Momčilo Pantelić: Urušavanja
09.09.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Urušavanja

Momčilo Pantelić: Urušavanja
Istorija Brazila dopunjena je ovih dana datumom u kojem je njen dobar deo nestao. Osakatio ju je požar u Nacionalnom muzeju, koji joj je, prema prvim procenama, progutao 90 odsto od 20 miliona eksponata, dokaza o njenoj samosvojnosti, kao i brizi za očuvanje tragova ljudskog i svakog drugog roda, zametnutog na tom tlu mnogo pre nego što je ona nastala.

Zbog stradanja te znamenitosti, Rio de Žaneiro, u kojem se nalazi muzej, prolio je – dve reke suza. Prvu, zato što je ostao bez bitne znamenitosti, a drugu – kad je policija upotrebila suzavac protiv demonstranata koji su želeli da dopru do zgarišta, uz povike da su vlasti odgovorne za ovakvu propast baštine.

Lokalni poznavaoci, kako su preneli tamošnji i strani mediji, nisu se libili da ukažu na sistemske propuste. Uporedili su ih sa ćefom Nerona koji je spalio Rim, pa i jednom vrstom nemarnog nacionalnog samoubistva ili lobotomije.

Teške optužbe potkrepljivali su lako dokazivim navodima. Muzej je, ukazuju, ostao bez brige nadležnih toliko da je morao da se dovija i za plate pomoćnog osoblja, protivpožarni alarmi nisu radili niti je u hidrantima bilo vode za vatrogasce...

Sve te mane pripisane su restriktivnoj finansijskoj politici aktuelne vlade, koja je, kažu, posebno bila nemilosrdna prema kulturi. Vlasti pak tvrde da su većinu nedaća nasledile od prethodnika, čijeg su rodonačelnika sudskim putem strpale u zatvor, a njegovu naslednicu impičmentom smenile s položaja šefa države, što su oboje, odbacujući prozivke za kršenje zakona, okarakterisali kao svojevrsni puč kojim su se njegovi izvođači izvukli iz preteće im krivične odgovornosti za “svakojaka nepočinstva”...

Dok je ovaj tekst išao u štampu još nisu bili poznati uzroci požara koji je opustošio muzej u Riju. Slutnja da je oganj došao iz vazduha, sletanjem na krov balona s pogonskim plamičkom, podsetila me je na davnu krilaticu tamošnjeg prijatelja da je Brazil “predlogično društvo”.

Izvan uobičajene logike je i okolnost da je Brazil postao prva savremena sila koja se u kratkom periodu uzdigla do ravnanja s velesilama, a potom sama sebe urušila i ponovo počela da liči na “neupravljivu zemlju”. Od početka ovog veka važio je za novu snagu u izgradnji novog svetskog poretka – posebno u članstvu grupacije BRIKS, gde su pored njega Rusija, Indija, Kina i Južna (South) Afrika – da bi dogurao do simbola za žrtvu razgradnje sopstvenog poretka.

Njegov slučaj trenutno je najupadljiviji, bar zbog nemara kojim mu je uništen Nacionalni muzej, čime su dodatno iskomplikovani oktobarski opšti, kao i predsednički izbori, u čijoj se kampanji favorit nije ustručavao da odvali da “ne treba trošiti pare na muzeje”. Ali, rekao bih, zapali smo, i ovde i svuda, u fazu urušavanja. U kojoj neželjene preokrete u kolektivnoj sudbini, češće nego obično, izazivaju sumanutosti i pogrešni proračuni iznutra nego pritisci spolja (iako su oni uvek bitni).

Katastrofa u Riju kao da je proistekla iz “Hronike najavljene smrti” Garsije Markesa – sugerišu znalci, tvrdeći da su svi morali da znaju da će nešto gadno da se dogodi instituciji čije se održavanje nipodaštava. Isto bi morali da znaju i lideri, odavde do Amerike, koji su se posvetili jačanju lične samovolje nauštrb institucija.

Donaldu Trampu se zasad može da tumba globalni poredak zavođenjem kaznenih mera svakome za koga misli da mu Amerika nije na prvom mestu. Vladimiru Putinu se takođe čini da ima pravo da obnavlja dominaciju Moskve na prostoru kojim je upravljala dok je postojao SSSR. Si Đinping zasigurno ima u vidu širenje uticaja Kine kojim bi prerasla iz regionalne u globalnu i iz ekonomske u kompletnu supersilu. Evropi je, pritom, jasno da mora da bude dovoljno objedinjena, makar i selektivno, da ne bi u svom jezgru podlegla ili se razapela pred naletima spoljnih giganata.

