba imati u vidu činjenicu da većinu prostora bivše Jugoslavije, izuzev Hrvatske i Slovenije s nedvosmislenim pripadništvom Zapadu, obe velike sile, svaka na svoj način, tretiraju kao “nedovršeni posao”. Posao u kojem je štošta ostavljeno za – posle.

Taj prilog “posle” postao je i jedno od glavnih obeležja svetskih kretanja. Kao internacionalni prefiks “post” doživljava procvat, kalemi se takoreći svakom važnijem procesu, često da bi, u najkraćem, upozorio da nije sve kako nam izgleda, pa čak i da je u toku neobjavljeni, pa i mnogima neprimetni, sistemski prevrat.

Doba u kojem živimo već je masovno proglašeno za “postistinito” jer se sve više ponašamo po principu “ukoliko moje mišljenje odudara od činjenica, utoliko gore po činjenice”. Oksfordsko proglašenje postistine(post-truth) za reč godine donekle je verovatno bilo motivisano i nizom izvrtanja činjenica u američkim predsedničkim izborima i u kampanji za Bregzit, ali je svakako zasnovano na uvidu da su i zvanične i neformalne lagarije i nipodaštavanje fakata uzeli toliko maha, da se sve teže sa sigurnošću može reći ko je ko, šta je šta, kakav nam je poredak vrednosti...

Ubrzano raste promet i drugih oblika “post-izacije”. Sve češće se govori o “postdemokratiji”, kao tranziciji ka vladavini uskih krugova, uz prenebregavanje interesa većine i opšteg dobra. Nezadovoljstvo masa takvim stanjem se širi, ali neretko, nažalost, uz još veće kadrovsko sužavanje vlasti, poveravajući je pojedincima sklonim da demokratiju “spasavaju” autokratijom.

Zabasali smo i u postrazumsko razdoblje – sugestija je Gardijanovog kolumniste Sajmona Dženkinsa, dok kritikuje novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa zbog toga što je samo jednim tvitom najavio spremnost da pojača trku u atomskom naoružavanju.

Učestalo Trampovo korišćenje tvitova za skiciranje državnih i globalnih smernica – pri čemu je “okrpio” i UN i Kinu – moglo bi da se doživi i kao postdijaloški koncept jer promoviše jednostranost u stilu “ja rekoh svoje, a vi sada vidite šta ćete”.

Primećen je i prodor postintelektualnosti. Iskazivanje znanja gotovo da je neka vrsta nepodobnosti i nekomunikativnosti, u okruženju u kojem caruju politički rijaliti-nastupi i druge veštine “prevođenja žednih preko vode”. Citira se i sarkastična izreka američkog konzervativca – da bi radije živeo u društvu kojim vlada prvih 2.000 imena iz gradskog telefonskog imenika nego u društvu kojim vlada 200 nosilaca diploma s najprestižnijeg univerziteta.

Govori se, takođe, i o postglobalizaciji, kao tranziciji ne samo ka vraćanju izgubljenih doza suvereniteta nego i ka izolacionizmima, ksenofobičnostima i drugim vrstama kontraproduktivnosti. Nastupa i posthegemonizam u međunarodnim odnosima – ocenjuje autor u uticajnom časopisu Forin afers i preporučuje Americi prilagođavanje pluralizaciji u odlučivanju o sudbini sveta. Primetan je i prodor postžurnalizma, oličenog u sve prometnijim društvenim mrežama koje doprinose i informisanosti, ali i dezinformisanosti, i u kojima subjektivnosti prevladavaju nad objektivnošću, kojoj još uvek teži pravo novinarstvo. Zabrinjava ujedno i postprivatnost, kojom se na nedozvoljen, ne samo hakerski nego i na službeni način, prikupljaju podaci da bi se lakše manipulisalo građanima.

Već sada je, dakle, mnogo toga, čak i previše, prožeto sa – posle, kao prilogom koji obaveštava da smo u još jednom prelaznom dobu. Ipak, ni to “posle” nije svemoćno.

Sve je manje brige za ono što će biti – posle nas. O tome svedoče i raporti, ne samo iz najrazvijenijih sistema, po kojima se više ne veruje da će naredna pokolenja živeti bolje od sadašnjih, što je odstupanje od inercije po kojoj je napredovanje prosto “normalno”. Kao da je nastupila i postnormalnost, koja na sve strane aktuelizuje negdašnji beogradski poklič “ko nije poludeo, taj nije normalan”.

Srećna Nova! Postgodina.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nenad Živković: O nelagodi u kulturi Nenad Živković: O nelagodi u kulturi

    Srbija je na svom putu u slavu, večnost i Evropsku uniju zaglavljena ne samo u političkom i emotivnom glibu nerešenog statusa svoje kolevke već i u patetičnim izlučevinama droba severno od svog srca – šta je kome bliže, predmet ili organ; ona je još više, čini se beznadežno, potonula u sopstvenu nesposobnost da se suoči s neophodnošću da se menja zaistinski, temeljno i iznutra, kako bi uopšte postojala.

  • Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra" Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra"

    Kao i u samoj Rusiji, tako i u Srbiji stogodišnjica Velike oktobarske revolucije (7. novembra 1917) oficijelno praktično nije ni spomenuta iako je poredak “socijalizma”, zasnovan na tekovinama ovog epohalnog događaja 20. stoleća, i kod nas trajao skoro pola veka.

  • Dimitrije Boarov: Koska je bačena Dimitrije Boarov: Koska je bačena

    Nakon što je šef delegacije MMF-a za Srbiju Džejms Ruf završio svoju “tehničku posetu” Beogradu, Fiskalni savet je izašao u javnost sa svojom analizom fiskalnih kretanja u našoj zemlji ove godine, a tim povodom Pavle Petrović, šef Saveta, izjavio je krajem prošle sedmice da “postoji prostor za povećanje penzija i plata u javnom sektoru u 2018. i to do pet odsto u proseku, što odgovara rastu BDP-a” (Tanjug, 28. septembra).

  • Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji

    Iako je praktično nestala još pre 27 godina, Jugoslavija očigledno ponovo provocira istraživanja i izjašnjavanja u Srbiji.

  • Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici

    Teška optužba? Možda, posebno što nije reč o psihopatama koje zlostavljaju svoju decu na sve zamislive i nezamislive načine.

  • Vladimir Gligorov: Promene Vladimir Gligorov: Promene

    Koliko se privreda promenila u poslednjih nekoliko godina? Odgovor je – ne previše. Ovo se može videti u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku o veličini, strukturi i rastu domaćeg proizvoda i dodate vrednosti od 2013. do danas.

  • Nebojša Pešić: Mafija i država Nebojša Pešić: Mafija i država

    Kada je pre godinu dana u sačekuši ubijen Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi, inače vođa navijačke grupe “Janičari”, osuđen za dilovanje droge i nelegalno posedovanje oružja, digao se čitav državni vrh.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side Zemunske kapije festival nauke