Momčilo Pantelić: Upravljanje očekivanjima
28.06.2020 Beograd

Momčilo Pantelić: Upravljanje očekivanjima

Momčilo Pantelić: Upravljanje očekivanjima
Šta još može da nas strefi? Nepredskazani i nepoželjni događaji zvani “crni labudovi” nadiru sa svih strana, pa se kao najveće umeće ispostavlja upravljanje očekivanjima kako ona ne bi morala da budu samo “razočaranje u povoju”.


Hajde da pođemo od ovdašnjih aktuelnosti. Ko je mogao i da sanja da ćemo posle tri decenije od uspostavljanja višestranačja zapasti u ozvaničenje praktično jednopartijske i vladavine jednog jedinog funkcionera koji svoju moć širi daleko izvan Ustavom mu predviđenih nadležnosti?

Ko bi, takođe, i pomislio da će se slično događati s Rusijom posle raspada SSSR i njenom službenom tranzicijom od diktature u demokratiju, mada uz težnju da “povrati staru slavu”? Da li je iko predviđao da će kineska jednopartijska (KP) diktatura da se uzdigne kao sila kapitalizma, čak toliko da svoj model preporučuje i demokratijama?

I kome je na kraj pameti bilo da će Amerika imati lidera koji će za političku vrlinu proglasiti nepredvidljivost i od globalizacije koju je predvodila preći u okretanje samoj sebi, pri čemu ovih dana doživljava vanredno dramatična unutrašnja iskušenja? A tek da će Evropska unija kao najuspešniji oblik mirotvornog objedinjavanja država doživeti da njen internacionalizam posrće pred naletima nacionalnih “izuzetnosti”?

Da nam je preko potreban majstor za upravljanje očekivanjima, pogotovo u vremenima superinfektivnog Covida-19, pokazalo se i na krstarećoj teniskoj egzibiciji po Balkanu. Đokovići su se u ovaj poduhvat upustili, kako je Novak precizirao, kao u humanitarnu akciju, da bi se ispostavilo da je koronavirus prekinuo turneju, zarazivši i njega, i suprugu mu, i bar još petoricu neposrednih aktera. Eksperiment “s najboljim namerama”, ali u vrlo opasnom realnom trenutku, sada ga je izložio kritikama i onih koji su mu upućivali hvalospeve za originalan, neočekivan doprinos i oživljavanju sporta i turizma i zbližavanju naroda u bivšoj SFRJ.

Kad pomenuh SFRJ. Imam utisak da se Aleksandar Vučić zaigrao, kao pojedini vladari u toj raspadnutoj federaciji ili u njenim ostacima. Da kao Tito igra na sve strane, a kao Slobodan Milošević umišlja da je Evropa toliko jalova, da balkanski čvor, sada Kosovo, može da se razmrsi samo ako glavne uloge preuzmu Vašington i Moskva. Uz novost da su sada Kinezi promovisani kao “braća” Srba iako smo bukvalno u najbližem mogućnom srodstvu sa Evropljanima.

Dok je ovaj tekst išao u štampu, Vučić je u Moskvi čekao na sastanak s Vladimirom Putinom. Prethodno je u Beogradu razgovarao sa Sergejem Lavrovom, od koga je čuo nešto što ga je, kako je rekao, dodatno zabrinulo oko Kosova. Oba susreta odgovaraju njegovim običajima da i pre ili posle ovdašnjih izbora “skokne” do Moskve ili iz nje primi operativnog gosta.

Čini mi se da je ovog puta Vučić spolja pozvan u kampanju koja je mnogo neizvesnija, pogotovo po njega, od domaće, u kojoj je sebi obezbedio svevlašće. Usisan je u simultanku u kojoj je on slabiji od svakog sa druge strane table, što je u šahu, kojem je amaterski sklon, nepojamna pojava.

Deluje kao autsajder u cajtnotu. Uz Vašington i Moskvu, treba da poseti i Brisel i da stigne do Slovenije na sastanak za sinhronizovanje evrointegracijskih pretenzija Zapadnog Balkana, a sve posle već obavljene početne konsultacije s Miroslavom Lajčakom (koji je prethodno bio na Kosovu) kao izaslanikom EU za obnovu dijaloga Beograd – Priština. Uz sve to, kako je nagoveštavano, trebalo bi da do kraja godine sretne i svog “brata” Si Đinpinga.

