03.12.2017 Beograd

Momčilo Pantelić: Uzdrman seksistički poredak

Momčilo Pantelić: Uzdrman seksistički poredak
Šefovi svih vrsta – upristojte se! U suprotnom, biće teže vama s nama nego sada nama s vama!

Takve poruke uputile su, širom sveta, žene čije je dostojanstvo povređeno nedoličnim postupcima službeno im nadređenih muškaraca. Munjevitom brzinom, posredstvom oznake #MeToo (ja takođe) na društvenim mrežama, s njima se solidarisalo više miliona ljudi, mahom sapatnica, pa i sapatnika, nagovestivši nastajanje globalnog pokreta za normalizaciju odnosa među polovima kako bi se iz njih istisnulo “pravo jačeg”.

Slični zahtevi čuli su se i ranije, naročito povodom Međunarodnog dana za eliminaciju nasilja nad ženama (25. novembra), ali je ovog puta bilo znatno više dalekosežnosti i energičnosti nego prigodnosti. Globalnom mobilizacijom, žene su rešile da obelodane nepočinstva nad njima i ukažu na počinitelje zlostavljanja.

Prvi put su ovako masovno i otvoreno progovorile o pretrpljenom seksualnom nasilju. Na stub srama stavili su imena silovatelja i drugih skrnavitelja njihovog telesnog i duhovnog suvereniteta.

Otkrivanjem dugo prećutkivanih, po njih neprijatnih tajni iskazale su se kao nova vrsta uzbunjivača koja je poprilično uzdrmala još činodejstvujući seksistički poredak. Uz podatke da su na poslu potcenjivane, da su muškarci za isti rad plaćeni više, da su u mnogim društvima dečaci poželjniji nego devojčice, žene su sada obznanile i da su žrtve, znatno više nego što se pretpostavljalo, nadmenog kršenja ljudskih prava, bukvalno fizičkih nasrtaja političara, poslodavaca, pa i kolega, na njihovu intimnost.

Kao i razna druga tumbanja, i ova su potekla iz Amerike i zasad su baš u njoj izazvala najveće potrese. Drma je “revolucija protiv seksualnog progona”, izveštava madridski Pais.

Za samo dva meseca, navodi se, tamo su za napastvovanja, zlostavljanja i uznemiravanja optužene 34 visoko pozicionirane ličnosti. Među prozvanima su zakonodavci, kinematograf, televizijski voditelj...

Košmar je krenuo iz “fabrike snova”. Niz glumica – među kojima Anđelina Džoli, Uma Turman, Gvinet Paltrou – optužio je moćnog producenta Harvija Vajnstina za nepodnošljivu navalentnost, silovanja i druge delikte. Dok se on napinjao da pobije takve tvrdnje, drama iz Holivuda proširila se do Vašingtona, gde je nekolicina članova Kongresa osumnjičena za slična beščašća.

Stvari su se dodatno zakomplikovale otkrićima da su dotični zabašurivali grehe tajnim sporazumima sa žrtvama, isplaćujući ih novcem poreskih obveznika. U poslednjih 20 godina iz kongresnog fonda je isplaćeno više od 17 miliona dolara (javno optuženi drugi pojedinci iz svog džepa plaćaju mnogo više) za “saniranje” preko 260 prijavljenih poslaničkih prekršaja pravila službe, uključujući i seksualna zastranjivanja, navodi se u uvodniku Njujork tajmsa.

Aferama kao da nema kraja. Upravo je obelodanjeno 180 prijava protiv kompanije Massage Envy, u čijim su prostorijama klijentkinje bile, kako tvrde, seksualno zlostavljane prilikom masaže.

Nagomilavanje pobrojanih slučajeva daje povoda da se pomisli da sistem pogoduje takvim izopačenostima, sugeriše američki internetski medij Voks. Opozicioni demokrati, među kojima takođe ima optuženih, sistemsku odgovornost većma prebacuju vladajućem republikancu, predsedniku Donaldu Trampu. Podseća se, uz ostalo, da su ga za neprikladno seksualno ponašanje svojevremeno prijavile 24 žene, ali bez uspeha.