U svim tim kombinacijama potiskuje se postojeći međunarodni poredak zarad užih interesa, takoreći u muzej. Nalik sprženom u Riju, koji je bio simbol dugotrajnosti, da bi nestao za nekoliko sati.

A u međuvremenu se ređaju urušavanja. Poput mosta u Đenovi, mesta koja su u Grčkoj i Kaliforniji nedavno slistili požari, deonice Koridora 10 na kojoj su odroni opet srušili zaštitne zidove...

Ovde, pride, imamo slučaj da se spolja tolerišu urušavanja unutrašnjih institucija zarad spoljne stabilnosti. I u Brazilu je tekao sličan proces – takođe poduprt krilaticom “pomoz’ bože na sve čet’ri strane” – pa mu je izgoreo simbol i nacionalnog identiteta i internacionalne povezanosti.

Nismo, naravno, kao Brazilci. Mi još čeprkamo za bar simboličnom vezom između nacionalnog identiteta i internacionalne integracije.

Opet u međuvremenu, ovdašnje vlasti kao računaju da sledi urušavanje internacionalnih institucija do te mere da će baš prigodno delovati nastavak našeg urušavanja nacionalnih institucija. Ako im i bude po takvoj volji, nama se ponovo loše piše. Gora od jednog su dva urušavanja...

autor: VV izvor: Novi Magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nikola Lunić: Brat Li Nikola Lunić: Brat Li

    Li Venliang, oftalmolog iz Vuhana, umro je 7. februara ove godine od posledica koronavirusne upale pluća. On je prvi pokušao javno da upozori na zabrinjavajući broj virusnih infekcija koje mogu da prerastu kontrolisane uslove. Međutim, na samom početku virusne infekcije Komunistička partija Kine odlučila je da to ipak sakrije od domaće i svetske javnosti, a dr Li je bio ukoren i prisiljen da potpiše izjavu kako su njegovi stavovi neosnovani i predstavljaju nezakonitu glasinu

  • Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se

    Dok se velike sile nadmeću kako da preurede svet po svom ukusu, novi globalni poredak zavela je minijaturna, nevidljiva avetinja – koronavirus. Presekla je globalizaciju i izazvala zatvaranje granica više od Donalda Trampa, mlavi otpore svojoj svemoći jednostavnije od Vladimira Putina i Si Đinpinga, dodatno umanjuje neophodnu dozu jedinstva u EU i sve njih inspiriše da se međusobno optužuju za njegovu iznenadnu najezdu.

  • Vladimir Gligorov: Tri zablude Vladimir Gligorov: Tri zablude

    Evropska ekonomska zajednica, pa potom Evropska unija uticale su na diktatorske ili autokratske režime, desne ili leve (da ne ulazim u detaljnije karakterizacije) na taj način što su nudile proces evropeizacije.

  • Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke

    Nije to baš često u Vučićevoj Srbiji da u javnost prodru veoma različiti pogledi državnih funkcionera na neko krupno privredno pitanje, kao što je sada slučaj u prodaji ili odustajanju od prodaje Komercijalne banke u Beogradu.

  • Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa

    Iako “korona kriza” još nije širom sveta došla do svojih krajnjih granica i nanela sve moguće štete i mnogobrojne ljudske žrtve, u svetskom javnom mnjenju već se tu i tamo postavlja pitanje da li će ova pandemija ostaviti neke trajne posledice ili će se politički i ekonomski trendovi na planeti nastaviti tamo gde su prekinuti pre nekoliko sedmica, sa osnovnim ciljem da se nadoknadi propušteno?

  • Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure

    Paradoksalno ali istinito, posao cenzora u svim vremenima i svim sistemima nikada nije bio lak. U krajnjem skoru uvek je bivao osujećen, a sizifovski napori i nalogodavaca i izvođača radova po pravilu su završavali tako što su i jedni i drugi, nakon izvesnog vremena, bivali izloženi javnoj osudi i stubu srama.

  • Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama

    “To što sam paranoičan ne znači i da me niko ne juri”, odavno je ovo prepričavano, više kao štos, ali kako vreme prolazi i kako kanali informisanja postaju ne samo svima dostupni nego i otvoreni za sve “autore” – sve je primenljivije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side