Bilo bi pogrešno da se ovolika spoljna “rasprodatost” predsednika Srbije doživi kao njegova proslava lične pobede u ime stranke koju vodi. Reč je o suprotnom od onoga što su očekivali njegovi podržavaoci i zavisnici – gde god se bude napolju našao, biće preslišavan da kaže čemu i kome zaista stremi.

Na ovdašnjim izborima, pod polemičnim uslovima, ubedljivo je pobedio, ali na izborima koje mu nude velike sile, svaka na svoj način i u sopstvenom interesu, on nema šansi da izvojuje pobedu. Osim ako kao takvu ne proglasi neizbežne poprilične ustupke koje će morati donekle da učini i Priština ako joj je do raspleta zaista stalo.

Na ovim prostorima je naročito teško upravljati očekivanjima. “Svemoćnom” je u Srbiji glasovima potvrđena apsolutna lična moć, ali se od njega, tim više, očekuje apsolutna odgovornost prema spoljnim faktorima, koji, iako se međusobno spore, zahtevaju da im se odavde ne otežava predstojeće obeležavanje sfera i eventualne trampe interesa.

Utisak mi je da je došlo do strateškog ubrzanja oko nas, i to usred paralize, pa i zatezanja u odnosima među velesilama. Za razliku od mnogih ovde koji očekuju da novi zapleti na globalnoj sceni idu u prilog Srbiji, pribojavam se da bismo mogli opet da poprimimo status “monete za potkusurivanje”.

Voleo bih da se varam, ali u to bi trebalo da me uvere neki stvarni majstori za upravljanje očekivanjima. A takvi se u novim rastućim neizvesnostima u kojima se ne zna ni šta nas vreba ispred nosa, a kamoli iza ćoška i do cilja ka kojem vrludamo, još kale.

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Kristalna noć Mijat Lakićević: Kristalna noć

    Kristalna noć, poznato je iz istorije, zbila se 9. novembra 1938, kada su nacisti razbijali izloge jevrejskih radnji u Nemačkoj. Noć u ponedeljak 3. maja – mada ne kao početak nego kao završni čin – kristalno jasno je pokazala da su građani Srbije postali neka vrsta “modernih Jevreja” čije su, ne izloge nego živote, razbijale grupe razularenih bandita.

  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

  • Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu

    Znam mnoge ljude koji su se tokom godine mnogo čega odricali da bi putovali i letovali širom sveta i o tome potom sve vreme govorili u svojim prijateljskim krugovima, pokazivali slike, itd. Ako im se to oduzme, njihov život će u suštinskom smislu postati siromašniji.

  • Momčilo Pantelić: Korona-triler Momčilo Pantelić: Korona-triler

    Kad se neko zlo izrodi na Istoku, a najveće žrtve odnese na Zapadu, je li to dovoljno za novi Hladni rat? Ovako uprošćena strateška nedoumica razmahala se po svetu povodom pandemije koja se začela u Kini, a dosad najviše ojadila Evropu i Ameriku.

  • Mijat Lakićević: Dijalog u paklu... Mijat Lakićević: Dijalog u paklu...

    Sportski ideolog Nebojša Čović izjavio je pre neki dan da je “Crvena zvezda narodski klub”, te da je kao takva “prethodnih godina odlično predstavljala državu Srbiju, glavni grad Beograd i region”.

  • Dimitrije Boarov: Varljive prognoze Dimitrije Boarov: Varljive prognoze

    Valjda iz predizbornih razloga, predsednik Aleksandar Vučić poslednjih dana uporno ponavlja da će Srbija u ekonomskom pogledu sjajno izaći iz korona-krize s “najboljim rezultatom u Evropi” kad je reč o stopi rasta BDP-a.

  • Momčilo Pantelić: Obični, a vrlo važni Momčilo Pantelić: Obični, a vrlo važni

    Pandemijska kriza uzdrmala je hijerarhiju autoriteta. Odjednom smo uvideli da nam životi neposredno više zavise od dotad nepoznatih nam raznovrsnih “majstora svog zanata” nego od svakojakih političkih usmerivača naših sudbina.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side