25.11.2018 Beograd

Momčilo Pantelić: Trovači i Džulijana

Momčilo Pantelić: Trovači i Džulijana
Na sve strane se šire trovači, potvrdio nam je autoritativni Oksford juniverziti pres, koji je u svojoj tradicionalnoj selekciji leksičkog simbola vremena u kojem živimo, za reč godine proglasio – “toksično” (toxic).

Upotreba tog prideva na internetu je porasla 45 odsto, da bi se njime izrazili takoreći kompletni savremeni odnosi, kako među pojedincima ili državama tako i u raznovrsnoj intimi i u javnom ophođenju, kaže se u obrazloženju odluke.

Oksfordski “probirači” pogodili su pritom i metu koju, najverovatnije, nisu ni nišanili, a kakva je Srbija. Ovde je opšta atmosfera toliko zatrovana da jedva dišemo, pa moramo da dišemo “na škrge” iako znamo da “riba smrdi od glave”…

Nažalost, dok Balkan još prilično neuverljivo nastoji da počne da liči na normalan svet, isti taj svet se ubrzano balkanizuje. Globalni odnosi su, upozoravaju hroničari, zatrovaniji nego ikad u novijoj istoriji. Baš u vreme obeležavanja stogodišnjice okončanja Prvog svetskog rata, koji je zbog premijerne masovne upotrebe bojnih otrova slovio i za “rat hemičara”, doživeli smo da je “otrovno” reč koja nam obeležava godinu. Pritom se imaju u vidu ne samo sirijsko bojište i učestalo rasterivanje demonstracija suzavcem nego i političko, mirnodopsko trovanje ostataka zdrave pameti, kojim se ugrožava opstanak čovečanstva.

Mi smo prva stvorenja čijim se potezima okolina koja nas održava menja do tačke kada ona više neće moći da nas održava, upozorava Njujork tajms, a Gardijan podseća na zaključak panela UN da je svetu ostalo samo tuce godina da spreči katastrofalne posledice globalnog zagrevanja.

Britanski ekspert Džorž Monbio sluti ujedno da je planeta na smrtonosnoj strmoglavici jer se njena blaga troše mnogo više nego što ona može da podnese, pa da su neophodne “radikalne akcije da se spasimo”. Jednu takvu akciju preduzeli su mladi i američkoj saveznoj državi Oregon: tužili su sudu vlasti u Vašingtonu da snose odgovornost zato što ne preduzimaju mere za zaštitu zdrave okoline i da time sistemski ruiniraju ljudske živote.

To je sudski proces veka, ocenjuje australijski filozof Piter Singer, jer bi ishod mogao da promeni i globalno poimanje odgovornosti. Postupak je nazvan “Džulijana protiv SAD”, po studentkinji i ekološkoj aktivistkinji Kelsi Džulijani (22), koja je sa još 20 devojaka i mladića pokrenula akciju kojom se od vlasti zahteva da promene politiku i smanje zagađivanje zarad opšteg građanskog interesa.

Ona i njeni pravni podržavaoci svesni su da su se upustili u smeo, dosad neisproban poduhvat – da primoraju vlasti da uvaže naučne nalaze da neobuzdane ljudske aktivnosti doprinose trovanju atmosfere i klimatskim lomovima, a da bi u suprotnom mogle da budu sudski kažnjene. Ali istrajavaju uprkos tvrdnjama zvaničnika da tako nešto nije ostvarivo i da prevazilazi domete Ustava.

Pojedini analitičari nalaze da se ovim procesom zahteva i novo pravo – pravo na budućnost. Da se stvore uslovi da mlađarija preživi posledice zatečenog sistema protivnog egzistencijalnim potrebama, pa i da se deci koja tek treba da se rode garantuje pravo na zdrav i život neometen uskogrudostima, koje političku i biznismensku trku za brzom vajdom uzdižu nauštrb opštih i dugoročnih interesa.

Kad bi se ispostavilo da Džulijana sa družinom uspeva da promeni poredak najveće sile na svetu, pozavideli bi joj i Makron, i Merkel, i Putin i Si, koji se, zasad uzalud, nadaju da bi Vašington mogao da uvaži njihove predloge za usklađivanje interesa u lelujavom svetskom poretku opterećenom obrisima nove verzije Hladnog rata. Možda bi bila i kandidovana za Nobelovu nagradu ili bar njen ekvivalent na ekološkom planu. Ali…

Administracija Donalda Trampa nastavlja da osporava opravdanost celog Džulijaninog poduhvata. Šef Bele kuće je i ranije izjavljivao da ne veruje u “teorije” o ljudskoj krivici za pogoršanje klime.

Kad su ovih dana požari opustošili Kaliforniju, Tramp se zadovoljio konstatacijom da se treba ugledati na Finsku jer je od njenog predsednika čuo da tamošnji stanovnici neprestano grabuljaju opalo lišće i tako sprečavaju širenje vatre. A kad mu je to, uz satirične i priloge o sistemskoj preventivi demantovano iz Helsinkija, oglasio se američki ministar unutrašnjih poslova Rajan Zinki, koji se nije libio da dobar deo odgovornosti za kalifornijsku katastrofu svali na “radikalne” aktiviste za zaštitu prirode…

Prilično otrovan iskaz. Finska novinarka Anu Partanen svela je zbrku na poučan paradoks. Kako se samo Tramp dosetio da stanovnici Kalifornije treba da grabuljaju lišće dok se cela planeta usijava, začudila se i dodala da ćemo uskoro, ako sve vlade ne učine ništa bitno za smanjivanje klimatskih lomova, “svi biti Kalifornijci (to jest, u vatri).

Simbolički najviše upozorava okolnost da je u kalifornijskom paklu najviše stradalo mesto nazvano Raj (prevod od naziva Paradise). Kao da ga je neko zatrovao prokletstvom “dabogda imao, pa nemao”. Ili, kao kad bi se ovde propagirano “zlatno doba” ispostavilo samo kao tranzicija ka modernizovanoj verziji kamenog doba, s mnogo trovača atmosfere u kojoj do daha ne bi mogla da dođe ni preookeanska, a kamoli neka ovdašnja, Džulijana…

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 25.11.2018, 16:27h gradimir savic

    Savrseno!

Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare

    Nekoliko srpskih novina prenelo je pre neki dan agencijsku vest da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatvorilo “nelegalno mesto za pretovar šljunka i peska kod Apatina”.

  • Nadežda Gaće: Autogolovi Nadežda Gaće: Autogolovi

    Ne razumem se u fudbal, ali znam da je glavno dati bar gol više. Naša politička scena mi liči na fudbal u kojem niko ne mrda ispred svoga gola, nikako se ne meša s protivnikom – a rezultat se svodi na prebrojavanje autogolova.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side