09.09.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Urušavanja

Momčilo Pantelić: Urušavanja
Istorija Brazila dopunjena je ovih dana datumom u kojem je njen dobar deo nestao. Osakatio ju je požar u Nacionalnom muzeju, koji joj je, prema prvim procenama, progutao 90 odsto od 20 miliona eksponata, dokaza o njenoj samosvojnosti, kao i brizi za očuvanje tragova ljudskog i svakog drugog roda, zametnutog na tom tlu mnogo pre nego što je ona nastala.

Zbog stradanja te znamenitosti, Rio de Žaneiro, u kojem se nalazi muzej, prolio je – dve reke suza. Prvu, zato što je ostao bez bitne znamenitosti, a drugu – kad je policija upotrebila suzavac protiv demonstranata koji su želeli da dopru do zgarišta, uz povike da su vlasti odgovorne za ovakvu propast baštine.

Lokalni poznavaoci, kako su preneli tamošnji i strani mediji, nisu se libili da ukažu na sistemske propuste. Uporedili su ih sa ćefom Nerona koji je spalio Rim, pa i jednom vrstom nemarnog nacionalnog samoubistva ili lobotomije.

Teške optužbe potkrepljivali su lako dokazivim navodima. Muzej je, ukazuju, ostao bez brige nadležnih toliko da je morao da se dovija i za plate pomoćnog osoblja, protivpožarni alarmi nisu radili niti je u hidrantima bilo vode za vatrogasce...

Sve te mane pripisane su restriktivnoj finansijskoj politici aktuelne vlade, koja je, kažu, posebno bila nemilosrdna prema kulturi. Vlasti pak tvrde da su većinu nedaća nasledile od prethodnika, čijeg su rodonačelnika sudskim putem strpale u zatvor, a njegovu naslednicu impičmentom smenile s položaja šefa države, što su oboje, odbacujući prozivke za kršenje zakona, okarakterisali kao svojevrsni puč kojim su se njegovi izvođači izvukli iz preteće im krivične odgovornosti za “svakojaka nepočinstva”...

Dok je ovaj tekst išao u štampu još nisu bili poznati uzroci požara koji je opustošio muzej u Riju. Slutnja da je oganj došao iz vazduha, sletanjem na krov balona s pogonskim plamičkom, podsetila me je na davnu krilaticu tamošnjeg prijatelja da je Brazil “predlogično društvo”.

Izvan uobičajene logike je i okolnost da je Brazil postao prva savremena sila koja se u kratkom periodu uzdigla do ravnanja s velesilama, a potom sama sebe urušila i ponovo počela da liči na “neupravljivu zemlju”. Od početka ovog veka važio je za novu snagu u izgradnji novog svetskog poretka – posebno u članstvu grupacije BRIKS, gde su pored njega Rusija, Indija, Kina i Južna (South) Afrika – da bi dogurao do simbola za žrtvu razgradnje sopstvenog poretka.

Njegov slučaj trenutno je najupadljiviji, bar zbog nemara kojim mu je uništen Nacionalni muzej, čime su dodatno iskomplikovani oktobarski opšti, kao i predsednički izbori, u čijoj se kampanji favorit nije ustručavao da odvali da “ne treba trošiti pare na muzeje”. Ali, rekao bih, zapali smo, i ovde i svuda, u fazu urušavanja. U kojoj neželjene preokrete u kolektivnoj sudbini, češće nego obično, izazivaju sumanutosti i pogrešni proračuni iznutra nego pritisci spolja (iako su oni uvek bitni).

Katastrofa u Riju kao da je proistekla iz “Hronike najavljene smrti” Garsije Markesa – sugerišu znalci, tvrdeći da su svi morali da znaju da će nešto gadno da se dogodi instituciji čije se održavanje nipodaštava. Isto bi morali da znaju i lideri, odavde do Amerike, koji su se posvetili jačanju lične samovolje nauštrb institucija.

Donaldu Trampu se zasad može da tumba globalni poredak zavođenjem kaznenih mera svakome za koga misli da mu Amerika nije na prvom mestu. Vladimiru Putinu se takođe čini da ima pravo da obnavlja dominaciju Moskve na prostoru kojim je upravljala dok je postojao SSSR. Si Đinping zasigurno ima u vidu širenje uticaja Kine kojim bi prerasla iz regionalne u globalnu i iz ekonomske u kompletnu supersilu. Evropi je, pritom, jasno da mora da bude dovoljno objedinjena, makar i selektivno, da ne bi u svom jezgru podlegla ili se razapela pred naletima spoljnih giganata.

U svim tim kombinacijama potiskuje se postojeći međunarodni poredak zarad užih interesa, takoreći u muzej. Nalik sprženom u Riju, koji je bio simbol dugotrajnosti, da bi nestao za nekoliko sati.

A u međuvremenu se ređaju urušavanja. Poput mosta u Đenovi, mesta koja su u Grčkoj i Kaliforniji nedavno slistili požari, deonice Koridora 10 na kojoj su odroni opet srušili zaštitne zidove...

Ovde, pride, imamo slučaj da se spolja tolerišu urušavanja unutrašnjih institucija zarad spoljne stabilnosti. I u Brazilu je tekao sličan proces – takođe poduprt krilaticom “pomoz’ bože na sve čet’ri strane” – pa mu je izgoreo simbol i nacionalnog identiteta i internacionalne povezanosti.

Nismo, naravno, kao Brazilci. Mi još čeprkamo za bar simboličnom vezom između nacionalnog identiteta i internacionalne integracije.

Opet u međuvremenu, ovdašnje vlasti kao računaju da sledi urušavanje internacionalnih institucija do te mere da će baš prigodno delovati nastavak našeg urušavanja nacionalnih institucija. Ako im i bude po takvoj volji, nama se ponovo loše piše. Gora od jednog su dva urušavanja...

autor: VV izvor: Novi Magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Mijat Lakićević: Savez za izolaciju Mijat Lakićević: Savez za izolaciju

    Da li je Tramp trapav, lud ili glup, nije ni važno – bar ne u kontekstu ove priče – ali je svojom izjavom o nekim “agresivnim Montenegrinima koji prete da izazovu treći svetski rat” američki predsednik, kao što je to već konstatovano, u stvari otkrio na šta mu se ruski kolega žalio.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side