25.11.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Trovači i Džulijana

Momčilo Pantelić: Trovači i Džulijana
Na sve strane se šire trovači, potvrdio nam je autoritativni Oksford juniverziti pres, koji je u svojoj tradicionalnoj selekciji leksičkog simbola vremena u kojem živimo, za reč godine proglasio – “toksično” (toxic).

Upotreba tog prideva na internetu je porasla 45 odsto, da bi se njime izrazili takoreći kompletni savremeni odnosi, kako među pojedincima ili državama tako i u raznovrsnoj intimi i u javnom ophođenju, kaže se u obrazloženju odluke.

Oksfordski “probirači” pogodili su pritom i metu koju, najverovatnije, nisu ni nišanili, a kakva je Srbija. Ovde je opšta atmosfera toliko zatrovana da jedva dišemo, pa moramo da dišemo “na škrge” iako znamo da “riba smrdi od glave”…

Nažalost, dok Balkan još prilično neuverljivo nastoji da počne da liči na normalan svet, isti taj svet se ubrzano balkanizuje. Globalni odnosi su, upozoravaju hroničari, zatrovaniji nego ikad u novijoj istoriji. Baš u vreme obeležavanja stogodišnjice okončanja Prvog svetskog rata, koji je zbog premijerne masovne upotrebe bojnih otrova slovio i za “rat hemičara”, doživeli smo da je “otrovno” reč koja nam obeležava godinu. Pritom se imaju u vidu ne samo sirijsko bojište i učestalo rasterivanje demonstracija suzavcem nego i političko, mirnodopsko trovanje ostataka zdrave pameti, kojim se ugrožava opstanak čovečanstva.

Mi smo prva stvorenja čijim se potezima okolina koja nas održava menja do tačke kada ona više neće moći da nas održava, upozorava Njujork tajms, a Gardijan podseća na zaključak panela UN da je svetu ostalo samo tuce godina da spreči katastrofalne posledice globalnog zagrevanja.

Britanski ekspert Džorž Monbio sluti ujedno da je planeta na smrtonosnoj strmoglavici jer se njena blaga troše mnogo više nego što ona može da podnese, pa da su neophodne “radikalne akcije da se spasimo”. Jednu takvu akciju preduzeli su mladi i američkoj saveznoj državi Oregon: tužili su sudu vlasti u Vašingtonu da snose odgovornost zato što ne preduzimaju mere za zaštitu zdrave okoline i da time sistemski ruiniraju ljudske živote.

To je sudski proces veka, ocenjuje australijski filozof Piter Singer, jer bi ishod mogao da promeni i globalno poimanje odgovornosti. Postupak je nazvan “Džulijana protiv SAD”, po studentkinji i ekološkoj aktivistkinji Kelsi Džulijani (22), koja je sa još 20 devojaka i mladića pokrenula akciju kojom se od vlasti zahteva da promene politiku i smanje zagađivanje zarad opšteg građanskog interesa.

Ona i njeni pravni podržavaoci svesni su da su se upustili u smeo, dosad neisproban poduhvat – da primoraju vlasti da uvaže naučne nalaze da neobuzdane ljudske aktivnosti doprinose trovanju atmosfere i klimatskim lomovima, a da bi u suprotnom mogle da budu sudski kažnjene. Ali istrajavaju uprkos tvrdnjama zvaničnika da tako nešto nije ostvarivo i da prevazilazi domete Ustava.

Pojedini analitičari nalaze da se ovim procesom zahteva i novo pravo – pravo na budućnost. Da se stvore uslovi da mlađarija preživi posledice zatečenog sistema protivnog egzistencijalnim potrebama, pa i da se deci koja tek treba da se rode garantuje pravo na zdrav i život neometen uskogrudostima, koje političku i biznismensku trku za brzom vajdom uzdižu nauštrb opštih i dugoročnih interesa.

Kad bi se ispostavilo da Džulijana sa družinom uspeva da promeni poredak najveće sile na svetu, pozavideli bi joj i Makron, i Merkel, i Putin i Si, koji se, zasad uzalud, nadaju da bi Vašington mogao da uvaži njihove predloge za usklađivanje interesa u lelujavom svetskom poretku opterećenom obrisima nove verzije Hladnog rata. Možda bi bila i kandidovana za Nobelovu nagradu ili bar njen ekvivalent na ekološkom planu. Ali…

Administracija Donalda Trampa nastavlja da osporava opravdanost celog Džulijaninog poduhvata. Šef Bele kuće je i ranije izjavljivao da ne veruje u “teorije” o ljudskoj krivici za pogoršanje klime.

Kad su ovih dana požari opustošili Kaliforniju, Tramp se zadovoljio konstatacijom da se treba ugledati na Finsku jer je od njenog predsednika čuo da tamošnji stanovnici neprestano grabuljaju opalo lišće i tako sprečavaju širenje vatre. A kad mu je to, uz satirične i priloge o sistemskoj preventivi demantovano iz Helsinkija, oglasio se američki ministar unutrašnjih poslova Rajan Zinki, koji se nije libio da dobar deo odgovornosti za kalifornijsku katastrofu svali na “radikalne” aktiviste za zaštitu prirode…

Prilično otrovan iskaz. Finska novinarka Anu Partanen svela je zbrku na poučan paradoks. Kako se samo Tramp dosetio da stanovnici Kalifornije treba da grabuljaju lišće dok se cela planeta usijava, začudila se i dodala da ćemo uskoro, ako sve vlade ne učine ništa bitno za smanjivanje klimatskih lomova, “svi biti Kalifornijci (to jest, u vatri).

Simbolički najviše upozorava okolnost da je u kalifornijskom paklu najviše stradalo mesto nazvano Raj (prevod od naziva Paradise). Kao da ga je neko zatrovao prokletstvom “dabogda imao, pa nemao”. Ili, kao kad bi se ovde propagirano “zlatno doba” ispostavilo samo kao tranzicija ka modernizovanoj verziji kamenog doba, s mnogo trovača atmosfere u kojoj do daha ne bi mogla da dođe ni preookeanska, a kamoli neka ovdašnja, Džulijana…

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 25.11.2018, 16:27h gradimir savic

    Savrseno!

Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina

    Nema sličnosti, reklo bi se, između francuskih Žutih prsluka, Bregzita, uspona Donalda Trampa, rasta Kine, širenja Rusije, međunarodnog rejtinga EU i strateškog lelujanja Srbije.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

  • Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju

    Ukrajina je religijski fenomen. Ima tri pravoslavne crkve i najveću grkokatoličku crkvu na svetu. Čini se da se Čerčilove reči da Balkan proizvodi više istorije nego što može da svari mogu preneti i na Ukrajinu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side