09.09.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Urušavanja

Momčilo Pantelić: Urušavanja
Istorija Brazila dopunjena je ovih dana datumom u kojem je njen dobar deo nestao. Osakatio ju je požar u Nacionalnom muzeju, koji joj je, prema prvim procenama, progutao 90 odsto od 20 miliona eksponata, dokaza o njenoj samosvojnosti, kao i brizi za očuvanje tragova ljudskog i svakog drugog roda, zametnutog na tom tlu mnogo pre nego što je ona nastala.

Zbog stradanja te znamenitosti, Rio de Žaneiro, u kojem se nalazi muzej, prolio je – dve reke suza. Prvu, zato što je ostao bez bitne znamenitosti, a drugu – kad je policija upotrebila suzavac protiv demonstranata koji su želeli da dopru do zgarišta, uz povike da su vlasti odgovorne za ovakvu propast baštine.

Lokalni poznavaoci, kako su preneli tamošnji i strani mediji, nisu se libili da ukažu na sistemske propuste. Uporedili su ih sa ćefom Nerona koji je spalio Rim, pa i jednom vrstom nemarnog nacionalnog samoubistva ili lobotomije.

Teške optužbe potkrepljivali su lako dokazivim navodima. Muzej je, ukazuju, ostao bez brige nadležnih toliko da je morao da se dovija i za plate pomoćnog osoblja, protivpožarni alarmi nisu radili niti je u hidrantima bilo vode za vatrogasce...

Sve te mane pripisane su restriktivnoj finansijskoj politici aktuelne vlade, koja je, kažu, posebno bila nemilosrdna prema kulturi. Vlasti pak tvrde da su većinu nedaća nasledile od prethodnika, čijeg su rodonačelnika sudskim putem strpale u zatvor, a njegovu naslednicu impičmentom smenile s položaja šefa države, što su oboje, odbacujući prozivke za kršenje zakona, okarakterisali kao svojevrsni puč kojim su se njegovi izvođači izvukli iz preteće im krivične odgovornosti za “svakojaka nepočinstva”...

Dok je ovaj tekst išao u štampu još nisu bili poznati uzroci požara koji je opustošio muzej u Riju. Slutnja da je oganj došao iz vazduha, sletanjem na krov balona s pogonskim plamičkom, podsetila me je na davnu krilaticu tamošnjeg prijatelja da je Brazil “predlogično društvo”.

Izvan uobičajene logike je i okolnost da je Brazil postao prva savremena sila koja se u kratkom periodu uzdigla do ravnanja s velesilama, a potom sama sebe urušila i ponovo počela da liči na “neupravljivu zemlju”. Od početka ovog veka važio je za novu snagu u izgradnji novog svetskog poretka – posebno u članstvu grupacije BRIKS, gde su pored njega Rusija, Indija, Kina i Južna (South) Afrika – da bi dogurao do simbola za žrtvu razgradnje sopstvenog poretka.

Njegov slučaj trenutno je najupadljiviji, bar zbog nemara kojim mu je uništen Nacionalni muzej, čime su dodatno iskomplikovani oktobarski opšti, kao i predsednički izbori, u čijoj se kampanji favorit nije ustručavao da odvali da “ne treba trošiti pare na muzeje”. Ali, rekao bih, zapali smo, i ovde i svuda, u fazu urušavanja. U kojoj neželjene preokrete u kolektivnoj sudbini, češće nego obično, izazivaju sumanutosti i pogrešni proračuni iznutra nego pritisci spolja (iako su oni uvek bitni).

Katastrofa u Riju kao da je proistekla iz “Hronike najavljene smrti” Garsije Markesa – sugerišu znalci, tvrdeći da su svi morali da znaju da će nešto gadno da se dogodi instituciji čije se održavanje nipodaštava. Isto bi morali da znaju i lideri, odavde do Amerike, koji su se posvetili jačanju lične samovolje nauštrb institucija.

Donaldu Trampu se zasad može da tumba globalni poredak zavođenjem kaznenih mera svakome za koga misli da mu Amerika nije na prvom mestu. Vladimiru Putinu se takođe čini da ima pravo da obnavlja dominaciju Moskve na prostoru kojim je upravljala dok je postojao SSSR. Si Đinping zasigurno ima u vidu širenje uticaja Kine kojim bi prerasla iz regionalne u globalnu i iz ekonomske u kompletnu supersilu. Evropi je, pritom, jasno da mora da bude dovoljno objedinjena, makar i selektivno, da ne bi u svom jezgru podlegla ili se razapela pred naletima spoljnih giganata.

U svim tim kombinacijama potiskuje se postojeći međunarodni poredak zarad užih interesa, takoreći u muzej. Nalik sprženom u Riju, koji je bio simbol dugotrajnosti, da bi nestao za nekoliko sati.

A u međuvremenu se ređaju urušavanja. Poput mosta u Đenovi, mesta koja su u Grčkoj i Kaliforniji nedavno slistili požari, deonice Koridora 10 na kojoj su odroni opet srušili zaštitne zidove...

Ovde, pride, imamo slučaj da se spolja tolerišu urušavanja unutrašnjih institucija zarad spoljne stabilnosti. I u Brazilu je tekao sličan proces – takođe poduprt krilaticom “pomoz’ bože na sve čet’ri strane” – pa mu je izgoreo simbol i nacionalnog identiteta i internacionalne povezanosti.

Nismo, naravno, kao Brazilci. Mi još čeprkamo za bar simboličnom vezom između nacionalnog identiteta i internacionalne integracije.

Opet u međuvremenu, ovdašnje vlasti kao računaju da sledi urušavanje internacionalnih institucija do te mere da će baš prigodno delovati nastavak našeg urušavanja nacionalnih institucija. Ako im i bude po takvoj volji, nama se ponovo loše piše. Gora od jednog su dva urušavanja...

autor: VV izvor: Novi Magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu

    Izborni apstinenti i oni koji to po prirodi nisu, ali misle da će im samonametnuta politička izolacija sačuvati zdravlje i raspoloženje, odluku da ne učestvuju u kreiranju svog života najčešće pravdaju sintagmom da su “svi oni isti”.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

  • Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju

    Ukrajina je religijski fenomen. Ima tri pravoslavne crkve i najveću grkokatoličku crkvu na svetu. Čini se da se Čerčilove reči da Balkan proizvodi više istorije nego što može da svari mogu preneti i na Ukrajinu.

  • Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu

    Svi smo mi Karakas, moglo bi se prigodno kazati. Doista, gotovo da nema dela sveta koji u dramama prestonice Venecuele ne prepoznaje bar neki delić sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side