Potrebno je dodatno vaspitavanje političara, konstatuju hroničari. I američki Kongres i Evropski parlament, čuje se, uvode časove za svoje članove da bi im se razjasnilo šta je dozvoljeno, a šta je zabranjeno u opštenju sa suprotnim polom.

Francuski predsednik Emanuel Makron u međuvremenu je naciji poručio da je u prioritete svog mandata uvrstio postizanje apsolutne rodne ravnopravnosti i borbu protiv seksualnog nasilja. Upozorio je, ujedno, da se ne sme zapasti u krajnost koja bi ugrozila normalno ophođenje između muškarca i žene, čega se, istini za volju, mnogi udvarači pribojavaju.

Šta je prijatan, a šta neugodan kontakt – pitanje je koje se rasplamsava bez, logično, jedinstvenog odgovora. U Britaniji se, na primer, povela polemika oko podobnosti bajke “Uspavana lepotica”, u verziji braće Grim. Jedni joj zameraju što je princ poljubio usnulu devojku jer im to “miriše” na iskorišćavanje nesvesnog stanja devojke, kao i da sugeriše da ženi muškarac mora da “otvara oči”, dok se drugi čude takvoj zločestoj nadgradnji priče o magiji zaljubljivanja sa srećnim krajem.

Savremene žene se bude, naravno, bez čarolija. A na socijalnu i intimnu “večnu budnost” upućuju ih i upozorenja da su one “najbrojnija grupa ugnjetavanih na planeti” i da će, kako saopštava Svetski ekonomski forum, ako stvari idu kao dosad, jednakost s muškarcima dostići na globalnom nivou tek za 100 godina.

Njihovi najnoviji pokreti bi da smanje i ugnjetenost i rok za uravnotežavanje odnosa. Bodre se porukom iz davnina da su velike društvene promene nemogućne bez pobune žena.

Sadašnjom pobunom uspele su da uzdrmaju najistrajnije ustrojstvo – seksistički poredak. Dokrajče li ga jednog dana, nestaće i drugi režimi na koje smo silom prilika navučeni.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 3.12.2017, 19:45h Galaxy ID

    Bravo i hvala

Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji

    Iako je praktično nestala još pre 27 godina, Jugoslavija očigledno ponovo provocira istraživanja i izjašnjavanja u Srbiji.

  • Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra" Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra"

    Kao i u samoj Rusiji, tako i u Srbiji stogodišnjica Velike oktobarske revolucije (7. novembra 1917) oficijelno praktično nije ni spomenuta iako je poredak “socijalizma”, zasnovan na tekovinama ovog epohalnog događaja 20. stoleća, i kod nas trajao skoro pola veka.

  • Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak

    U poslednjem, novembarskom broju MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi) skreće se pažnja na činjenicu da najnoviji MMF-ov pregled svetskih ekonomskih kretanja donosi za iduću godinu niz optimističnih poruka i pozitivnih iznenađenja – to jest, da globalna ekonomija hvata zalet i da oporavak ide željenim pravcem i intenzitetom, stimulisan investicijama, trgovinom i industrijskom proizvodnjom.

  • Nenad Živković: O nelagodi u kulturi Nenad Živković: O nelagodi u kulturi

    Srbija je na svom putu u slavu, večnost i Evropsku uniju zaglavljena ne samo u političkom i emotivnom glibu nerešenog statusa svoje kolevke već i u patetičnim izlučevinama droba severno od svog srca – šta je kome bliže, predmet ili organ; ona je još više, čini se beznadežno, potonula u sopstvenu nesposobnost da se suoči s neophodnošću da se menja zaistinski, temeljno i iznutra, kako bi uopšte postojala.

  • Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda

    Nakon ovogodišnje strahovite suše bilo je jesenas različitih procena o visini štete koju je pretrpela naša poljoprivreda.

  • Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici

    Teška optužba? Možda, posebno što nije reč o psihopatama koje zlostavljaju svoju decu na sve zamislive i nezamislive načine.

  • Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja

    Zemlje koje imaju suficite u razmeni sa svetom moraju da ih ulože u inostranstvu. Zašto ne kod kuće? To nije pitanje lišeno smisla, ali onda naravno ne bi bilo tih suficita.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije festival nauke bmw