01.01.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Već sada je – posle

Momčilo Pantelić: Već sada je – posle
Dok smo čekali dolazak nove godine, dočekali smo vesti po kojima američko-ruske veze donekle liče na srpsko-hrvatske. U oba slučaja ističe se da odnosi nisu dobri, ali da se poboljšavaju tako što se sve strane dodatno – naoružavaju.

Sve četiri strane su, pritom, nabijene paradoksima. Iako ruski lider Vladimir Putin i novoizabrani američki predsednik Donald Tramp razmenjuju komplimente, obojica najavljuju jačanje nuklearnih arsenala, u kojima njihove vojske već drže svetski primat, pa se stiče utisak da i u projektovanoj novoj vrsti partnerstva ostaju već tradicionalna rivalstva.

Dve velike sile, ujedno, doprinose balkanskoj “egzotici”. Amerika ojačava hrvatsku, a Rusija srpsku vazdušnu borbenu flotu. Čemu takva pojačanja kad Srbija tvrdi da joj proklamovana vojna neutralnost garantuje zapadno-istočnu bezbednost, kad je Hrvatska kao članica NATO više nego osigurana i kad i Vašington i Moskva zvanično zagovaraju stabilnost na Balkanu?

U traganju za odgovoromna ovo pitanje treba imati u vidu činjenicu da većinu prostora bivše Jugoslavije, izuzev Hrvatske i Slovenije s nedvosmislenim pripadništvom Zapadu, obe velike sile, svaka na svoj način, tretiraju kao “nedovršeni posao”. Posao u kojem je štošta ostavljeno za – posle.

Taj prilog “posle” postao je i jedno od glavnih obeležja svetskih kretanja. Kao internacionalni prefiks “post” doživljava procvat, kalemi se takoreći svakom važnijem procesu, često da bi, u najkraćem, upozorio da nije sve kako nam izgleda, pa čak i da je u toku neobjavljeni, pa i mnogima neprimetni, sistemski prevrat.

Doba u kojem živimo već je masovno proglašeno za “postistinito” jer se sve više ponašamo po principu “ukoliko moje mišljenje odudara od činjenica, utoliko gore po činjenice”. Oksfordsko proglašenje postistine(post-truth) za reč godine donekle je verovatno bilo motivisano i nizom izvrtanja činjenica u američkim predsedničkim izborima i u kampanji za Bregzit, ali je svakako zasnovano na uvidu da su i zvanične i neformalne lagarije i nipodaštavanje fakata uzeli toliko maha, da se sve teže sa sigurnošću može reći ko je ko, šta je šta, kakav nam je poredak vrednosti...

Ubrzano raste promet i drugih oblika “post-izacije”. Sve češće se govori o “postdemokratiji”, kao tranziciji ka vladavini uskih krugova, uz prenebregavanje interesa većine i opšteg dobra. Nezadovoljstvo masa takvim stanjem se širi, ali neretko, nažalost, uz još veće kadrovsko sužavanje vlasti, poveravajući je pojedincima sklonim da demokratiju “spasavaju” autokratijom.

Zabasali smo i u postrazumsko razdoblje – sugestija je Gardijanovog kolumniste Sajmona Dženkinsa, dok kritikuje novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa zbog toga što je samo jednim tvitom najavio spremnost da pojača trku u atomskom naoružavanju.

Učestalo Trampovo korišćenje tvitova za skiciranje državnih i globalnih smernica – pri čemu je “okrpio” i UN i Kinu – moglo bi da se doživi i kao postdijaloški koncept jer promoviše jednostranost u stilu “ja rekoh svoje, a vi sada vidite šta ćete”.

Primećen je i prodor postintelektualnosti. Iskazivanje znanja gotovo da je neka vrsta nepodobnosti i nekomunikativnosti, u okruženju u kojem caruju politički rijaliti-nastupi i druge veštine “prevođenja žednih preko vode”. Citira se i sarkastična izreka američkog konzervativca – da bi radije živeo u društvu kojim vlada prvih 2.000 imena iz gradskog telefonskog imenika nego u društvu kojim vlada 200 nosilaca diploma s najprestižnijeg univerziteta.

Govori se, takođe, i o postglobalizaciji, kao tranziciji ne samo ka vraćanju izgubljenih doza suvereniteta nego i ka izolacionizmima, ksenofobičnostima i drugim vrstama kontraproduktivnosti. Nastupa i posthegemonizam u međunarodnim odnosima – ocenjuje autor u uticajnom časopisu Forin afers i preporučuje Americi prilagođavanje pluralizaciji u odlučivanju o sudbini sveta. Primetan je i prodor postžurnalizma, oličenog u sve prometnijim društvenim mrežama koje doprinose i informisanosti, ali i dezinformisanosti, i u kojima subjektivnosti prevladavaju nad objektivnošću, kojoj još uvek teži pravo novinarstvo. Zabrinjava ujedno i postprivatnost, kojom se na nedozvoljen, ne samo hakerski nego i na službeni način, prikupljaju podaci da bi se lakše manipulisalo građanima.

Već sada je, dakle, mnogo toga, čak i previše, prožeto sa – posle, kao prilogom koji obaveštava da smo u još jednom prelaznom dobu. Ipak, ni to “posle” nije svemoćno.

Sve je manje brige za ono što će biti – posle nas. O tome svedoče i raporti, ne samo iz najrazvijenijih sistema, po kojima se više ne veruje da će naredna pokolenja živeti bolje od sadašnjih, što je odstupanje od inercije po kojoj je napredovanje prosto “normalno”. Kao da je nastupila i postnormalnost, koja na sve strane aktuelizuje negdašnji beogradski poklič “ko nije poludeo, taj nije normalan”.

Srećna Nova! Postgodina.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivan Ninić: Kad će “srpski Sanader”? Ivan Ninić: Kad će “srpski Sanader”?

    “Prima socijalnu pomoć 7.000 dinara i nema šta da jede, a uplatio stranci 650.000 dinara” – ovako su 2015. godine izveštavali mediji o donatoru SPS.

  • Dimitrije Boarov: Štrajk u Kragujevcu Dimitrije Boarov: Štrajk u Kragujevcu

    Iako štrajk u fabrici Fijat Krajsler automobili Srbija u Kragujevcu, zbog doista niskih plata zaposlenih (nižih od srpskog proseka) traje tek desetak dana, već sada je jasno da je otvoren veliki privredni problem Srbije koji neće biti ni brzo ni jeftino rešen i koji će zagorčati život ne samo novoj-staroj vladi, na čelu s premijerkom Anom Brnabić, nego i mnogim poreskim obveznicima države.

  • Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola Ivana Pejčić: Advokatska igra prestola

    Igra prestola i dalje traje u Advokatskoj komori Beograda. Već mesecima gledamo beskrupuloznu igru za osvajanje trona, uz brojne intrige i obmane, s promenjivim saveznicima i neprijateljima, gde se o časti mnogo priča, a urušavaju se svi temelji advokatske profesije.

  • Vladimir Gligorov: Dramatično poboljšanje Vladimir Gligorov: Dramatično poboljšanje

    “Ekonomska situacija u Srbiji se dramatično popravila od usvajanja ekonomskog programa” koji podržava MMF stendbaj sporazumom.

  • Nebojša Pešić: Pravila vučjeg čopora Nebojša Pešić: Pravila vučjeg čopora

    Kada se vuk povredi tokom lova ili zanemoća usled bolesti, njegov život zavisi isključivo od toga da li će ostatak čopora pokazati samilost i ostaviti mu poneku neoglodanu kost. Samilost inače traje dok čopor ne ogladni i ne ostavi ranjenog člana u bespuću.

  • Dimitrije Boarov: Kurs i otkupna cena Dimitrije Boarov: Kurs i otkupna cena

    Na pragu žetve pšenice i sa početkom prikupljanja ovogodišnjeg roda malina ponovo je pokrenuto pitanje po kojim cenama će se moći prodati ova dva od tri najvažnija poljoprivredna proizvoda Srbije.

  • Mijat Lakićević: Vučićem protiv Vučića Mijat Lakićević: Vučićem protiv Vučića

    Vučić je Tadića pobedio Tadićevim oružjem. Evropskom unijom. Onog trenutka kada su bivši radikali navukli evropsku odoru, oni su prestali da budu strašilo, “normalizovani” su, što im je omogućilo da ih prihvate i Evropa i Srbija.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side